Izvor: S media, 02.Dec.2009, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavlja se pravna borba za Kosovo
Pred Medjunarodnim sudom pravde nastavlja se usmena rasprava o zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, na zahtev Srbije. Sudija je saslušao zastupnika Albanije i Argentine, a svoje stavove izneće i Nemačka, Saudijska Arabija.
Drugog dana usmene rasprave povodom pitanja legalnosti deklaracije o nezavisnosti Kosova, koje je Generalna skupština Ujedinjenih nacija stavila pred MSP na inicijativu Srbije, predstavnici prve tri najavljene države govoriće u prilog >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << secesije Kosova pošto su ga priznale kao samostalnu državu, dok će Argentina braniti interese Srbije i medjunarodno pravo.
Odluku sačekati u dobrom uverenju
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao da treba sačekati odluku Medjunarodnog suda pravde u dobrom uverenju i ocenio da će ta odluka dominantno biti na terenu prava, a ne na terenu politike.
"Očekujem da će diskusija biti usredsredjena na medjunarodno pravo. To je teren na kome Srbija stoji kudikamo bolje nego što je to bila poltička ravan sa koje smo 90-tih godina došli u problem sa Kosovom i Metohijom koji je tada internaconalizovan i kada je sve krenulo u politički i bezbedonosni sunovrat", rekao je Tadić novinarima posle otvaranja fabrike "Leoni".
Predsednik je ukazao da je bilo potrebno mnogo energije da temu Koosva pomerimo na teren prava i diplomatije i sada očekamo odluku u boljim okolnostima za Srbiju.
On je ocenio da je učešće, kako je rekao, najvećih zemalja u toj diskuiji, dokaz kredibilnosti Srbije u medjunarodnoj zajednici i ta tema ped Medjunarodnim sudom pravde je globalnog karaktera.
Predsednik Tadić izjavio da je istorijska stvar koju Srbija mora da završi izgradnja mreže autoputeva, modernizacija železnice i borba protiv organizovanog kriminala i da posle toga dolaze evropske integracije.
"Infrastruktura je moj životni politički projekat", izjavio je Tadić u Prokuplju i istakao da Srbija mora do 2012. godine da završi koridor 10 i da na taj način postane atraktivna za evropske integracije.
Tadić je rekao da svi ministri u Vladi Srbije ne rade dovoljno dobro, kao ni predsednici opština, ni agencije.
On nije želeo da imenuje ministrre koji, kako je rekao, ne rade dobro.
"Mislim na koga mislim. Dajem im šansu da se poprave", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je rekao da još nije primio vakcinu protiv novog gripa, kao i da nije fer da je on dobije pre ostalih gradjana.
Argentina: Nezavisnost Kosova krši medjunarodno pravo
Argentina je pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu ocenila da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja flagrantno kršenje medjunarodnog prava, Rezolucije 1244, principa teritorijalnog integriteta i obaveze mirnog rešavanja sporova.
"Jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u sukobu je sa fundamentalnim principima medjunarodnog prava, poput principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kao i u flagrantnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244", rekla je pravna zastupnica Argentine Suzana Ruiz Čeruti.
Čerutijeva je naglasila da je teritorijalni integritet i suverenitet tadašnje SR Jugoslavije bio zagarantovan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN za koju je 1999. glasala i vlada u Buenos Ajresu.
"Nijedna država tada nije tvrdila da je tom rezolucijom na bilo koji način suspendovan ili učinjen privremenim suverenitet SRJ na Kosovu. Argentina nikada ne bi glasala za rezoluciju da je ona uključivala takvu interpretaciju", rekla je Čerutijeva.
Ona je podvukla da se u toj rezoluciji nijednom rečju ne spominje pravo kosovskih Albanaca na samoopredeljenje zbog toga što oni kao nacionalna manjina to pravo i nisu uživali, što je bio i stav medjunarodne zajednice tokom jugoslovenske krize.
Rezolucijom je, podsetila je Čerutijeva, bilo predvidjeno da se budući status Kosova utvrdi sporazumom Srbije i kosovskih Albanaca, a ne nametanjem jednostranog rešenja.
"Jednostrana deklaracija o nezavisnosti nije dogovoreno rešenje", konstatovala je predstavnica Argentine, podvlačeći da je predlog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija o nezavisnosti Kosova "arbitrarno nametnut drugoj strani" uprkos tome što je odluku zakonito mogao doneti samo Savet bezbednosti UN.
"Ćutati o tome predstavljalo bi nesrećni presedan sa nepredvidivim posledicama po medjunarodne odnose. Deklaracija o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova je sušta suprotnost dogovorenog mirovnog rešenja", podvukla je Čerutijeva.
Predstavnica Argentine oštro je kritikovala države koje su unapred "ohrabrivale secesionistički pokret" na Kosovu, ocenjujući da su se time "uplitale u unutrašnje stvari Srbije". Jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova usvojena je, po njenim rečima, "u koordinaciji" kosovskih Albanaca s tim državama.
Pored toga, po tumačenju Argentine, nezavisnost nisu mogli proglasiti privremene samouprave na Kosovu zato što su i sami bili stvoreni rezolucijom 1244.
Argument država koje su podržale nezavisnot Kosova da je Rezolucija 1244 bila "statusno neutralna", Čerutijeva je nazvala "opravdavanjem jednostrane secesije".
Činjenica da je Kosovo kao nezavisnu državu priznala "manjina" država u medjunarodnoj zajednici "ne menja nezakonitost jednostrane deklaracije o nezavisnosti", stav je Argentine.
Zastupnica Argentine negirala je i da Kosovo predstavlja poseban slučaj u medjunarodnim odnosima, tvrdeći da ništa u dugogodišnjoj kosovskoj krizi to ne dokazuje i da "ništa nije dozvoljavalo jednostranu deklaraciju o nezavisnosti".
Čerutijeva je podsetila i da su od 1945. godine sve nove države stvorene pred medjunarodnim organima ili sporazumno, a da suteritorijalni sporovi - poput statusa Hong Konga - rešavani decenijama.
Ranije danas, Albanija, Nemačka i Saudijska Arabija tvrdile su pred sudom da jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije prekršeno medjunarodno pravo.
Svoje argumente, sutra će izložiti Austrija, Azerbejdžan i Belorusija.
Obradović: Izvanredno izlaganje Argentine
Zamenik šefa delegacije Srbije Saša Obradović ocenio je danas da je "očekivan" dosadašnji tok rasprave o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a današnji nastup zastupnika Argentine nazvao je "izvanrednim".
"Čuli smo izvanredno pravno izlaganje predstavnika Argentine na kojem smo im zahvalni. Narednih dana će biti izlaganja još država koje će podržati našu pravnu poziciju", rekao je Obradović.
Albanija: Nezavisnost Kosova u skladu sa medjunarodnim pravom
Albanija je danas pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa medjunarodnim pravom.
"Albanija je priznala nezavisnost Kosova i smatra da je ona u punom skladu sa medjunarodnim pravom", rekao je ambasador Albanije u Holandiji Gazmend Barbuluši (Barbullushi) na početku drugog dana rasprave o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova pred najvišim sudom UN.
Napominjući da je "Albanija iz očiglednih razloga veoma zainteresovana za raspravu", Barbaluši je sugerisao da je pravo naroda Kosova da se otcepi od Srbije proizašlo iz "decenijesistematskog kršenja ljudskih prava" kojem su ga od 1989. podvrgle vlasti u Beogradu.
Današnje Kosovo, albanski ambasador je nazvao "multietničkom, demokratskom državom koja je posvećena poštovanju ljudskih prava i zaštiti prava manjina" u čemu "služi za primer" mnogim drugim državama.
Pravni zastupnik Albanije Johen Frovajn odbacio je tvrdnju Srbije da je deklaracija o nezavisnosti Kosova protivna medjunarodnom pravu, tvrdeći da to pitanje "nije regulisano" medjunarodnim propisima.
"Ne postoji medjunarodni zakon koji zabranjuje secesiju kao takvu, nasuprot tvrdnjama Srbije", rekao je Frovajn, precizirajući da je otcepljenje zabranjeno samo kada je posledica intervencije druge države ili odluke rasističkih manjinskih režima.
Medjunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja postoje rokovi, a u praksi odlučivanje 15 sudija, predvodjenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.
"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa medjunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Medjunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.
.jpg)
