Izvor: Politika, 28.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)siguran glas
Stranački aktivisti idu od vrata do vrata, ali nikada ne znaju da li ih obmanjuje onaj ko kaže: „Glasaću za vas”
U subotu po podne, dan uoči prvog kruga predsedničkih izbora, stranački aktivisti još su zvonili na vrata glasača tražeći da pronađu „sigurne glasove”, ljude koji će obećati da će na izborima glasati za „našeg” kandidata.
U nedelju oko 13 časova na birališta je već izašlo skoro 28 odsto birača. „To je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << znatno iznad prognoza. Mislilo se da će glasati oko 3.100.000 birača. Poslednja istraživanja pokazala su da će izaći još 300.000, ali ako se nastavi ovim tempom biće i 3,6 miliona glasača. Izgleda da su sve stranke razvile dobru mrežu aktivista i da su potpuno prekrile teren, da su išli od vrata do vrata i tražeći sigurne glasove naterali ljude da izađu na glasanje”, bio je komentar stručnjaka iz jednog izbornog štaba.
Ipak Milan D. Stevanović Piksel, autor knjige „Kako da pobedite na izborima”, tvrdi da nema sigurnih glasova. „To je žvaka za diletante. Kako, inače, da objasnimo da neke stranke ponekad dobijaju manje glasova nego što imaju članova. Pa, ako im članovi nisu sigurni glasovi, o čemu mi onda ovde pričamo.”
Njegovoj tvrdnji daje snagu podatak da su na prošlim parlamentarnim izborima tri stranke dobile manje glasova nego što je bilo potrebno potpisa za kandidaturu. Stevanović je četiri godine bio šef marketinga DS-a, a od 2000. godine bavi se organizovanjem političkih kampanja. Učestvovao je u petnaestak kampanja – onoj koalicije Zajedno, predsedničkim izborima u Crnoj Gori, parlamentarnim izborima u RS, predsedničkim i lokalnim izborima DOS-a, predsedničkoj kampanji Bogoljuba Karića...
„Sigurne glasove skupljaju aktivisti. Zadatak svakog od njih je da napravi sopstveni spisak sigurnih glasova od prijatelja, komšija, rođaka, poslanika, sportskih ortaka. Zatim ih ubeđujete da glasaju za vašeg kandidata, a oni ubeđuju svoje prijatelje. Svi oni treba da uzmu brojeve telefona i adrese onih koji su pristali i eto spiska sigurnih glasova. Ostaje da svi oni izađu na glasanje i zaokruže dogovoreno. Tako bi stranka od 10.000 članova mogla da ima 350.000 glasova, a koliko tek ona koja ima pet puta više članova”. Ali, kako kaže Stevanović „niti su svi članovi aktivisti niti žele to da budu. Otprilike samo pet odsto članova su aktivisti. One koji pristanu treba obučiti, a to zahteva vreme, organizaciju i obučene edukatore. A rezultati su obično slabi. Političko ubeđivanje je vrlo teško, i do prihvatanja kandidata dolazi se ličnom spoznajom. Napadno i nestručno ubeđivanje može biti kontraproduktivno”.
Prevrtljivi glasači
Jedna aktivistkinja DS-a, koja nije želela da joj se pominje ime, kaže da nikome nije određeno koliko glasova treba da skupi, ali da centrala obično kaže da ima „još prostora”. Aktivisti se inače sami prijavljuju opštinskim odborima i to je tvrđe krilo članstva koje „gine”. Ona kaže da se onda pravi „tepih” anketa, što znači da se zaređa i uđe u svaki stan. „Napravimo dijalog listu i odmah vidimo da li će ići. Ali, događa se da ako obeća da će da glasa za nas, kada sledeći put dođemo i donesemo neki poklon birač promeni mišljenje i kaže da će glasati za drugu stranku. Ostale koji se nisu predomislili podsetimo da glasaju. Naravno, nemamo načina da proverimo da li su održali obećanje. Razlikuju se birači koji će za nas glasati na predsedničkim, parlamentarnim ili lokalnim izborima. Na lokalnim izborima im je važno da poznaju kandidate”.
Aktivistkinja kaže da je ovo izuzetno težak posao, ali i da se na teškom terenu na kome ona radi za 20 dana od 400 glasova može napraviti 1.200. „Teško je pešačiti, u nekim delovima opštine ulice nisu osvetljene, kuće su nepristupačne i čuvaju ih psi. U urbanom delu je lakše, pet ekipa sa po dvoje ljudi za jedan dan može da skupi od 100 do 150 glasova.”
U DS-u se ovaj posao ne plaća. „Stranka nema dovoljno para, jer se živi od donacija. Za dobar uspeh se dobije pohvala, a može da se napreduje do odbornika i dalje. Nagrada je i mesto u upravnom odboru, prvo manjeg, a zatim i većeg preduzeća. Za to je potrebna odanost stranci. Nikada nisam tražila funkcije i kada su me pitali šta očekujem odgovorila sam – ništa. Ali, funkcije sam dobijala, jer sam uradila sve što sam započela. Nisam imala probleme ni kada sam iznosila svoje mišljenje koje je bilo drugačije od stranačkog”, kaže naša sagovornica i dodaje da neke stranke plaćaju ovaj rad po 50 evra dnevno, a da drugima dele odeću i daju im poklone za birače.
Plaćeni aktivista
Stevanović kaže da je prava stvar kampanja od vrata do vrata, jer tu nema prijatelja, rodbine, komšija, već je ciljna grupa celo biračko telo. „Od birača se dobijaju dragocene informacije. ovo je idealno za gradske sredine i velike izborne jedinice, gde se birači i kandidati uzajamno slabije poznaju. Ako opština ima 45.000 građana, može se obići oko 15.000 domaćinstava. Na raspolaganju je opštinska organizacija stranke, na čelu sa izbornim štabom. Pretpostavka je da tu ima 150 članova stranke plus omladina, od čega se napravi 15 timova sa po dva člana. Oni se dobro obuče i objasni im se cilj akcije. Svaki tim u deset dana treba da obiđe hiljadu domaćinstava. Čim se završe obilasci prave se spiskovi budućih glasača, onih koje treba podsetiti da izađu na birališta.”
Stevanović kaže da i ova kampanja ima svoje mane, jer birači nisu uvek najiskreniji. Ali, preko kontrolora na biračkim mestima može da se vidi koliko je akcija uspela.
Aktivistkinja DS-a kaže da je u ovoj akciji važna dobra komunikacija i „onda je birač tvoj”:
„Tačno je i da se neki aktivisti služe prevarama, pa prijave više glasova ili naprave dugačke spiskove birača koje nisu posetili. Ali, to se odmah vidi. Ni svi članovi stranke nisu sigurni, ne glasaju i ne plaćaju članarinu, ali hoće da budu u biračkom odboru, jer se to plaća. A dešava se da ih vidimo i u biračkom odboru druge stranke. Samo jake stranke mogu da izvuku ovakvu akciju, jer je potrebno dosta obučenih ljudi”.
Nataša Vučković, poslanik u Skupštini Srbije, posmatrala je kako se to radi u Americi: „Njihove stranke bez obzira na datum izbora naprave štandove, ispeku roštilj i druže se. Onda se dele materijali partije, skupljaju se prilozi, a zabava traje. Za to nije potrebna nikakva akcija, oni tako skupljaju glasove”.
Oni to ne rade kampanjski kao kod nas. Ali, oni imaju više iskustva i novca. Tako se radi i u Velikoj Britaniji i Francuskoj.
Aktivistkinja DS-a uverena je da treba ići od vrata do vrata, razgovarati sa ljudima i pokušavati da se stekne „siguran glas”. Na tvrdnju da su „sigurni glasovi” koještarija kaže: „Ko neće da radi nađe razlog, ko hoće da radi nađe način”.
Ivana Anojčić
-----------------------------------------------------------
Nikolić: Potpuno sam otvoren za saradnju sa EU
Predsednički kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je juče da Srbija u drugom krugu izbora za predsednika države ne bira između evropskog puta i prošlosti, već svoju budućnost.
U razgovoru sa građanima u centru Beograda, Nikolić je istakao da su građani već izabrali budućnost koju on nudi, a to je saradnja i sa EU i sa Rusijom. „Potpuno sam otvoren za saradnju sa EU i nemam nijedan uslov osim tog da Kosovo i Metohija ostane unutar Srbije”, istakao je Nikolić i dodao da je to uslov koji postavlja većina građana Srbije.
On je rekao da mirno čeka drugi krug izbora i da je uveren u pobedu.
Nikolić, koji je i zamenik predsednika SRS-a, poručio je građanima da će od 3. februara biti u sigurnim rukama i da se ne boje i ne podležu zastrašivanju i tvrdnjama režima o posledicama njegove pobede. On je obećao građanima, ukoliko pobedi na izborima, poštenu vlast, jednake uslove za sve, besplatnu zdravstvenu zaštitu, borbu protiv mita i korupcije, kao i borbu protiv narastajuće narkomanije.
„Obećavam da ćemo da sprečimo narkomaniju, da ćemo proterati narkomane iz školskih dvorišta i sa ulica i uhapsiti ih. Država se ne obračunava sa narkodilerima”, naveo je Nikolić i upitao da li je to zbog toga što neko od političara učestvuje u trgovini narkoticima.
Žitelji prestonice, koji su Nikolića dočekali uzvicima „Pobeda, pobeda”, „Predsednik, predsednik” i „Kosovo je srce Srbije”, „požalili su se” predsedničkom kandidatu SRS-a na male plate i penzije, probleme sa kojima se suočavaju u oblasti poljoprivrede, teškoće sa kojima se prilikom glasanja suočavaju sunarodnici iz inostranstva, na visoke putarine.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
DS: „Žikina šarenica” favorizuje Nikolića
Demokratska stranka pozvala je juče Republičku radiodifuznu agenciju da opomene sve emitere na pravila ponašanja u predizbornoj kampanji.
Ocenivši da Jutarnji program Radio-televizije Srbije vodi propagandu u korist predsedničkog kandidata Srpske radikalne stranke, DS je u saopštenju ukazao da je krajnje neprimereno da javni servis favorizuje jednog od dvojice učesnika u drugom izbornom krugu.
U emisiji RTS-a „Žikina šarenica”, koja nema politički karakter, danima su gosti ljudi bliski SRS-u, a kao vrhunac promocije kandidata Tomislava Nikolića pojavio se i šef Izbornog staba SRS-a Dragan Todorović, navodi se u saopštenju DS-a.
Beta
[objavljeno: 29/01/2008]
