Izvor: Blic, 12.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne želim da budem meta uvređene sujete
odbio kandidaturu za gradonačelnika Ne želim da budem meta uvređene sujete
BEOGRAD - Potpredsednik PDS Slobodan Vuksanović izjavio je juče za 'Blic' da odustaje od kandidature za gradonačelnika Beograda.
- Posao gradonačelnika Beograda sigurno bih obavljao odgovorno, ali ne želim da budem meta politikantskih igara i uvređene sujete jednog čoveka. Zato više nisam u prilici da prihvatim ovu kandidaturu - obrazložio je Vuksanović. Na pitanje na kog čoveka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << misli, on je odgovorio: 'Prepoznaće se on sam, a i svi Beograđani znaće o kome je reč.'
- Zahvaljujem se Beograđanima na izuzetnoj podršci, a posebno kopredsedniku Nove Srbije Velimiru Iliću koji je podržao moju kandidaturu - rekao je Vuksanović. On je naglasio da nema ništa protiv već poznatih kandidata za gradonačelnika - Milene Milošević i Radmile Hrustanović, ali je ocenio da bi tu funkciju najbolje obavljao lider DA Nebojša Čović.
- Bez obzira na to što se Čović sada nalazi na mestu potpredsednika Vlade Srbije, problemi s kojima se Beograd suočava zahtevaju energičnost i iskustvo jednog takvog čoveka, koji bi bio još korisniji na funkciji gradonačelnika - zaključio je Vuksanović. N.Č. Čović putuje u NATO
BEOGRAD (Beta) - Potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović trebalo bi da sledeće nedelje poseti sedište NATO u Briselu, saznaje Beta u izvorima bliskim Republičkoj vladi.
Čović će, prema istim izvorima, vojnim i političkim liderima NATO predstaviti program vlada Srbije i SRJ za rešavanje krize u zoni bezbednosti duž administrativne granice Srbije i Kosova, i zatražiti njihovu podršku za sprovođenje tog plana.
Pored toga, Čović će u briselskom sedištu Alijanse ponoviti zahtev zvaničnog Beograda da bude sužena ili potpuno ukinuta kopnena zona bezbednosti, koja je po kumanovskom sporazumu široka pet kilometara i u koju pristup imaju samo lako naoružani policajci.
Čović je šef koordinacionog tima vlada Srbije i SRJ za krizno područje na jugu Srbije. Inicijativa da se Muslimani na popisu stanovništva u SRJ i zvanično izjašnjavaju kao Bošnjaci U trouglu Beograda, Podgorice i Sarajeva
BEOGRAD - Popis stanovništva u Jugoslaviji najavljen je za period od 1. do 15. aprila 2001. godine. U međuvremenu je Vlada Crne Gore donela odluku da se zbog održavanja vanrednih izbora 22. aprila, popis stanovništva u toj republici odloži za sledeću godinu, tako da će se popis sprovesti samo u Srbiji. Popis stanovništva je, međutim, aktuelizovao temu izjašnjavanja Muslimana.
Pojavile su se inicijative da se Muslimani izjašnjavaju kao Bošnjaci, odnosno kao deo 'jedinstvenog bošnjačkog naroda, čija je matica BiH'. Za ovu varijantu zalaže se savezni ministar za nacionalne manjine Rasim Ljajić, lider Sandžačke demokratske partije, a nedavno je i predsednik SRJ Vojislav Koštunica na skupu o nacionalnim zajednicama upotrebio termin 'Bošnjaci' za građane muslimanske nacionalnosti u SRJ.
S obzirom na to da je najveća koncentracija Muslimana, po broju i teritorijalnoj kompaktnosti u Sandžaku (Srbija i Crna Gora), gotovo sve političke stranke i organizacije koje okupljaju Muslimane ili zastupaju njihove političke i društvene interese zalažu se za promenu nacionalnog 'imena'.
Poslanik DOS (Koalicija 'Lista za Sandžak dr Sulejman Ugljanin') u Veću republika Skupštine SRJ Esad Džudžević dostavio je Saveznoj skupštini predlog izmene Zakona o popisu stanovništva SRJ, po kojem bi se podaci o nacionalnoj pripadnosti i maternjem jeziku popisanih građana obrađivali bez grupisanja i preimenovanja.
Džudžević je predložio da 'popisni obrazac (popisnica) u kojem se nalaze podaci o nacionalnoj pripadnosti i maternjem jeziku građanina sadrži nepopunjen prostor za upis tih podataka'.
Naime, u obrascima predviđenim za obradu podataka sa ovogodišnjeg popisa pobrojano je četrdesetak nacionalnosti, među kojima je i odrednica 'Musliman', a oni koji nisu na spisku svrstavaju se među 'ostale', 'regionalno opredeljene' i 'neopredeljene'. Odrednica 'Bošnjak' ne nalazi se na spisku.
Džudžević tvrdi da postoji realan osnov da će se na popisu Muslimani izjasniti kao Bošnjaci.
'Ustav SRJ i međunarodni dokumenti o ljudskim pravima garantuju punu slobodu nacionalnog izjašnjavanja i zaštite nacionalnog identiteta. Predstojeći popis stanovništva mora osigurati ta prava i slobode i za pripadnike bošnjačkog naroda', navodi se u obrazloženju.
U Bošnjačkoj demokratskoj stranci Sandžaka kažu da nisu dobili nikakvu povratnu informaciju iz Savezne skupštine u vezi sa predlogom poslanika Džudževića.
- Džudžević je istovremeno uputio pismo Srpskoj akademiji nauka i umetnosti da podrži njegov predlog u smislu nacionalne pripadnosti Bošnjak - rekao je za 'Blic' Adem Ramičević, sekretar ove partije, i dodao:
- Ohrabruje izjava predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice da se Bošnjacima prizna nacionalna pripadnost, te da se na prdestojećem popisu mogu pisati kao Bošnjaci. U tom pravcu ide i izjava Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije.
Istovremeno, Odboru za proučavanje manjina i ljudskih prava SANU stigli su slični zahtevi, ali o tome se još nije raspravljalo.
Sekretar Odbora Goran Bašić objasnio je da od Odbora za sada nije zatraženo zvanično mišljenje.
- Mi možemo da organizujemo okrugli sto na tu temu i eventualno da pozovemo predstavnike vlasti ili okupimo eksperte iz te oblasti koji su se već nalazili u sličnoj problematici i da na osnovu toga definišemo stav. Niko nas nije zvanično pitao za mišljenje niti mi to mišljenje prosleđujemo Saveznoj vladi, ali ako neko želi može da nas konsultuje - rekao je Bašić najavljujući skori sastanak Odbora i razgovor na ovu temu.
Inicijativa da se Muslimanima u SRJ i zvanično verifikuje bošnjačko nacionalno ime, dobila je i političke konotacije. Pre svega u kontekstu opstanka savezne države i uređenja budućih odnosa Srbije i Crne Gore. U slučaju raspada SRJ, Sandžak bi bio teritorijalno podeljen u dve države, a to bi, kako neki tumače, imalo negativne posledice za muslimanski nacionalni korpus u SRJ. Odnos prema budućnosti SRJ doveo je i do političkih podela među Muslimanima u Srbiji i Crnoj Gori.
U platformi Narodnog pokreta Sandžaka predlaže se da čitav Sandžak u slučaju raspada SRJ postane ili deo Srbije ili deo Crne Gore. S obzirom na činjenicu da bi to dovelo do daljeg prekomponovanja granica, ova varijanta izgleda najmanje verovatna.
Stranka Rasima Ljajića se zalaže za očuvanje SRJ, odnosno za uređenje odnosa u saveznoj državi na temelju platforme DOS.
Šefket Krcić, predsednik Matice Bošnjaka iz Novog Pazara, jeste za očuvanje SRJ, a protivi se pritisku na 'Bošnjake u Crnoj Gori da se na referendumu izjasne za otcepljenje'.
Slično smatra i Harun Hadžić, predsednik Interdemokratske unije iz Rožaja, na severu Crne Gore, koji tvrdi da 'većina Bošnjaka želi da živi u SRJ'.
Hamdija Šarkinović, predsednik Matice Bošnjaka Crne Gore, kaže za 'Blic' da je donošenjem novog Zakona o popisu stanovništva u CG, predviđena odvojena rubrika gde će svako moći da se izjašnjava onako kako hoće. 'Ipak, bojim se prevare kada optički štampač bude štampao zbirne liste da će nas Bošnjake staviti u odrednicu ‘ostali’', ističe Šarkinović. On smatra da u popisnom listiću treba da postoji posebna odrednica za Bošnjake. On ističe stav preko 120 intelektualaca iz redova Bošnjaka da je 'najvažnije da Crna Gora bude građanska i suverena država, u kojoj će svaki narod moći da izrazi svoje pravo'. E. B.
