Izvor: Blic, 22.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće biti rata za Kosovo
Vojska Srbije neće ratovati za Kosovo, već će slediti državnu politiku koja je jasno odredila da će se ovo pitanje rešavati mirnim putem, argumentima i diplomatskim sredstvima. Osim toga, ubeđen sam da Kosovo nije vojno pitanje i ne može da se rešava upotrebom vojske. I ako neko misli da to može da se rešava upotrebom vojske, neka pogleda desetak godina unazad kroz našu istoriju i vidi kako je država prolazila, a i njeni građani, kada smo probleme rešavali vojnim pitanjem, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u intervjuu za „Blic" Dragan Šutanovac, ministar odbrane Srbije.
Rezervistima vranjske oblasti stigao je nalog da se jave radi preuzimanja novog ratnog rasporeda? Da li to građani mogu da prepoznaju i kao uvod u ratnu priču?
- Ne! Sigurno ne. Ne očekujem ratna dešavanja! Rezervisti se pozivaju za preuzimanje novog ratnog rasporeda jer smo u julu završili organizacijske promene u Vojsci Srbije. U sklopu tih promena svi će dobiti svoj novi raspored. Ove aktivnosti su već realizovane u drugim delovima Srbije. Poslednja formirana brigada je u Vranju, pa je sada na redu podela poziva za saopštavanje novog i promenu postojećeg rasporeda za Vojni okrug Niš, kome pripada i Vojni odsek u Vranju.
Kako će Vojska Srbije reagovati u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova?
- U skladu sa državnom politikom. Naredbu za upotrebu vojske donosi predsednik republike. Ne očekujem da vojska bilo šta uradi mimo te odluke. Spremni smo da ispunimo sve zadatke, ali ne očekujem da iko može da izda naređenje da ratujemo sa NATO ili nekim drugim. Kroz istoriju je dokazano da su to pogibeljne mogućnosti za našu državu.
Ipak, nema jedinstvenog stava državnog vrha po tom pitanju.
- Nisam prisustvovao nijednom zvaničnom sastanku na kojem se o toj temi razgovaralo na način na koji se piše u medijima. Niko relevantan za to pitanje nije dao izjavu da će vojsku slati na Kosovo. Izjave predstavnika ministarstava koja za to nisu nadležna, nisu državna politika, već pitanje kako je neko tog dana bio raspoložen i šta je rekao u bašti nekog restorana u Beogradu, što je odjeknulo čak do Njujorka.
Da li Srbija treba da se opredeli za vojnu neutralnost, za šta se zalaže premijer?
- Krajnje vreme je bilo da se stvari u Srbiji iskristalizuju po pitanju evropskih i evroatlantskih integracija. O važnosti evroatlantskih integracija govori jedna činjenica - u poslednje vreme niti jedna zemlja nije ušla u EU a da nije prethodno postala članica NATO. Ako iskreno želite da ova zemlja ide ka Evropi, to je jedna od stepenica.
Kako se taj stav Koštunice odražava na Vojsku?
- Naravno da se to odražava na Vojsku i rad Ministarstva odbrane. To višestruko stvara konfuziju. Ja, kao ministar odbrane, sprovodim politiku Vlade. Po toj politici naša vojska treba da se standardizuje po najboljem standardu, a to je NATO standard. I, ja ću tu odluku sprovoditi. To nije pitanje ulaska u NATO. I kada za tu odluku dođe vreme, neće je doneti ni DS ni DSS, već građani.
Da li u tim izjavama, osim političkih prepucavanja, prepoznajete opasnost?
- Prepoznajem opasnost da Srbija ponovo bude izolovana, okružena zemljama koje pripadaju EU i NATO alijansi, crna mrlja na mapi Balkana. Ali, ne mislim da može da dođe do ratnih operacija i dešavanja kakva su bila devedesetih, iako sve to dovodi u pitanje ne samo budućnost naše države, već i naših građana. Osuđeni smo na propast ukoliko se ne budemo tehnološki razvijali, školovali, lečili i sve u skladu sa modernim društvom, osuđeni da prođemo kao Kuba, u kojoj se i danas voze automobili iz pedesetih godina. Pitanje je samo ko tu može da profitira, a siguran sam da će se uvek naći neko ko na tuđoj nesreći dobija. Pitanje je da li je to politička volja većine građana Srbije.
Da li se iza propagiranja vojne neutralnosti krije zaokret ka Rusiji?
- Na vojno-vojnim odnosima u ovom trenutku prioritet je saradnja Vojske Srbije sa zemljama članicama NATO. Svaka druga saradnja nam je važna i dobrodošla. Svako ko smatra Srbiju prijateljskom zemljom i hoće da sarađuje, vežba sa nama, želi da školuje naše oficire, dobrodošao je. Ali, za bezbednost građana Srbije trenutno je saradnja sa najjačim vojnim savezom sveta, NATO - najbitnija. I ko god misli da treba sada, zbog odnosa sa Moskvom, da prekinemo tu saradnju i izložimo naše građane na Kosovu i širom Srbije situaciji u kojoj postoji mogućnost eskalacije sukoba, a da pri tom niko o njima istinski ne brine, mislim da taj ne misli dobro građanima Srbije.
Vaš koalicioni partner izneo je još jedan jasan stav - ne želi da vidi srpske vojnike u Avganistanu i Iraku.
- Sve je to politika: šta neko neće i način na koji neko misli da treba da se vlada u Srbiji u 21. veku. Mene zanima na koji način Vlada Srbije, zemlje koja ima urušen spoljnopolitički položaj, koja je prokužena devedesetih kao krivac i tvorac svih loših dešavanja na našim prostorima, hoće i može da vrati tu našu zemlju na nivo opšteprihvaćenih zemalja. Hoću da vidim politiku koja nas vidi zajedno sa tim modernim zemljama u istom društvu i da branimo bezbednost na celom svetu. Verovatno bi trebalo da budem prvi koji će da kaže: „Neću da šaljem vojsku ni u Avganistan ni u Irak". To bi mi donelo popularnost jer to je populistička izjava. Ali, nisam na ovom mestu da bih se udvarao građanima Srbije, nego da podignem rejting vojske i naše države. Postoje pored Iraka i Avganistana i druge misije UN koje su ozbiljne i u kojima možemo da učestvujemo. Pitanje je samo da li postoji politički konsenzus u parlamentu. Da li to želimo ili ne. Ako želimo, ubeđen sam da bi našim građanima koji su na Kosovu i Metohiji Kfor izlazio više u susret. Ako ne želimo, biće obrnuto. Opet, i jedno i drugo je naš izbor.
Da li su vas informisali o stepenu na kom je sada istraga FBI kojoj je predat predmet ubistva gardista na Topčideru?
- Na prvom sastanku sa američkim ambasadorom Manterom zamolio sam ga da se o tome raspita. Očekujem informaciju.
Predmet je poslat FBI na ćiriličnom pismu. Da li je to još jedna opstrukcija?
- Ne mislim da je moja pozicija ta da treba da kritikujem pravosudne organe. Informisan sam podrobno od ljudi koji su bili uključeni u predmet, skrenuli su mi pažnju gde oni misle da su greške počinjene, ali opet kažem, nisam pozvan da to javno iznosim.
O štrajku vojnih rezervista
- Ogroman broj ljudi se okupio u Kuršumliji nezadovoljan činjenicom da je neko zloupotrebio položaj i dobio duple dnevnice, a oni nisu. Suština je da se ljudi koji su to naplatili utuže da vrate novac državi. Očigledno, postoji politička zloupotreba celog skupa jer nije slučajno što je general Delić bio domaćin delegaciji tih rezervista u Skupštini Srbije. Nema dileme da u ovoj priči SRS ima presudan uticaj, ali ne žele da se eksponiraju jer su upravo oni ti koji su vodili državu u to vreme. Sada bi za njih bilo apsurdno da izađu i kažu: „Eto, mi smo krivi što vam tada nismo dali, pa tražite sada da Ministarstvo odbrane ispravi našu grešku i isplati dugovanja osam godina nakon kraja rata - objašnjava Šutanovac situaciju oko štrajka rezervista.
Kada su podnete tužbe?
- Decembra prošle godine, sedam godina posle rata. Vlada je oformila radnu grupu čiji je nosilac Ministarstvo pravde, jer ovaj problem treba da se reši na sudu.
VBA ne zna gde je Mladić
- Karla del Ponte nije tražila susret sa mnom. Videla se sa operativnim timom u kojem je i Svetko Kovač, načelnik VBA. Nije se izjasnila negativno o radu VBA. Mi i dalje proveravamo vojne objekte i predočeno je da nema tragova da je iko ko to ne bi smeo boravio u njima, a ne samo haški optuženici. VBA nema tragova o Mladićevom kretanju - kaže Šutanovac.
