Izvor: Blic, 05.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebojša Čović:'Patriote' ubrzavaju izručenja
Nebojša Čović:'Patriote' ubrzavaju izručenja
Prošlu godinu ocenjujem kao uspešnu za Vladu Srbije pored svega što smo u tom periodu prošli. Za očekivati je da ima puno onih koji nisu zadovoljni onim što je vlada uradila. Jednostavno, ne postoji vlada u tranziciji kojom su svi oduševljeni. U Vladi ima puno ljudi koji su prvi put na funkcijama, mladih ljudi, što je novi kvalitet koji će tek dati svoje rezultate. Ma koliko se mislilo da je godinu dana dug period, to nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tako kada su poslovi države u pitanju. Verujem da je puno toga moglo da bude i bolje, ali otvoreno govoreći, mnogo toga je moglo da bude i gore - rekao je u razgovoru za 'Blic' Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Srbije i lider Demokratske alternative, naglašavajući da će 2002. godina biti po mnogo čemu specifičnija, izazovnija i teža.
Rešenje krize u DOS još nije na pomolu. Postoji li 'Čovićev plan' za rešenje te krize?
- Nemam takav plan. Pričati o reformama i samo govoriti da su one protekle sporo nije dovoljno. Treba biti konkretan sa primedbama koje treba da budu tako oblikovane da su dobronamerne, a ne da predstavljaju međustranačku utakmicu. Voleo bih da se DSS vrati u Vladu Srbije. Njihova odluka da se sami isključe iz daljeg rada Vlade nije dobra. Nemam ništa protiv rekonstrukcije Vlade, ali bih u njoj voleo da vidim i predstavnike Bošnjaka i Albanaca. O učešću ovih nacionalnih manjina u Vladi slično razmišljaju i ostali članovi Vlade sa premijerom na čelu. Kriza DOS će se rešiti samo ako naši međusobni odnosi budu potpuno iskreni. Osnovni interes je bolji život građana. Proći će neko vreme i doći će neki novi izbori. Varaju se svi u Srbiji koji misle da će vlasti u Srbiji opet trajati po 10 i 12 godina. To se više u Srbiji neće ponoviti, a ni u Jugoslaviji. Osnovni ciljevi oko kojih mora postojati konsenzus u DOS je nacionalni i državni interes, a u njemu moraju da se uvaže specifičnosti da Srbija ima puno nacionalnih zajednica, potom definisanje šta je to Srbija, odnosno Ustav. Tu ne sme biti kalkulacija, politikanstva, nekih nelojalnih međustranačkih takmičenja. Da li je DOS, kao što je nedavno iz DSS ocenjeno, Politbiro kojim rukovodi DS, dok su ostale stranke pod uticajem ove stranke. Ako jeste, da li je DA potpala pod taj uticaj?
- DA nije ni pod čijim uticajem, već je pod uticajem građana Srbije. Ružno je za svoje kolege reći da su Politbiro. Čemu takve grube reči, zašto stalno podmetanje? Tu, na prvi pogled, možete da primetite klasičnu srpsku zlobu. Čim napravite rezultat, odmah počnu da vas udaraju po nogama. Doživeo sam to na jugu Srbije i sada na Kosovu. Na taj način ne može dalje da se radi i nije dobro da mi nastavimo tako. Narednih dana treba sazvati sednicu Predsedništva DOS, ali ne da bi samo seli i ispričali se. Na tom sastanku moraju se doneti pravi zaključci. Moram da naglasim da ne postoji 'uži' i 'širi' sastav DOS, jer tako ne može da se radi. Šta rešava trenutnu političku situaciju Srbiji. Vanredni izbori, koje predlaže DSS, izbori za ustavotvornu Skupštinu Srbije, predsednički izbori ili redefinisanje postojećeg koalicionog sporazuma?
- Ne mislim da izbori rešavaju probleme u Srbiji, jer formula DOS nije još istrošena. Potreban je novi Ustav Srbije. Posle toga može sve. Ipak, izbori sa sobom nose predizborni period, koji u Srbiji zna da bude dugačak. Nemamo dovoljno energije i za to i za rešavanje ogromnog broja problema. Očekujem da, ako je potrebno, redefinišemo sporazum i konkretnije razrešimo međusobne odnose. Naravno, tražićemo da vidimo strukturu, koliko je iz koje stranke ljudi zastupljeno na funkcijama, jer su se tu dogodile velike anomalije. Kad redefinišemo odnose i napravimo novi sporazum onda valja oročiti i vreme moratorijuma u kome ćemo raditi, a nećemo se napadati. Po sadašnjem sporazumu mesto predsednika Skupštine Srbije pripada DSS i to nije sporno. Sporno je samo kadrovsko rešenje, jer Maršićanin je podneo ostavku. Ukoliko je zahtev vraćanje Maršićanina, nije logično da postavljate zahtev koji druga strana ne može da ispuni, jer to onda znači da vi i ne želite dogovor. Inače, da ta funkcija pripadne nekom drugom članu DSS nemam ništa protiv.
Da li je ovo što su nove vlasti do sada uradile dovoljno da građani Srbije na nekim narednim izborima ponovo daju poverenje DOS?
- Naravno. Kada bi bili izbori sad početkom godine, narod bi opet glasao za DOS, jer ne postoji alternativa. Međutim, procenat glasova koje bi nam narod dao ne bi bio tako dobar kao onaj koji smo dobili u septembru i decembru 2000. godine. To govori dosta. Taj pad procenta poverenja nije zbog toga što smo imali toliko loše rezultate, već zato što smo pokazali da se svađamo što narod ne želi. Ako bi se duže čekalo... Sve zavisi od toga kako budemo radili. Ova godina je godina velikih izazova. U njoj ćemo se još više susresti sa realnošću, jer je Srbija dugo živela u virtuelnoj stvarnosti. Moraćemo da se odviknemo od nekih navika, a to jako teško ide. Šta je prioritet u narednih godinu dana kada je u pitanju Kosovo i Metohija?
- Prioritet države na Kosovu je opstanak Srba i njihov povratak na Kosovo, kao i normalizacija stanja u smislu slobode kretanja i bezbednosti. Povratak Srba je veliki projekat, radi ga naša ekpertska grupa u saradnji sa grupom zaduženom za povratak u okviru Unmik i očekujem da će biti završen krajem januara, možda sredinom februara. To će biti akcija usaglašena i promišljena sa međunarodnom zajednicom a u okviru toga biće i sistem anketiranja onih koji žele da se vrate, popravke kuća , obezbeđivanje uslova života. Pored toga i ulazak Srba u privremene institucije na Kosovu. Moramo da uđemo u institucije jer je to još jedan od načina da se Kosovo i Metohija sačivaju u okviru Srbije i SRJ. Slede aktivnosti vezane za nestale i kidnapovane, ekshumacije svih grobnica na Kosovu, problem pritvorenih, kako Srba tako i Albanaca. Pored toga nastavljamo sa normalizacijom odnosa sa međunarodnom zajednicom, ali i nastavak dijaloga sa Albancima. Hans Hekerup zvanično je podneo ostavku iz ličnih razloga, dok se nezvanično tvrdi da je ta odluka rezultat pretnji Hašima Tačija. Šta je tu tačno? Kakav će biti uticaj novog šefa Unmika na odnose ove organizacije sa SRJ?
- Ne očekujem bitnije promene u odnosima sa Unmikom posle ostavke Hekerupa. Neće nam biti lako, ali moguća je stabilizacija stanja na Kosovu. Hekerup je tek sada mogao da da pun doprinos jer je imao iskustvo stečeno u toku jednogodišnjeg boravka ovde. Ne znam zašto je otišao. Moguće je napraviti puno scenarija zašto se to dogodilo, ali kolegijalno je da, s obzirom na to da sam sarađivao sa njim, verujem da su tačni razlozi koje je on naveo. Šta očekujete od pregovora saveznih, srpskih i crnogorskih vlasti o redefinisanju odnosa u federaciji?
- Nisu, maltene, bili potrebni eksperti da zaključite da je jeftinije zajedno nego odvojeno. Cenim rad eksperata, ali mislim da su oni u velikom problemu. Oni treba da rade ekspertski posao, ali im je potreban politički okvir koji nisam video. Na kraju će se ipak doći do referenduma, a ono što će predhoditi referendumu biće sporazum šta znači jedan rezultat, a šta drugi. Moramo pokazati da smo zreli i državotvorni narodi jer međunarodna zajednica prati razvoj događaja. Oni su vrlo iskreno raspoloženi da nam pomognu da prođemo kroz ova iskušenja. Sačekajmo kraj januara i februar, ali ne očekujem nešto istorijsko. Izgleda da želje ne postoje da se dođe do rešenja i da se veoma isključivo nastupa. Ne postoje dva dokumenta koja se ne mogu negde 'naći', ali pored toga, vidim šansu i u novim predsedničkim izborima u Crnoj Gori. DSS je predložio dva zakona o saradnji sa Hagom - na saveznom i republičkom nivou. Ovaj drugi predviđao bi izručenja, iako je ranije ova stranka bila protiv izručenja Miloševića i Stakića koje su 'delo' Vlade Srbije?
- Hag je problem koji postoji i koji je nasleđen. On je proizvod nekog prošlog vremena. Previše smo to mistifikovali. Velika je zabluda kod onih koji misle da su velike patriote, time što će verbalno - intervjuima i nastupima pričati kako oni štite, čuvaju i nedaju. Oni ne da ne štite, već ubrzavaju proces i povećavaju broj izručenja. Problem jeste težak, ali treba ga postaviti na praktičan način. Ali ako takav problem mistifikujete i pokušavate da uberete ovakve ili onakve političke poene, to su prokleti politički poeni. Naša zemlja i svi političari moraju da se suoče sa tim da su se ovde dogodili zločini. Ti zločini su napravljeni i prema Srbima. Time što mistifikujete naš deo odgovornosti u svemu tome, zatvarate vrata da pitate za odgovornost onih drugih koji su počinili zločine prema Srbima. Priča sa donošenjem Zakona o Tribunalu predstavlja političku igru - hoćete li savezni ili republički ili jedan opšti i dva konkretna. Sve je to u formi već viđene političke netrpeljivosti ili nadmetanja - ko će kome da prebaci loptu u dvorište. To je sistem brigo moja pređi na drugoga. Svakog optuženog treba da štitimo kao državljanina naše zemlje, ali moramo da imamo i sistem pravosuđa po kojem ćemo obezbediti i da se u ovoj zemlji odgovara za ratne zločine ako postoje dokazi protiv nekih građana. Da li imamo takvo pravosuđe?
- Još ga nemamo, jer smo vreme gubili u tome ko i na kom nivou će se baviti izručenjima, a ne isporučuje niko lično. Ako se to svede na individualne principe nismo ništa napravili. Problem saradnje sa Hagom treba rešavati što pre jer nije svejedno da li je u pitanju 10 ili 150 optuženih. Nije dobro ako su zakoni postavljeni da budu globalni onda predstavljaju neku vrstu zamke, u ambijentu koji je u određenom trenutku stvoren. Kao ...'ide' zakon a sada će se ovi zaleteti da daju velike amanmane, pa će time što predlažu amandmane oni biti manje patriote od nas. Najavljena su nova izručenja Tribunalu do kraja januara. Imate li nekakvih saznanja o tome?
- Nemam, ali ne mislim da bilo šta treba da bude stihijsko. Kao što ne mislim da se može poentirati na 'ne dam' način, tako mislim i da ne treba ubirati političke poene na izručenjima. Mi treba da budemo ozbiljna država. Ništa lično s Pavkovićem
- Nema ništa lično u mom odnosu sa generalom Pavkovićem. Sada, posle svega, posle tolikih priča na sednicama DOS, insistirati na tom rešenju je pogrešno. Jesam za maksimalnu zaštitu svakog našeg vojnika, oficira i generala, ali nisam za to da stalno ulazimo u varijantu da mi nešto 'nećemo' i 'nedamo', a u stvari, na kraju damo i više nego što je neko tražio. U VJ reforme su neophodne i potrebno je da budu takve da zaštite sve pripadnike Vojske jer je to institucija koja je u proteklih deset godina prošla najteži put. Mnogi su postali beskućnici, neki su postali invalidi, a mnogo je porodica koje su ostale bez svojih najbližih. Ma šta ko pričao, VJ se časno ponela u periodu iza nas. Ne sme se dozvoliti da ovu instituciju predstavlja neko lično, da iza nje stoji neko ime. Plašim se da neki misle drugačije, a siguran sam da je to pogrešno. Sa Pavkovićem na čelu nije moguć ulazak u Partnerstvo za mir. Ponavaljam, nemojmo raditi nešto što kao nećemo da uradimo, ali ćemo na kraju uraditi pa će ispasti ružno jer ćemo uraditi pod pritiskom. Moramo biti malo mudri. Smenom ćemo više sačuvati te ljude, koje neki drugi prozivaju. Optička je varka da vas neko čuva time što vas drži na funkciji. Sasvim suprotno, on vas troši i pitanje je trenutka kada će, posle nekakvog pritiska ovde ili spolja, da vas se odreknu. Nikola M. Jovanović
