Izvor: B92, 27.Maj.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavak rasprave o hrvatskoj tužbi
Beograd -- Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu nastavlja se rasprava u sporu po tužbi Hrvatske protiv Srbije za genocid.
Pravni tim Srbije tvrdi da taj sud Ujedinjenih nacija nije nadležan da presuđuje po tužbi Zagreba, jer u vreme kada je podneta, 1999. godine, Srbija, odnosno bivša SRJ, nije bila članica Ujedinjenih nacija, niti potpisnica Konvencije o genocidu, na kojoj se bazira nadležnost.
Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević kaže za B92 da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je u pravnom sistemu pitanje nadležnosti jedno od važnijih pitanja.
Dimitrijević: Tužiti samo Srbiju za to, znači na čudan način prihvatiti tezu Slobodana Miloševića i njegove supruge da je Srbija jedini nastavljač Jugoslavije.
B92: A da su tužili SFRJ?
Dimitrijević: Pa, ona više ne postoji. Međutim, tu ima puno nejasnoća. Pre toga, vi ne znate tačno kakav je status bio Jugoslavije krajem 90-ih godina.
Odbijen zahtev za transkriptima
U međuvremenu, sudsko veće Međunarodnog suda pravde odbilo je zahtev Hrvatske da joj obezbedi pristup transkriptima stenograma iz državne i vojne arhive Srbije koji, kako tvrdi Zagreb, potvrđuju umešanost SRJ, odnosno Srbije i Crne Gore, u rat od 1991.do 1995. godine.
Ovu odluku saopštila je predsednica Suda Rozaling Higins, koja predsedava sudskom veću. Prema obrazloženju sudskog veća, zahtev Hrvatske je odbijen jer je "veoma zakasnio", a i nije relevantan za ovu fazu postupka.
Pravni zastupnik Hrvatske Ivan Šimonović je uoči rasprave izjavio da su glavni adut hrvatskog tima poverljivi stenogrami sa sednica držvnog i vojnog vrha SRJ.
Osim toga, hrvatski tim smatra i da šanse za dobijanje spora rastu ukoliko se sud proglasi nadležnim.
Šimonović je objasnio kako će se ta rasprava odvijati u kontekstu dve ranije protivrečne odluke Međunarodnog suda pravde o nadležnosti o predmetima u koje je bila umešana Srbija.
"Jedna je bila u bosanskom slučaju, a druga je bila u slučaju koji je SRJ pokrenula protiv NATO-a. Prema tome, niko ne može unapred znati kakva će biti njihova odluka U ovom slučaju, ono što je zadatak hrvatskog pravnog tima, to je - svojim argumentima, njihovom kvalitetom - probati povećati šansu da je Sud nadležan i za hrvatsku tužbu", kazao je Šimonović.
Ukoliko se Sud ipak proglasi nadležnim za tužbu za genocid, Šimonović očekuje odgovor Srbije, odnosno protivtužbu.
"Nakon toga bismo se mi očitovali na taj njihov podnesak. Potencijalno bi bilo i daljnih ročišta, i tek nakon toga, kada se ova pismena rasprava završi, zakazuje se usmena rasprava o sadržaju", objašnjava Šimonović.
Sadržaj hrvatske tužbe odnosi se na delo genocida, a ne na agresiju, pa su u njoj samo oni dokazi koji se mogu povezati uz genocid. Oni su podeljeni u dva poglavlja, od kojih se jedno odnosi samo na istočnu Slavoniju , a drugi na ostali deo Hrvatske, objasnio je Šimonović.
