Izvor: Glas javnosti, 22.Jul.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavak državnog terora
BEOGRAD - Posle događaja 5. oktobra 2000. godine veoma je kratko trajala nada da će se položaj naše medijske kuće u odnosu na državu popraviti, da će se ispuniti davana obećanja stranačkih lidera opozicije i da će mediji stvarno biti slobodni.
Nova vlada donela je juna 2001. godine odluku da se iz budžeta vrate pare koje su otete medijima. Ova odluka gromoglasno je objavljena a, u stvari, Glasu javnosti, „ABC grafici“ i „ABC produktu“ vraćeno je samo 0,25 promila od >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << visine nanesene štete. Ministar Božidar Đelić je na dan uručenja čeka, na pitanje Radisava Rodića kad će se razlika vratiti njemu i njegovim firmama, odgovorio da će to biti najkasnije za mesec dana. Do danas smo više poziva, pismenih i usmenih zahteva uručivali Đeliću, ali nema rezultata.
SUSRET KOD BEBE POPOVIĆA
Dana 5. 9. 2002. godine u 12 časova došao sam na zakazani sastanak kod Vladimira - Bebe Popovića da bi razgovarao sa premijerom Zoranom Đinđićem o rešavanju nagomilanih problema, nagomilanih dugova između nas i Demokratske stranke. Umesto premijera, sačekao me je Vladimir Popović i on je započeo razgovor pretećim tonom. Ja sam samo tražio moje pare, da mi država vrati oteto za vreme borbe za demokratske promene, pre petog oktobra. Razgovoru se priključuju tadašnji ministri Vladan Batić i Žarko Korać. Počeli su da me ubeđuju da bi ja trebalo u Glasu javnosti da promenim stil i način pisanja, a oni će se potruditi da mi država nadoknadi ono što mi je Đelić pre više od godinu dana obećao. Svi su razgovarali sa mnom sa pozicije sile vlasti. Prećeno mi je da mogu da budem i uhapšen ako oni ocene da je to u interesu države, kako je rekao Beba Popović. Korać me je uveravao da je Glas javnosti antidemokratski, a Batić - da nema smisla to što radim i da ne treba da očekujem nikakvu njihovu pomoć dok ne promenim uređivačku politiku. Naravno, ni do danas mi nije nadoknađena šteta, a sudski spor je u toku.
POKUŠAJ PRINUDNE NAPLATE DUGA OD DS
Pošto je donet propis kojim se ukida akceptni nalog kao sredstvo za prinudnu naplatu, a mi smo već sedam godina držali takvu garanciju od Demokratske stranke za dugovanje lista Demokratija, bili smo prinuđeni da te naloge pošaljemo na naplatu. Prethodno smo, po ko zna koji put, pismeno obavestili čelnike Demokratske stranke i to Zorana Živkovića, Čedomira Jovanovića i Živorada Anđelkovića da plate stari dug ili da daju menice kao novo sredstvo obezbeđenja. Umesto svega ovoga stigla mi je poruka da je Čedomir Jovanović rekao „neka mu plati potpisnik akceptnih naloga“, a potpisnik tih naloga je bio tada već pokojni premijer Srbije Zoran Đinđić.
Šest dana posle puštanja akceptnih naloga, zbog čega su blokirani svi računi Demokratske stranke i njenih ogranaka u Srbiji, u nedelju 6. 6. 2003. godine, na parkingu restorana „Avala“, preko puta Zvezdinog stadiona, eksplodirao je moj automobil. Buktinju auta posle eksplozije snimila je neka skrivena kamera. Taj snimak pojavio se na svim televizijama u Srbiji posle nepunih 20 minuta od tog događaja. Vrlo je interesantno da su na mesto eksplozije stigli prvo novinari, pa vatrogasci, a tek na kraju policija.
Prva zvanična izjava portparola MUP je da je meni eksplodirala plinska boca u autu. Kasnije je utvrđeno da nikakva plinska boca nije postojala. Do danas slučaj nije rasvetljen.
SASLUŠANJE NA POLIGRAFU
Posle blokade svih računa DS-a, njeni čelnici i advokati objavili su tezu da su akceptni nalozi koje smo pustili na naplatu - sa falsifikovanim potpisima Zorana Đinđića. To im je bilo malo pa su naložili policiji, krajem jula 2003. godine, da mi ne dozvoli da odem na sahranu mog ujaka i pozvali su me da odem u 11.30 časova na saslušanje u Gradski SUP Beograd, gde sam odneo dokumentaciju o akceptnom nalogu i spesimene potpisa Zorana Đinđića, koji se potpisivao latinično od 1994. do 2001, a ćirilično od 2001. godine. Tu sam posle višečasovnog čekanja podvrgnut ispitivanju na poligrafu, a posle toga više sati sam saslušavan u prisustvu tri inspektora. Cilj cele akcije bio je da se dokaže kako sam falsifikovao akceptne naloge sa potpisom Zorana Đinđića. Tek u kasnim večernjim satima policajci su odustali od očigledne prvobitne namere da me pritvore. Pretpostavljam da je i njima postalo jasno koliko je neodrživa ta izmišljotina o falsifikatu. Iz policije sam izašao oko 19 časova. Istu torturu preživeo je i Slavoljub Kačarević, samo što su njega ipak pustili da ode na sat vremena i prisustvuje sahrani njegovog strica, a mog ujaka, što meni nisu dozvolili.
PRINUDNI DONATOR
Narednih meseci upućene su mi takve pretnje da sam prihvatio ponudu Demokratske stranke da potpišem izjavu da se odričem svih potraživanja u korist Demokratske stranke. Precizno, potpisao sam odricanje od prava da po bilo kom osnovu vršim naplatu akceptnog naloga iz 1997. godine i da ga povlačim sa naplate kod Narodne banke Srbije (u današnjoj vrednosti je to oko šest miliona evra).
Pokretač dnevnih listova Glas javnosti i Kurir Radisav Rodić
SUTRA:
Dinkićev teror zbog
objavljivanja knjige
„Demokratska pljačka Srbije“
kako laze ovaj raja rodic...
.jpg)
