Izvor: Glas javnosti, 12.Okt.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne bude li diktata velikih - Beograd ne treba da brine

BEOGRAD - Više nema nazad - pred Srbijom je možda i višegodišnje iščekivanje na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, koji će reći da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo legalno. Jednako dugo će se vlast i opozicija gložiti da li je bilo efikasnije da smo tužili i, protiv zemalja koje su priznale lažnu državu, dobili pravno obavezujuću presudu.

U senci te dileme ne sme da ostane suštinsko pitanje: da li Sud, u oba slučaja, može da deli pravdu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << „ni po babu ni po stričevima“ ili su nas SAD pustile da trijumfujemo u NJujorku, znajući da mogu da pritisnu Sud u Hagu.

Stručnjaci za međunarodno pravo, nažalost, potvrđuju drugu mogućnost, ali su uvereni u to da se Sud mora izjasniti u našu korist. U slučaju negativnog mišljenja - ostaju nam na raspolaganju tužbe - mada tu Sud može da se oglasi nenadležnim u pojedinačnim slučajevima.

Šef diplomatije Vuk Jeremić izjavio je juče da očekuje da će Sud kazati da je prekršeno međunarodno pravo i da će Priština posle takve odluke morati da pristane na nove pregovore o statusu.

Pritisak na Sud moguć je iza scene, tvrdi Smilja Avramov, ekspert za međunarodno pravo, ali ističe i da mišljenje ni u kom slučaju ne može biti negativno.

- To je isto kao kada biste rekli da ne postoji Sunce ili Mesec - naglasila je ona.

Dodala je i da, kada Sud da mišljenje, ono će možda uticati na svetsko javno mnjenje i na pojedine vlade, ali neće slediti nikakve sankcije. Upitana da li bi trebalo da pribegnemo tužbama i da li bi šanse za njihov uspeh bile umanjene eventualnim negativnim mišljenjem Suda, Avramova odgovara:

- U tom slučaju, Sud može da se oglasi nenadležnim, jer je njegova ingerencija fakultativna, a ne obavezna. To znači da je potrebna saglasnost tužitelja i tužene strane da bi bio nadležan. Argument da svaka suverena zemlja može da prizna nezavisnost bilo koje druge zemlje mora da se posmatra kroz to da je priznanje jednostrani pravni akt, kojim se konstatuje želja za dobrim odnosima. Priznanje nije konstitutivni akt stvaranja države, nego deklarativni akt kojim jedna država priznaje pojavu novog subjekta i želi sa njim odnose. A, da li ih tužiti, to je pitanje niza okolnosti, i pitanje je šta bi bio tužbeni zahtev - kaže Avramova.

A profesor međunarodnog prava Milan Paunović smatra da treba tužiti i da Sud ne bi odbacio naš zahtev, uz obrazloženje da svaka zemlja može da prizna koga hoće, pošto je ovde reč o kršenju odluka SB UN. Ipak, i on konstatuje da je Sud nadležan samo za one zemlje koje se nisu ogradile da se u ovakvim slučajevima neće suditi.

- Sud bi utvrdio za koje je države nadležan, a onda bi, presuđujući, uzeo u obzir da je proglašenje bilo jednostrano, od strane privremenih pokrajinskih vlasti u vreme kada je celo pitanje bilo u SB UN i pod rezolucijom tog tela. Ovo nije prost slučaj da jedna zemlja prizna drugu. Ovde ima političkog konteksta - kaže Paunović.

Nastavak na Glas javnosti...