Izvor: B92, 14.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavak pregovora 30. avgusta
Volfgang Išinger (FoNet)
Beč, Beograd, Priština -- B92 saznaje, pregovori o Kosovu nastavljaju se 30. avgusta u Beču, odvojenim razgovorima "trojke" s Beogradom i Prištinom.
Saznaje se i da će domaćin pregovora u ime "trojke" biti predstavnik EU Volfgang Išinger. Za sada su pozivi upućeni samo usmeno, tokom nedavne posete "trojke" Beogradu i Prištini.
Prema saznanjima B92, plan je da se posle sastanka u Beču krajem avgusta, "trojka" i pregovarači >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sastaju zajedno jednom mesečno u prestonici Austrije, a između bečkih susreta radila bi "šatl diplomatija". Saznaje se i da će odvojenim susretima 30. avgusta u Beču prisustvovati i ekspert UN, ali da u predstojećim susretima neće učestvovati specijalni izaslanik Marti Ahtisari.
U Beogradu i Prištini još uvek čekaju pismeni poziv za sastanak u Beču. Portparolka kosovske vlade Ulpijana Ljama kaže za B92 da su predstavnici vlasti u Prištini jedinstveni u stavu da se o nezavisnosti i teritorijalnoj celovitosti Kosova ne može pregovorati:
"Ako želimo napredak tokom ovog perioda pregovora, koji - prema našem mišljenju - uopšte nije bio neophodan, trebalo bi da se usmerimo na tehnička pitanja u kojima je napredak moguć. Ne postoji program razgovora jer je o njima odlučeno u poslednjem momentu, može se reći, na insistiranje Beograda. Mi bismo želeli da razgovaramo sa Srbijom, ako Srbija prihvati ono što mi kao teme predlažemo."
Zeri: "Trojka" sutra izveštava
Posrednička trojka za pregovore o budućem statusu Kosova sutra će tokom telefonske konferencije obavestiti zemlje članice Kontakt grupe o rezultatima posete Beogradu i Prištini, javlja prištinski list Zeri, pozivajući se na diplomatske izvore.
Zeri takođe piše da su tokom poseta Prištini i Beogradu, međunarodni posrednici poručili stranama da na "naredni sastanak u Beču dođu s novim idejama, a ne s onim starim koje svi znaju". "Konkretno, od Prištine očekuju da objasni kako vidi dugoročne odnose sa Srbijom, posle nezavisnosti", rekle su zapadne diplomate za Zeri.
Bivši ambasador u Moskvi Dušan Lazić, iz Foruma za međunarodne odnose, misli da je, imajući u vidu suprotstavljene stavove, dobro što će na početku procesa Srbi i Albanci pregovarati putem posrednika.
"Šatl diplomatijom 'trojka' će, u stvari, pokušati da približi stavove Srba i kosovskih Albanaca. Ako u tome postigne uspeh, što je zaista veliko pitanje, onda će doći i do neposrednih pregovora koji treba da završe taj proces. Ako se, međutim, ne uspe u približavanju stavova, verovatno ne bi ni došlo do neposrednih pregovora, već bi se rešenje za status Kosova tražilo na neki drugi način", kaže Lazić.
Pismeni poziv, koji se očekuje i na Kosovu i u Srbiji, trebalo bi da zvanično definiše način na koji će se pregovarati, što je, prema izvoru agencije Beta u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, neophodno pre formiranja novog pregovaračkog tima Srbije.
Isti izvor tvrdi da je "šatl diplomatija" prihvatljiva za Beograd u početku, dok se ne usaglase stavovi o načinu pregovora, ali ističe da se Srbija zalaže za direktne pregovore.
Proroković: Insistiraćemo na razgovorima o statusu
Beograd nije dobio nikakav zvaničan poziv za sastanak sa međunarodnim pregovaračima o Kosovu koji je zakazan za 30. avgust.
Iako je predstavnik EU Volfgang Išinger saopštio da je već potrošeno 10 od predviđenih 120 dana za pregovore, u Vladi Srbije insistiraju da pravi razgovori još nisu ni počeli, već da su u toku samo tehničke konsultacije o tom procesu.
Državni sekretar za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković izjavio je za B92 da ni unutar "trojke" još nije odlučeno kako će pregovori biti vođeni. Vlada se zalaže za direktne razgovore Beograda i Prištine o statusu Pokrajine, kaže Proroković:
"Kada pregovori počnu, tema će biti isključivo statusna pitanja, tj. status Kosova i Metohije. Mi 18 meseci nismo razgovarali o statusu, imali smo samo jedan sastanak, koji je trajao četiri ili pet sati, što apsolutno nije dovoljno da pokušate da saslušate dve strane i da, kasnije, vodite pregovarački proces prema kompromisu. Moramo otvoriti pitanje statusa, moramo pokušati da s Albancima nađemo najmanji zajednički sadržalac i moramo ići ka kompromisu. Mislim da to jeste moguće ako postoji iskren pristup s druge strane. Na kraju krajeva, mislim da Albancima treba postaviti pitanje - šta je alternativa", kaže Proroković.
Harčenko: Podrška podeli je podmetanje
Aleksandar Bocan Harčenko rekao da tvrdnje kako je "trojka" spremna da pomogne u podeli Kosova predstavljaju "otvoreno podmetanje".
"Radi se samo o tome da su posrednici saglasni da priznaju svaki, pa i najneverovatniji kompromis koji zadovoljava obe strane, uključujući i pomenutu podelu Kosova ili neki drugi podjednako fantastičan scenario", rekao je predstavnik Rusije u posredničkoj trojci Kontakt grupe.
Ruski diplomata je rekao da su svi shvatili neophodnost kompromisa i na toj osnovi je izrađena platforma "trojke", čiji je principijelno važan element puna privrženost Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i principima Kontakt grupe.
Bocan Harčenko je kazao kako je jedan od principa "odsustvo prejudiciranja" ishoda pregovaračkog procesa o budućem statusu južne srpske pokrajine, a strane u pregovorima same treba da izrade uzajamno prihvatljiv model kompromisa.
"Zadatak 'trojke' sastoji se samo u tome da stimuliše traženje", naveo je on.
Ruski predstavnik u posredničkoj trojci, u kojoj su i američki i nemački ambasador Frenk Vizner i Volfgang Išinger, rekao je kako predstavnike "objedinjuje težnja da bude dostignut sporazumni ishod".
"Početak direktnog dijaloga između Beograda i Prištine jedan je od prioritetnih ciljeva platforme međunarodnog pregovaračkog tima", rekao je ruski diplomata.
"Konačno rešenje razmatraće SB UN i može da ga odobri samo to telo. Drugačije legitimno rešenje za status Kosova ne postoji", rekao je Bocan Harčenko.
Ruski diplomata je ponovio i da "trojka" ne predlaže niti će pokretati ikakve ideje koje bi mogle biti osnova za kompromisno rešenje, ponovivši da plan koji je predložio izaslanik UN Marti Ahtisari "nije osnova za pregovore".
Aleksejev: Beograd nije predložio podelu Kosova
Aleksandar Aleksejev (FoNet)
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio je da bi Moskva "mogla da razgovara" o podeli Kosova ako bi to bila "neka ideja Beograda", ali da takva ideja sigurno nije došla iz Srbije.
"Video sam izjavu predstavnika EU u pregovaračkoj trojci Volfganga Išingera, i mislim da je u njoj ova zamisao prvi put zvanično izneta", rekao je Aleksejev Večernjim novostima.
Aleksejev je naveo da je Rusija "do sada potpuno poštovala zajednički stav Kontakt grupe da je podela Kosova nemoguća".
Ambasador Aleksejev je rekao da Rusija "nije ubeđena" da će 10. decembra, kada bi posrednička trojka SAD, EU i Rusije trebalo da preda izveštaj generalnom sekretaru UN, biti kraj "kosovske priče".
"U potpunosti smo protiv bilo kakvih veštačkih rokova, i smatramo da pregovori treba da traju onoliko koliko je potrebno, dok se ne pronađe kompromisno rešenje", rekao je Aleksejev.
Za Moskvu bi, prema rečima Aleksejeva, bila prihvatljiva "svaka mera kompromisa" koja bi bila prihvatljiva i za Beograd i za Prištinu, a "najviši interes" je da rešenje bude pravedno, kompromisno i u skladu sa međunarodnim pravom i evropskom stabilnošću.
Upitan da li Moskva očekuje da će Beograd radi postizanja kompromisa "u nečemu popustiti", Aleksejev je odgovorio da Rusija "ima potpuno poverenje u prijatelje" u Srbiji i da je siguran da će oni "učiniti sve" da bude postignuto kompromisno rešenje.
"I nadzirana nezavisnost bolja od podele"
"Podela znači novi rat"
Veterani rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova saopštili su da bi eventualna podela Kosova donela nove ratove na Balkanu, preneli su prištinski mediji.
"Podela Kosova bi bila neprihvatljiva, ne samo za našu asocijaciju, već i za narod Kosova. Pozivi na podelu znače poziv na nove konflikte i ratove u regionu", rekao je Faik Fazliu, predsednik asocijacije ratnih veterana OVK.
Lider Srpskog pokreta otpora sa Kosova Momčilo Trajković izjavio je da je i nadzirana nezavisnost Kosova bolja od podele te pokrajine.
"Srbija nikako ne sme da uđe u projekat podele Kosova. Čak je bolja, ma koliko to sada možda zvuči jeretično, i nadzirana nezavisnost od scenarija podele", rekao je Trajković za novosadski Dnevnik.
Prema njegovim rečima, nadzirana nezavisnost ostavlja kakvu-takvu šansu Srbiji da "jednoga dana, kada ojača, u Evropskoj uniji, povrati svoj uticaj nad Pokrajinom".
"U slučaju podele, ne samo da dižemo zidove, nego može doći i do zaoštravanja situacije, do velikih sukoba i stradanja nesrećnog naroda ispod Ibra. A ne treba smetnuti s uma i da jug Srbije kontrolišu Albanci, te da bi eventualna trgovina teritorijom vodila u pravu katastrofu", smatra Trajković.
On je kritikovao vlasti u Srbiji i rekao da premijer Vojislav Koštunica "ne zna šta hoće" kada je reč o statusu Kosova.
"Srbija, da bi preuzela inicijativu, i da bi pomogla Rusiji, mora da ponudi najfleksibilniju moguću platformu, makar ona značila i da je Kosovo samo o koncu vezano za našu državu", kazao je Trajković.
On je rekao da je Kosovo danas, ne samo politički i vojno, već i ekonomski, daleko od Srbije.
"Plašim se da se cela srpska strategija za odbranu Kosmeta zasniva na idejama kabinetskih političara, kojima je, međutim, samo stalo da izbegnu odgovornost jer su se, sticajem okolnosti, našli na vlasti u najgore vreme", rekao je Trajković.
.jpg)
