Izvor: Politika, 08.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastaviću da dajem rokove
Ukoliko Holandija sve više definiše svoj stav tako što će između pune saradnje s tribunalom i hapšenja i izručivanja Ratka Mladića stavljati znak jednakosti, onda to znači da dobijanje statusa kandidata zavisi od događaja koji je po samoj prirodi neizvestan
Za Božidara Đelića, vicepremijera zaduženog za evrointegracije u Vladi Srbije, ministra za nauku, predsednika Organizacionog komiteta Univerzijade i čoveka koji veruje da će Srbija sledeće godine postati kandidat >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za člana Evropske unije teško je smisliti pravo pitanje.
– Verujete li da će istorijski eksperiment izazivanja velikog praska u Švajcarskoj uspeti – ipak pokušavamo.
– U nauci uvek postoji neizvesnost. Ali sam siguran u dve stvari – da će akcelerator biti popravljen i da ćemo vratiti Srbiju u CERN – odgovara najveći optimista među Srbima. Ovaj put je oprezniji, ne daje rokove.
Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren je u izveštaju Evropskoj komisiji rekao da bi Srbija, prema „najoptimističkijem scenariju” mogla da postane kandidat do kraja 2009. godine. Vaš optimističan scenario je bio kandidatura do kraja ove godine, premijerov do aprila sledeće, ali se oni neće ostvariti.
Čujem dosta kritika zbog davanja tih rokova, ali da mi nismo davali rokove ne bismo dobijali datume od EU. I sama EU nas uvek moli da izbegnemo davanje bilo kakvih rokova, zato što to u neku ruku obavezuje i njih, jer moraju da se odrede prema tim datumima. U pravu ste da je to za koji mesec kasnije, ali želim da napomenem da se desila najveća finansijska kriza od tridesetih godina, desilo se irsko „ne” za koje se još ne nazire rešenje.
Pre pet meseci ste govorili da irsko „ne” nije baš toliko veliki problem.
Pa i nije toliki problem jer je danas jasno da nije zaustavilo sve oko proširenja kako su neki dežurni evroskeptici govorili da će se desiti. Možete kazati da je kašnjenje od nekoliko meseci veliki problem, ali ja ću vam kazati da je prvi put u odnosima EU i Srbije rečeno da, ako ispunimo haški uslov, Srbija ima mogućnost da postane kandidat sledeće godine. Istovremeno, prvi put Evropska komisija je poručila da Srbija može dobiti „beli šengen” sledeće godine ukoliko nastavi reforme iz domena bezbednosti, readmisije i uvođenja biometrijskog pasoša. To je velika vest za Srbiju. Prvi put smo dobili za te dve ključne stvari konkretan datum.
Koji konkretan datum? Ren je rekao možda do kraja 2009. godine.
Da, naravno da se EU uvek ogradi jer to zavisi i od naših reformi kao što dobijanje statusa kandidata zavisi od saradnje s Hagom. Ako neko misli da je bolje da živimo u neodređeno vreme, bez cilja, inicijative i rokova onda mislim da ne razume šta je interes naše zemlje. Za druge zemlje Zapadnog Balkana nema datuma ni pod tom formulacijom. Nema datuma za Bosnu, nema datuma za Albaniju, nema datuma za Crnu Goru. Srbija je jedina zemlja koja još nije kandidat za koju se u ovom izveštaju pominje mogućnost dobijanja statusa kandidata s datumom. Ja nisam optimista bez pokrića, ja sam surovi realista, imam velike ambicije za našu zemlju i nastaviću da dajem rokove.
Za neku realnu sliku pored najpovoljnije moguće neophodno je znati i najnepovoljniju moguću prognozu. Možete li našoj javnosti zato dati i taj najnepovoljniji rok za sticanje statusa kandidata i za odmrzavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju?
Ukoliko Holandija sve više definiše svoj stav tako što će između pune saradnje s tribunalom i hapšenja i izručivanja Ratka Mladića stavljati znak jednakosti, onda to znači da dobijanje statusa kandidata zavisi od događaja koji je po samoj prirodi neizvestan. To je rizik da se Holandija zakuca na toj poziciji...
Pa ona se već zakucala.
I dalje postoji određena doza fleksibilnosti. Doduše, manje nego što je bila pre. Što se tiče viza, rizik je da zbog trenutne krize javna mnjenja zemalja članica budu još opreznija prema otvaranju granica. Ni ja nisam znao dok nisam nedavno otišao u Madrid i sreo odgovorno lice za viznu politiku da je procenat stranaca u Španiji prešao s tri na skoro 14 odsto za poslednjih osam godina. S obzirom na ozbiljne ekonomske probleme koje Španija ima postavlja se pitanje kako će se ona odnositi prema dodatnom otvaranju granica. Postoji i rizik da mi nemamo dovoljno odlučnosti u sprovođenju određenih reformi. Odluka Srbije da primenjuje SSP dovela je, kako sam saznao na sastanku s gospodinom Pjerom Mirelom iz Evropske komisije, da su oni u tehničkom smislu spremni da primenjuju carinski deo SSP-a, tako da se to, s njihove strane, neće nazivati sprovođenjem sporazuma, jer još nemaju mandat za to. Ali u suštini imaćemo sve elemente da pokažemo iskustvo u primeni koje posle omogućava da brže dobijemo status kandidata.
Kažete da će i oni primenjivati SSP, ali nezvanično?
De fakto će se od 1. januara primenjivati, u najvažnijem elementu, a to je spoljna trgovina. Naš cilj je da tako skratimo period od momenta kada se i formalno primeni SSP do momenta dobijanja statusa kandidata.
Srbija se u izveštaju Evropske komisije ohrabruje da zauzme konstruktivan stav prema razmeštanju Euleksa i uključivanju Kosova u regionalne inicijative. Kako to treba razumeti i šta ako Srbija ne uradi to za šta je ohrabruju?
Ima tu mnogo spekulacija ali ono što je jedino važno je zvanična politika i ono što se zvanično sprovodi. Raspoređivanje Euleksa nije uslov za primenu SSP-a.
Šta onda znači kada Vas Evropska komisija ohrabruje da uradite nešto?
To znači da je Euleks misija koju su podržale sve članice EU uključujući i onih pet koje nisu priznale Kosovo. Evropska unija očekuje da nađemo zajednički jezik oko tog pitanja i ohrabruju nas u tome. Očekujem da će se taj kompromis pronaći do 11. novembra kada se očekuje da će se to pitanje rešiti, ne u Briselu, nego u Njujorku, pod okriljem Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde mu je i mesto, i da će se to pitanje neće više potezati u odnosima između EU i Srbije. Što se tiče drugog aspekta, Srbija aktivno učestvuje u regionalnim inicijativama i mi smo imali konstruktivan pristup i nastavićemo da ga imamo na način koji je prihvatljiv za sve zemlje u regionu pa i za one koje nisu priznale Kosovo, a to je da organi s Kosova budu pod okriljem Unmika i UN. Na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Istanbulu sreo sam gospodina Hida Biščevića, čelnika Saveta za regionalnu saradnju, otvoreno smo razgovarali o tom pitanju i on mi je dao uveravanja da će taj forum raditi pod uslovima koji su prihvatljivi za Srbiju.
Konkretno, da li to znači nove uslove za Srbiju?
Ne. A ako neko misli da ih tako postavi mi ih nećemo prihvatiti. Politika Srbije je jasna i predvidiva. Srbija neće prihvatiti bilo kakvo uslovljavanje oko Kosova zarad evropskih integracija.
Ali ja Vas pitam da li ima novih uslova, a ne da li će ih Srbija prihvatiti. Šef diplomatije Vuk Jeremić izgleda misli da ih ima jer je pre dva dana uputio zahtev Evropi da ne postavlja nove uslove. Je li on to nešto pogrešno shvatio?
Uvek vredi upozoriti da Srbija neće prihvatiti bilo kakve ucene oko Kosova. Ono što je tvrđe je haški uslov. Umesto da meseci aktivnosti koje dokazuju našu posvećenost saradnji s Hagom dovedu do veće fleksibilnosti oko tog pitanja, konstatujem da se dešava suprotno. S holandske strane se sve više čuje da se pod punom saradnjom podrazumeva izručenje Mladića Hagu.
Pa, šta tu ima novo?
Definicija pune saradnje je kada neko radi sve što je u njegovoj moći da zaokruži tu saradnju i ja sam prilikom posete Francuskoj najbližim saradnicima Sarkozija rekao da činjenica da Srbija radi sve da zaokruži saradnju treba da dovede do odmrzavanja SSP-a do kraja ove godine. Ali realnost je da oko tog pitanja još nije postignut konsenzus.
Vratili ste se prošle nedelje iz Francuske i doneli obećanje Sarkozija da ćemo krajem godine od Francuske dobiti nekakav snažan signal. Kakav signal Srbija može sada da očekuje pošto je poslednji snažan signal Francuske bilo priznavanje nezavisnosti Kosova?
Francuska želi da Srbija napreduje, a Sarkozi, koji će nas posetiti u prvoj polovini sledeće godine, za to će uložiti i svoj autoritet koji nije mali. U interesu je Srbije da Francuska pronađe svoj interes kod nas. Prijateljstvo između država se gradi samo na golim i hladnim interesima. Koji su ti interesi? Prvi je da francuske firme koje su među najjačima u svetu u domenu infrastrukture učestvuju u izgradnji naše zemlje pod istim uslovima kao i sve druge, kroz javne tendere. Druga stvar je energetika, a imao sam i sastanke koji su vezani za revitalizaciju „Jata”. Ali najkonkretniji efekat te posete je dogovor sa firmom „Sažem”, koja je lider u domenu elektronike, oko ulaganja u Niš i otvaranja 200 novih radnih mesta.
Kako Vi razumete izjavu šefa britanske diplomatije Dejvida Milibanda koji je pre podne u Beogradu rekao da podržava približavanje Srbije Evropskoj uniji, a po podne u Prištini da podržava približavanje Kosova Evropskoj uniji?
Da se slažemo oko Evrope i da se ne slažemo oko Kosova. Trudićemo se da u mesecima koji dolaze damo sve razloge Britaniji da promeni svoj stav oko Kosova. Niko nije rekao da će to biti , ali boljeg izbora nemamo. Neka neko da bolji izbor.
-----------------------------------------------------------
Ne treba nam tunel od nekoliko miliona evra
Posle širenja optimizma u narodu da će sledeće godine Srbija postati kandidat za EU da li Vam je ostalo nešto optimizma i za organizaciju Univerzijade, pošto izgleda da će Vam i za to trebati dosta?
Ne radi se o optimizmu nego o odgovornosti i odlučnosti. Univerzijada je jedan veoma značajan događaj za našu zemlju. Međutim, svet je ušao u veoma ozbiljnu finansijsku krizu. Srbija priprema jedan restriktivan budžet za 2009. godinu, samim tim i Univerzijada mora da se prilagodi realnosti.
To je znači zbog svetske krize, a izgledalo je da je zbog problema u organizaciji?
I jedno i drugo. Neke ideje koje su možda mogle da budu interesantne više nisu prihvatljive. Nećemo da gradimo za jednokratnu upotrebu i potrošimo nekoliko miliona evra za jedan tunel kod stadiona Crvena zvezda. Morate znati da su i u Londonu i Sočiju obimi radova smanjeni jer se smanjuju i budžeti.
-----------------------------------------------------------
O susretu Rena i Miškovića
Nije uobičajeno da komesar za proširenje EU sreće najvećeg bogataša zemlje kao što je Srbija. Da li je to, kao što neki tumače, zahvalnica Miroslavu Miškoviću za zasluge u formiranju vlade ili nešto drugo?
Za tu manifestaciju sam saznao iz medija i jedino što mogu da kažem je da dalje širenje evropske agende prema našim poslovnim krugovima može biti samo pozitivna stvar. Evropa insistira da se u svim segmentima našeg društva uspostavlja veća konkurencija. Dalje otvaranje Evropi će dovesti do veće konkurencije između trgovinskih lanaca, ako je to bilo vaše pitanje.
Ne, pitanje je bilo da li to ima veze s njegovim učešćem u formiranju vlade?
Vladu su formirale partije koje su danas u vladi i niko drugi.
Bilo je informacija da je vlada formirana uz malu pomoć tajkuna?
Bilo je i u vašem listu izjava da su te iste osobe koje pominjete finansirale one partije koje nisu na vlasti.
Dragana Matović
[objavljeno: 09/11/2008]
