Izvor: Blic, 04.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastaviti pregovore o statusu Kosova
Srbija je svoju inicijativu o nastavku pregovora o statusu Kosova uputila Savetu bezbednosti. U skladu sa tim, Hristos Panagopulos, ambasador Grčke, u razgovoru za „Blic" ističe da svaki napor koji može da se učini da bi se došlo do kompromisa mora da se učini.
Na vreme do vize
Koliko građani Srbije moraju ranije da se prijave za intervju za vizu ukoliko žele da izbegnu zakazivanje termina u poslednjem trenutku?
- Dobro pitanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ako se planira putovanje, ne moraju da dođu, mogu da pozovu kol centar i zakažu intervju i dobiće termin. Što pre se prijave, to bolje. Ma koliko nam linija da „Telekom Srbija", ne možemo da obradimo 5.000 poziva dnevno koliko sada dobijamo. Ako planirate odmor u julu, sada bi trebalo da pozovete telefonski centar i onda nema žurbe.
Srbija traži nove pregovore. Ima li mesta novoj rundi pregovora?
- Nova inicijativa Srbije je pred SB UN i o tome će se uskoro raspravljati. Grčka nije član SB UN, ali verujemo da treba da se učini svaki napor da se postigne kompromis. Ako bar jedna strana smatra da ima mesta nastaviti pregovore, u situaciji kada sada nema dogovora, onda tu opciju treba ozbiljno razmotriti.
Da li je za Grčku prihvatljiv Ahtisarijev predlog konačnog rešenja statusa Kosova?
- Moja zemlja smatra da treba naći kompromisno rešenje, jer nametnuto rešenje neće pomoći u stabilnosti regiona. Kao i Vlada Srbije, mislimo da postoje elementi prihvatljivi za obe strane, ali da ima elemenata koju su neprihvatljivi. Treba učiniti sve napore da se dođe do kompromisnog rešenja.
Ukoliko se bude išlo na pojedinačno priznavanje nezavisnosti, što je jedan od mogućih scenarija, kako će postupiti Grčka?
- Nije to nešto čime treba da se bavi Grčka. Borba se vodi u Njujorku, a sa naše strane rešenje mora da bude nešto sa čim obe strane mogu da žive. Nametnuto rešenje nije takvo rešenje. Naš glavni princip je stabilnost regiona, a nametanje rešenja ne bi vodilo ka tome.
Da li podela Kosova ipak može da bude krajnji ishod. Koliko u tome mogu da pomognu iskustva sa Kipra?
- Nema nikakvih dodirnih tačaka između situacije na Kipru i na Kosovu. Kipar je delom okupiran, a ne podeljen, i to je priznato od strane međunarodne zajednice. O podeli Kosova niko i ne priča, a takvo rešenje bilo bi veoma loš presedan za mnoge nerešene situacije u svetu.
Sada kada je najavljen nastavak pregovora sa EU, da li je realno očekivati da Sporazum o asocijaciji može da se potpiše bez okončanja saradnje sa Tribunalom. Da li bi Grčka to podržala?
- Biću iskren, to bi teško prihvatile mnoge zemlje, jer je Srbija sama preuzela obavezu prema Tribunalu. To je osetljivo pitanje za mnoge zemlje. Bilo bi teško za bar neke, ako ne i za sve članice EU, da pristanu na tako nešto. Verujemo da prijatelji u Srbiji moraju da reše to pitanje. Princip naše politike je da zemlje u regionu moraju da budu deo EU. To su izrazili i naš predsednik, premijer i svi naši predstavnici u međunarodnim organizacijama. Imamo odlične diplomatske odnose sa Srbijom. Naš premijer se često sastaje sa vašim premijerom i predsednikom, a vaš ministar inostranih poslova Vuk Jeremić uskoro bi trebalo da poseti Atinu na poziv naše ministarke inostranih poslova Dore Bakojani. Srbija sa novom demokratskom vladom dobro zna šta mora da radi da bi stigla u EU. Mora da okonča saradnju sa Hagom kako bi se stvorili uslovi da se potpiše Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji. Put se tada otvara. Trenutno nije pravi trenutak za priču o proširenju EU, ali to će se promeniti. Niko ne dovodi u pitanje mesto Srbije u EU. Međutim, na pitanje kada će Srbija biti u EU, niko ne može da ponudi konkretan odgovor. Treba da ispunite sve obaveze i uslove i nova klima će se stvoriti u EU.
Gde grčki biznis vidi interes u Srbiji?
- Srbiji je potrebno mnogo stranog kapitala. Ako pogledate podatke, grčki investitori su uložili oko dve milijarde evra u Srbiju. Oko 20.000 zaposlenih u Srbiji radi za grčke investitore, što je važno u trenutku kada je bitno da ojačate ekonomiju. Grčka i Srbija imaju prijateljske odnose, što je bitno kod biznisa. Druge, mnogo ekonomski jače zemlje ne osećaju se sigurnim da dođu i ulože u Srbiju, ali naši biznismeni ovde vrlo uspešno posluju u oblastima usluga, telekomunikacija, industrije. Ne koncentrišemo se samo na Beograd. Grčki biznis je svuda po Srbiji. Nadamo se i da će srpski biznis, kada ojača, doći u Grčku.
Sezona je godišnjih odmora. Redovi za vize ispred ambasade su nešto kraći. Da li može još da se pojednostavi procedura za vize?
- Moja zemlja podržava ideju ukidanja viza za Srbiju. Nismo to još uspeli, ali radimo na tome. Kada se Koridor 10 uspostavi, svaki srpski prijatelj bi trebalo da ide bez vize u Grčku. Ambasada i konzulat se trude da udovolje svim zahtevima. Od skoro 300.000 ljudi koji bi da posete Grčku, najviše njih, oko 90 odsto, to želi da učini u julu i avgustu i zato imamo gužve. Redovi jesu kraći jer smo uveli zakazivanje intervjua telefonom kako bi elektronski mogao da se zakaže intervju. Trudimo se da pojednostavimo posao. Umesto čekanja dva dana ispred ambasade, sada se čeka od 15 do 20 minuta. U roku od dan-dva ljudi su obavešteni da li su dobili vizu. Kada se problem bude rešio ukidanjem viza, mi ćemo biti najsrećniji.
