Izvor: Blic, 02.Dec.2009, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavak rasprave o Kosovu /video/
Posle iznošenja argumentacije Srbije i predstavnika Prištine, pred Međunarodnim sudom pravde nastavila se rasprava o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Argentina je danas ocenila da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava, Rezolucije 1244, principa teritorijalnog integriteta i obaveze mirnog rešavanja sporova.
"Jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u sukobu je sa fundamentalnim principima međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prava, poput principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kao i u flagrantnoj
suprotnosti sa Rezolucijom 1244", rekla je pravna zastupnica Argentine Suzana Ruiz Čeruti.
Čerutijeva je naglasila da je teritorijalni integritet i suverenitet tadašnje SR Jugoslavije bio zagarantovan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN za koju je 1999. glasala i vlada u Buenos Ajresu.
"Nijedna država tada nije tvrdila da je tom rezolucijom na bilo koji način suspendovan ili učinjen privremenim suverenitet SRJ na Kosovu. Argentina nikada ne bi glasala za rezoluciju da je ona uključivala takvu interpretaciju", rekla je Čerutijeva.
Ona je podvukla da se u toj rezoluciji nijednom rečju ne spominje pravo kosovskih Albanaca na samoopredeljenje zbog toga što oni kao nacionalna manjina to pravo i nisu uživali, što je bio i stav međunarodne zajednice tokom jugoslovenske krize.
Rezolucijom je, podsetila je Čerutijeva, bilo predviđeno da se budući status Kosova utvrdi sporazumom Srbije i kosovskih Albanaca, a ne nametanjem jednostranog rešenja.
"Jednostrana deklaracija o nezavisnosti nije dogovoreno rešenje", konstatovala je predstavnica Argentine, podvlačeći da je predlog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija o nezavisnosti Kosova "arbitrarno nametnut drugoj strani" uprkos tome što je odluku zakonito mogao doneti samo Savet bezbednosti UN.
"Ćutati o tome predstavljalo bi nesrećni presedan sa nepredvidivim posledicama po međunarodne odnose. Deklaracija o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova je sušta suprotnost dogovorenog mirovnog rešenja", podvukla je Čerutijeva.
Predstavnica Argentine oštro je kritikovala države koje su unapred "ohrabrivale secesionistički pokret" na Kosovu, ocenjujući da su se time "uplitale u unutrašnje stvari Srbije". Jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova usvojena je, po njenim rečima, "u koordinaciji" kosovskih Albanaca s tim državama.
Argument država koje su podržale nezavisnot Kosova da je Rezolucija 1244 bila "statusno neutralna", Čerutijeva je nazvala "opravdavanjem jednostrane secesije".
Činjenica da je Kosovo kao nezavisnu državu priznala "manjina" država u međunarodnoj zajednici "ne menja nezakonitost jednostrane deklaracije o nezavisnosti", stav je Argentine.
Zastupnica Argentine negirala je i da Kosovo predstavlja poseban slučaj u međunarodnim odnosima, tvrdeći da ništa u dugogodišnjoj kosovskoj krizi to ne dokazuje i da "ništa nije dozvoljavalo jednostranu deklaraciju o nezavisnosti".
Ranije danas, Albanija, Nemačka i Saudijska Arabija tvrdile su pred sudom da jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.
Svoje argumente, sutra će izložiti Austrija, Azerbejdžan i Belorusija.
Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28
država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja postoje rokovi, a u praksi odlučivanje 15 sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.
Do 11. decembra svoje argumente izneće još 27 zemalja, uključujući Kinu, Sjedinjene Američke Države, Rusiju, Hrvatsku. Prve nastupaju Albanija, Nemačka i Saudijska Arabija, zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova. Sud im je, kao i svim zemljama, u nastavku rasprave dodelio po 45 minuta za iznošenje pravne argumentacije. Kao i ostale zemlje koje podržavaju otcepljenje Kosova od Srbije, očekuje se da će i pomenute tri, dodatno doprinositi tezi koju su u utorak branili predstavnici Prištine - da su Albanci imali pravo na samooredeljenje, zbog višegodišnjeg kršenja njihovih prava, da ih Rezolucija 1244 nije sprečavala da krenu putem nezavisnosti i konačno da je tu činjenicu na terenu potvrdilo oko 60 zemalja, među kojima su i one same.
Albanija i Nemačka smatraju da je nezavisnost legalna
Albanija je danas ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.
"Albanija je priznala nezavisnost Kosova i smatra da je ona u punom
skladu sa međunarodnim pravom", rekao je ambasador Albanije u Holandiji Gazmend Barbuluši.
Napominjući da je "Albanija iz očiglednih razloga veoma zainteresovana za raspravu", Barbaluši je sugerisao da je pravo naroda Kosova da se otcepi od Srbije proizašlo iz "decenije sistematskog kršenja ljudskih prava" kojem su ga od 1989. podvrgle vlasti u Beogradu.
Represija nad kosovskim Albancima vrhunac je dostigla 1999. "najvećom kampanjom etničkog čišćenja posle Drugog svetskog rata" u kojoj su hiljade civila ubijene, a 1,5 miliona je proterano iz svojih domova, rekao je Barbaluši.
Današnje Kosovo, albanski ambasador je nazvao "multietničkom,
demokratskom državom koja je posvećena poštovanju ljudskih prava i
zaštiti prava manjina" u čemu "služi za primer" mnogim drugim državama.
U nastavku rasprave Nemačka je danas tvrdila da tom deklaracijom nije prekršeno međunarodno pravo i da je nezavisno Kosovo doprinelo stabilnosti u regionu.
"Deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu je sa međunarodnim pravom, a vlada u Berlinu uverena je da je ta deklaracija učvrstila stablnost i mir u regionu", rekla je pravna zastupnica Nemačke Suzane Vasum-Rajner.
Nemačka, po njenim rečima, i Kosovo i Srbiju "vidi kao buduće partnere u EU".
"Međunarodno pravo ne sadrži odredbu koja bi zabranjivala deklaracije o nezavisnosti", podvukla je nemačka predstavnica, uz napomenu da je narod Kosova iskoristio svoje pravo na samoopredeljenje preko svojih izabranih predstavnika u skupštini.
"Ta deklaracija po prirodi je bila jednostrana, ali je usledila posle procesa traženja mirnog rešenja pod okriljem Saveta bezbednosti i generalnog sekretara UN u kojem su iscrpljene sve druge mogućnosti", kazala je Rajnerova.
Po njenim rečima, "premda deklaracija o nezavisnosti Kosova nije sporazumno rešenje, ona je zasnovana na procesu".
Nemačka je ocenila i da deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije narušen princip teritorijalnog integriteta Srbije, budući da se taj princip odnosi samo na odnose među državama, ali "ne i na narode koji imaju pravo na samoopredeljenje".
Negirajući da je deklaracijom prekršena rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, Rajnerova je podvukla da rezolucija nije zabranjivala nezavisnost Kosova i nije predviđala konačni status pokrajine.
Rajnerova je naznačila da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova "jedistven i poseban slučaj" i da, stoga, ne može biti presedan u međunarodnim odnosima. "Država Kosovo sada je činjenica koja ne može biti ignorisana".
Slovačka ne obećava da će se rukovoditi presudom MSP
Slovačka, jedna od pet zemalja EU koje su odbile da priznaju nezavisnost Kosova, ne obećava da će se kao što je već najavilo 70 zemalja sveta rukovoditi presudom MSP u svom izboru da li da Kosovo priznaju.
"Sačekaćemo ishod suđenja. Verujemo da će potvrditi principe međunarodnog prava a da će na osnovu njih biti moguć pomak u rešavanju statusa Kosova", izjavio je za "Pravdu" portparol slovačkog ministarstva spoljnih poslova Peter Stano.
.jpg)
