Izvor: Blic, 22.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne možemo dalje bez promena u Vladi Srbije
Ne možemo dalje bez promena u Vladi Srbije
Kriza u DOS dosegla je vrhunac 'slučajem Gavrilović', ali se stekao utisak da je informacija o sprezi kriminala i nekih ljudi iz Vlade, koja je potekla iz kabineta predsednika SRJ, ostala na nivou uopštene kritike, što je izazvalo burne reakcije iz Vlade i definitivno podelilo DOS na Koštuničino i Đinđićevo krilo.
Predsednik SRJ i DSS Vojislav Koštunica, tim povodom, u razgovoru za 'Blic' kaže:
- Za mene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je bitna činjenica da se desila jedna stvar koja bi zaista morala da privuče ozbiljnu pažnju javnosti i otvorila pitanje odgovornosti Vlade ili pojedinih ministarstava. Svaka vlada ima izvesno vreme da se dokaže, a kritika svake vlade u demokratskim uslovima mora biti nemilosrdna. Postoje primeri takozvane objektivne odgovornosti vlade, kad nije potrebno da se dokaže neposredna veza između nečega što je vlada uradila, a što je proizvelo štetu u društvu, jer tada sama vlada preuzima odgovornost za štetne posledice. To su primeri tragičnih saobraćajnih udesa, kada resorni ministar podnosi ostavku. Ovde se, međutim, desilo nešto drugo i mnogo ozbiljnije. Čovek koji je pripadao Resoru državne bezbednosti, koji se nalazio na odgovornim funkcijama, koji je imao više nego zapaženu karijeru, koji se svojom voljom povukao iz službe, koji je, umesto da pokuca na vrata određenih ministarstava, pokucao na vrata predsednika republike. Skrenuo je pažnju na nešto što je i javnosti bilo više nego dovoljno poznato. Činjenica je da kriminalitet nije suzbijen, da je u porastu, da ima veze, po ocenama javnosti, između ponašanja pojedinih segmenata državnog aparata i mafije, kriminala i pojedinih klanova.
Gavrilović je rekao i nešto više nego što je javnosti poznato. S druge strane, kad takav čovek govori i o onome što je javnosti poznato, njegove reči imaju posebnu težinu, jer je on čovek 'iznutra'. Umesto da se uvaže činjenice da u Srbiji ima kriminala, sve da Gavrilović i nije došao u Palatu federacije, da postoje politička ubistva, da nisu rasvetljena ni ona pre ni ona posle 5. oktobra, izveden je zaključak da je problem u tome što se govori o odgovornosti Vlade. Međutim, Vlada se mora suočiti sa odgovornošću, s teškim rečima, ali je bolje da se i sama preispita, nego da odgovornost prebacuje na druge. Zanemaruje se da je ubijen jedan čovek, da je ubijen posle dolaska u kabinet predsednika republike. Tako je sporedno postalo glavno, ali to ne može da prikrije činjenicu da u Srbiji ima kriminala. Oni koji su nosioci vlasti u Srbiji, a i DSS je do pre neki dan bio u Vladi, moraju snositi odgovornost za te pojave.
Postoje dve mogućnosti da se objasni širenje kriminala u Srbiji. Ili postoji nekakva podrška od pojedinaca iz državnog aparata organizovanom kriminalu, ili oni koji su najodgovorniji za borbu protiv kriminala i korupcije nisu sposobni. Bez obzira šta je posredi, otvara se pitanje odgovornosti. Nažalost, to pitanje se u javnoj debati pretvorilo u pitanje neodgovornosti Vlade, a videli smo u proteklom periodu kakve su bile posledice neodgovornih vlada. Premijer Đinđić i pojedini ministri insistiraju na dokazima.
- Sadržina razgovora koji su u kabinetu vođeni sa Gavrilovićem saopštena je jedinom nadležnom mestu, a to je republički javni tužilac. Ništa van toga iz kabineta nije izašlo. Da li u onome što je saopšteno javnom tužiocu postoje elementi da on pokrene istragu po službenoj dužnosti?
- To će on sam da odluči, da proceni koji su to elementi za pokretanje istrage. Da li su u izveštaju tužiocu spominjana neka konkretna imena kad je reč o kriminalu?
- Bilo je nekoliko imena, ali ti ljudi su se već na drugi način do sada pominjali u javnosti. Ilustracije radi, bilo je ukazivanja na nekoliko ljudi koji su nosioci te pojave. Koincidencija dolaska Gavrilovića u kabinet, onoga što je rekao, i njegovog ubistva izazvala je različite komentare u javnosti. Pre dva dana ministar policije Dušan Mihajlović je izjavio da DB nikoga ne prisluškuje i da ste odbili da ljudi iz srpskog MUP pregledaju vaš kabinet. Da li ste ikada pomislili da vas neko prisluškuje?
- Prisluškivanjem se ne mora baviti samo Služba državne bezbednosti, već i pojedinci. Tehnika je uveliko napredovala. Ukoliko DB nije u stanju da spreči tu pojavu, a ona jeste nezakonita, onda određene službe MUP takođe ispoljavaju nesposobnost. Pre izvesnog vremena je u jednom nedeljniku i na sajtu jedne beogradske radio-stanice osvanuo navodni transkript razgovora koji smo vodili ja i gospodin Đinđić uoči Miloševićevog hapšenja i izručenja Hagu. Taj transkript je neautentičan, ali se pojavio kao transkript razgovora što je još jednom ukazalo na mogućnost prisluškivanja telefonskih razgovora. Transkript je skinut sa sajta kad je sa određenog mesta upozoreno da razgovori predsednika SRJ i predsednika Vlade ne mogu biti prisluškivani.
Prisluškivanjem možete doći i do nečega što je autentično, ali da se može iskoristiti kao osnova za različite konstrukcije. Da li se kriza u DOS može rešiti na sednici Predsedništva i kakav je kompromis moguć?
- Svaka politička odluka, posebno zbog okolnosti u kojima se zemlja nalazi, mora se dobro odvagnuti i mora biti praćena jednim razložnim kompromisom. Međutim, postoji samo jedna vrsta kompromisa na koji ni DSS ni ja lično nismo spremni, a to je kompromis sa neistinom. U okviru svega ostalog se problem može rešavati, ali se ne može preći preko nečega što je istina. Ne može se preći ni preko nečega što je suštinska potreba, a to je odgovornost pojedinih ministarstava i Vlade. To pitanje se mora otvoriti i o njemu se mora razgovarati. Uostalom, zar ministar unutrašnjih poslova nije izjavljivao da će da podnese ostavku ako se brzo ne reše slučajevi ubistva Ćuruvije, Ibarske magistrale, otmice Ivana Stambolića i Miškovića... U poslednje vreme desila su se nova ubistva. Kao da su ministarstvo i Mihajlović pokušali da krenu jednom neobičnom logikom, da je lakše rešiti stare slučajeve, nego nove ili neke još starije, što prosto nije tačno. Najlakše je rešiti nove slučajeve ubistva, kao što je ubistvo Momira Gavrilovića, a ako ne može da se reši, neko treba da snosi posledice. S obzirom na stavove 'druge strane', izgleda da je kompromis malo verovatan.
- Uvek sam davao prednost i mislim da je to najbolje za SRJ, reforme, regulisanje naših odnosa sa svetom da se reši ustavno pitanje. Za mene je logičan redosled - prvo ustav, onda izbori. Sve drugo stvara probleme i dovodi do krize. Zato je bitno da se povede rasprava o sprovođenju reformi ili o kriminalu, da se stvore uslovi za razgovor koji ne prejudicira ishod, već da sama rasprava iznedri rešenje koje je za zemlju najbolje. Međutim, ima ljudi koji se plaše i same rasprave ili bilo kakve upitanosti o kvalitetu rada Vlade, odnosno pojedinih ministara. To nije dobro, jer nas vraća u vremena kada su se zakonima štitili lik i delo pojedinih ličnosti ili pojedinih institucija. Gde je izlaz iz svega toga?
- To će pokazati rasprava. Hoću da verujem da će ono što je razložno prevagnuti. Nije moguće nastaviti dalje bez bilo kakve promene u Vladi Srbije i u njenom delovanju. Nešto se mora promeniti, ali pokušajmo kroz raspravu u DOS ili u Skupštini da dođemo do toga šta je to što bi trebalo da promenimo, što će omogućiti da se proces reformi, koji je negde u samom začetku, negde ni u začetku, nastavi i da se otvori proces presecanja korena korupcije i organizovanog kriminala. Samo tako Jugoslavija i Srbija mogu da postanu, i na delu, nosioci demokratskih promena. Spomenuli ste raspravu u Skupštini. Da li to znači da računate na glasove SPS i SRS ukoliko bi se išlo na izglasavanje nepoverenja Vladi?
- Ne, nismo razmišljali o stavljanju na dnevni red izglasavanje nepoverenja Vladi. Razmišljali smo o odgovornosti, a o tom pitanju se može raspravljati na više načina. Ne mislim da je rasprava o nepoverenju Vladi najbolji način da se reši problem, s obzirom na šire posledice takvog poteza. Namera je da se kroz odgovarajuće institucionalne forme, anketne odbore ili odgovarajuća skupštinska tela, koja bi se bavila borbom protiv kriminala i korupcije, te pojave spreče. Spoj diletantizma i neodgovornosti
Nenad Čanak vas je optužio da ste planirali vojni puč. Niste reagovali.
- Nisam osetio potrebu da reagujem, jer je mali broj onih koji bi osetili potrebu da odgovore na takve izjave. Pojava Nenada Čanka i njegove izjave predstavljaju zanimljiv spoj diletantizma i neodgovornosti. Jedno i drugo se sjajno spojilo, uz dobro znanu naganjačku komunističku retoriku. Sve to zajedno apsolutno nema veze sa istinom. Srđan radulović
