Izvor: Blic, 25.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne dovodi se u pitanje kontinuitet Jugoslavije
Ne dovodi se u pitanje kontinuitet Jugoslavije
BEOGRAD (Beta) - Predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica izjavio je da kontroliše VJ a da je, što se tiče policije, 'situacija bolja nego što je bila”.
On je u intervjuu za 'Saut ist Jurop” rekao da tokom nedavne posete Crnoj Gori nije pregovarao o statusu jugoslovenske federacije, nego da je sa predstavnicima crnogorskih vlasti 'razmenio nekoliko misli, odnosno, saslušao jedan novi crnogorski koncept”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
'Pošto sam zamoljen da taj koncept ne iznosim u javnost, neću to ni ovog puta učiniti, mada je javnost imala mnogo prilika da sa raznih strana u Crnoj Gori i u inostranstvu čuje ponešto o njemu. Moj stav je poznat: kao građanin, iskreno želim zajedničku državu”, rekao je on.
'Kao političar kome je suštinski stalo do demokratije, čvrsto sam ubeđen da se rešenje može naći samo u punom poštovanju narodne volje i u jednoj i u drugoj republici. Bitno je samo da se ta narodna volja izrazi na demokratski i legalan način. Besmisleno je i pomišljati da jedna republika može da zadržava drugu u zajednici, ukoliko ona to ne želi”, dodao je on.
Na pitanje da li je rešenje za Srbiju, Crnu Goru ili Kosovo moguće tražiti u okvirima labave konfederacije, Koštunica je odgovorio da je konfederalno rešenje samo po sebi labavo.
'Ovo o čemu govorite je praktično neka vrsta 'konfederacije plus”, što ne deluje racionalno ni sa državnopravnog, ni sa međunarodnopravnog, ni sa političkog stanovišta. Država mora biti funkcionalna, da bi opstala; konfederacija je nefunkcionalna. Kada je o Kosovu reč, ni u jednom međunarodnopravnom dokumentu, od Helsinške povelje, preko Badenterove presude, do raznih rezolucija Saveta bezbednosti UN, recimo, 777 iz 1992. ili 1244 iz 1999, ne vidim prostor za treću jedinicu”, rekao je on.
Koštunica je rekao da Jugoslavija, pre svega, mora da reguliše članstvo u Ujedinjenim nacijama, za šta joj 'rezolucija 777, u suštini, ostavlja dovoljno prostora”.
'Tamo se navodi da ne postoji ‘automatski kontinuitet’, ali se sam kontinuitet ne dovodi u pitanje. Jednostavnije rečeno, nikome ne pada na pamet da negira međunarodno priznatu državnost koja, ako govorimo o Srbiji i Crnoj Gori, seže od Berlinskog kongresa. Mi, naravno, nismo nova država, ali nismo ni ekskluzivni naslednik SFRJ. Zašto bismo to, uostalom, i bili”, rekao je Koštunica.
'Kada je reč o sukcesiji, treba razdvojiti pitanje kontinuiteta od čisto ekonomskih pitanja, a ta ekonomska pitanja su već dobrim delom rešena u okviru kvota (36,2 posto za SRJ). Ono što je svakako važno jeste da ostale države-naslednice prestanu da tretiraju Srbiju kao dvojni entitet”, dodao je on.
Jugoslovenski predsednik je rekao da mu nije poznato da je bilo ko iz vrha bivših vlasti ponudio novac koji leži na njihovim računima u inostranstvu.
'U svakom slučaju, i za to je potreban povratak u međunarodne organizacije i institucije, normalna saradnja naše i stranih policija, naše i stranih finansijskih policija i banaka”, rekao je on.
Na pitanje kakve projekte može da punudi Jugoslavija da bi dobila međunarodnu pomoć, Koštunica je odgovorio da se ti projekti, pre svega, odnose na energetiku i industriju i saobraćaj.
'Ne možemo i ne smemo postati zavisnik od međunarodne pomoći. Kako to na Zapadu vole da kažu, ne treba nam ulovljena riba, nego udica”, rekao je on.
Koštunica se izjasnio protiv radikalne privatizacije.
'Ne vidim zašto bismo ponavljali greške drugih postkomunističkih zemalja. Nama je potrebna socijalno orijentisana tržišna privreda, a ona isključuje radikalnoprivatizacioni, ili, ako hoćete, čisto monetaristički pristup”, rekao je on.
