Izvor: S media, 13.Feb.2010, 15:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne politizovati tužbe za genocid
Problem hrvatske tužbe za genocid protiv Srbije i protivtužbe Srbije ne bi trebalo politizovati, naglasio je ambasador Hrvatske u Beogradu Željko Kuprešak u intervjuu FoNetu i poručio da bi Beograd i Zagreb trebalo da se okrenu zajedničkoj evropskoj budućnosti.
"Ono što se dogodilo je istorija i neka istoričari i međunarodno pravo rešavaju šta je bilo, a mi se zagledajmo u budućnost, jer sam siguran da imamo mnogo toga zajedničkog da učinimo i napravimo", istakao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je Kuprešak.
Pozivajući se na komparativni pristup, Kuprešak je podsetio da je problem Kosova izvučen iz dnevne politike i prepušten međunarodnom pravu, pa bi i pitanje tužbe i protivtužbe trebalo posmatrati u tom kontekstu, bez politizovanja.
Upitan da li veruje da se spor Srbije i Hrvatske može rešiti izvan Međunarodnog suda pravde, Kuprešak je odgovorio da je Srbija, pre 10 godina, kada je Hrvatska podnela tužbu, odbijala saradnju sa Hagom, rešavanje pitanja povratka ukradenog kulturnog blaga i nestalih osoba, što su tri temeljne tačke tužbe.
Situacija je, prema rečima Kuprešaka, danas promenjena, jer Beograd i Zagreb sarađuju po pitanju povratka kulturnog blaga koje je odneto iz Hrvatske, postoje komisije na obe strane koje rešavaju pitanje nestalih i Srbija pokazuje da sarađuje sa Tribunalom u Hagu.
"Verujem, ukoliko se svi ovi uslovi ispune, a vrlo blizu smo toga, da se može razgovarati o takvim stvarima", rekao je Kuprešak, koji pitanje eventualnog povlačenja tužbe i kontratužbe prepušta "tihoj diplomatiji".
Kuprešak je podsetio da je Srbija podnela protivtužbu 31. decembra prošle godine, dan pošto je Hrvatska na sednici Vlade odlučila da Srbiji i drugim zemljama bivše Jugoslavije ustupi prevod Aki komunitera, pravne tekovine EU.
"Hrvatski strateški interes je stabilno okruženje", istakao je Kuprešak i objasnio da je Hrvatska ponudila Srbiji, BiH i Crnoj Gori prevod Aki komunitera na 100.000 stranica, u šta je uložila godinu dana rada i između šest i sedam miliona evra.
Mi smo spremni da svim tim zemljama damo prevod, kako bismo ubrzali njihov ulazak u Evropsku uniju (EU), rekao je Kuprešak i najavio da će svečani čin uručenja prevoda ove pravne tekovine EU Srbiji biti organizovan na "višem političkom nivou".
Dolazak Ive Josipovića na čelo hrvatske države otvara niz mogućnosti za unapređenje saradnje dve zemlje, istakao je Kuprešak, radostan zbog pozitivnih komentara koji su, povodom izbora novog predsednika Hrvatske, stigli iz Srbije.
"Verujem da će taj novi talas optimizma, koji se čuje kako iz Beograda, tako i iz Zagreba, omogućiti i Hrvatskoj i Srbiji jedan novi uzlet u međusobnim odnosima", rekao je Kuprešak.
Inauguracija Josipovića biće prilika za brojne bilateralne razgovore političara koji će doći, rekao je Kuprešak, napominjući da je Hrvatskoj žao što predsednik Srbije Boris Tadić, zbog dolaska kosovskog predsednika Fatmira Sejdiua, neće biti u Zagrebu 18. februara.
Hrvatska razume taj potez koga ne bi trebalo politizovati, rekao je Kuprešak, predviđajući da će Srbija u bliskoj budućnosti morati da počne razgovore sa Kosovom.
Na kom nivou i na kojima mestima, teško je danas reći, ali iz sveta stižu zahtevi Beogradu i svim zemljama regiona da uspostave međusobne kontakte i pojačaju regionalnu saradnju, objasnio je Kuprešak.
Prema njegovoj oceni, to obavezuje lidere u regionu da učine sve kako bi pomogli narodima da žive jednostavnije, putuju i trguju.
Kuprešak smatra da je neformalna izjava odlazećeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića oko Republike Srpske "prepotencirana i prenaduvana" i napominje da ona ne spada u službenu politiku Hrvatske.
Budući predsednik Josipović je rekao da Hrvatska nije zveckala oružjem, niti ima pravo i mogućnosti da tako nešto napravi, dodao je Kuprešak.
Povodom nedavne Mesićeve posete Kosovu, Kuprešak je rekao da mu je žao što se Hrvatska uzima kao loš primer odnosa prema Kosovu.
On se ne slaže sa ocenama da su srpsko - hrvatski odnosi najogori u proteklih 10 godina.
Uprkos zastoju, hrvatsko-srpski odnosi se kreću dalje, mi smo upućeni jedni na druge i optimista sam da će se odnosi razvijati u pozitivnom trendu, rekao je Kuprešak.
On je, u nastavku, naglasio da je Hrvatska do sada zbrinula oko pola miliona izbeglih i raseljenih.
"To je ogroman napor i nešto što nijedna država u svetu do sada nije učinila za povratak svojih građana", ocenio je Kuprešak i istakao da je dobrodošao svaki Srbin, koji želi da se vrati u Hrvatsku.
Prema rečima Kuprešaka, sada postoji mali zastoj u izgradnji i obnovi objekata razrušenih tokom rata, ali su razlozi za to ekonomski, bez ikakve političke pozadine.
Osvrćući se na ekonomsku saradnju, Kuprešak je podsetio da je robna razmena između dve zemlje 2008. godine, pre svetske ekonomske krize, dostigla 800 miliona evra.
On je odbacio tvrdnje da u hrvatskim radnjama nema srpskih proizvoda i rekao da je nedavno u Zagrebu obilazio prodavnice, gde je na policama našao brojne proizvode iz
Srbije.
"Ja ne razumem zbog čega se takve stvari plasiraju, jer ako Srbija izvozi 400 miliona evra u Hrvatsku, onda to sigurno nije visoka tehnologija koju ne primećujemo na policama",
rekao je Kuprešak.
On, međutim, priznaje da postoji debelans u nivou investicija i najavljuje da će ubrzo u Beogradu organizovati konferenciju o mogućnostima ulaganja u Hrvatsku.
"Pozivam sve one koji imaju problema sa investiranjem u Hrvatsku, neka dođu kod mene i kažu koje vrste problema imaju i budite uvereni da ćemo ih rešiti", istakao je
Kuprešak.
U ovom trenutku, smatra Kuprešak, ne postoji veliki interes kompanija iz Srbije za investicije i plasman proizvoda u Hrvatsku.
Kako je ilustrovao, na sajmu robe široke potrošnje u Zagrebu, u septembru prošle godine, od 3.000 učesnika bile su samo tri kompanije iz Srbije.
Kuprešak tvrdi i da priče o tome kako se građani Srbije ne osećaju sigurno u Hrvatskoj "ne piju vodu", jer gotovo 200.000 građana Srbije putuje na hrvatski Jadran i vraćaju se zadovoljni.
Prema njegovim rečima, dogodio se mali broj incidenata koji će biti procesuirani i biće kažnjeni svi koji su nekome razbili auto ili nekoga napali.
"Pozivam sve ljude koji žele doći u Hrvatsku da slobodno dođu i siguran sam da će biti zadovoljni i poneti dobre utiske sa Jadrana", rekao je Kuprešak i najavio održavanje Dana Hrvatske na predstojećem Sajmu turizma u Beogradu.
"Turizam, kao i kultura, uvek nosi pozitivne poruke i to me jako raduje. Siguran sam da će ove godine biti mnogo više građana Srbije koji će doći u Hrvatsku".
