Izvor: Politika, 29.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši nikada ne pobeđuju
Srbija je dobila zakon po kome NVO mogu da osnuju i deca i troje ljudi
Boris Tadić, predsednik Srbije, sa puno uverenosti je rekao: "Ova država neće odustati od civilnog društva". Izgovorio je to na okruglom stolu o Nacrtu zakona o udruženjima građana, kod nas poznatijem kao nevladine organizacije (NVO). Tadića su podržali i predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić i resorni ministar Milan Marković, svi iz Demokratske stranke. Ostali delovi vladajuće koalicije nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bili vidljivi. Nije čudo ako se zna da u Hrvatskoj pri vladi postoji Ured za komunikaciju sa udruženjima, a u Srbiji savet za saradnju predsednika Republike za saradnju sa NVO. Možda i zbog ovih činjenica Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, kaže da "Država treba da promeni odnos prema udruženjima", a nada se da je "Zakon svakako šansa da se nešto popravi, da se građani bolje upoznaju sa delovanjem udruženja, jer je to za njih novo, i da rad NVO ne vezuju za nekoliko organizacija koje su najčešća meta kritičara."
Marković i njegovi saradnici nisu imali težak posao jer se zakon o NVO krčka već sedam godina, a jedna njegova verzija je dospela u Skupštinu Srbije neposredno pre ubistva Zorana Đinđića. Posao su olakšali predstavnici NVO koji su i te kako učestvovali u pisanju zakona, sa čime kasnimo nekoliko godina, kako kaže Dragan Golubović, viši pravni savetnik u Evropskom centru za neprofitno pravo u Budimpešti, iako je njegovo usvajanje deo naših međunarodno pravnih obaveza jer se "Država obavezala da ispuni Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i sloboda".
Sudeći po zakonu, NVO će imati široko polje jer i samo tri osobe mogu da osnuju NVO, ne moraju da se registruju ako ne žele, mogu u njima da rade i stranci i zato što će im pravnu zaštitu pružati Ustavni sud. I deca sa navršenih 14 godina mogu da osnivaju udruženja, ali da bi bili direktori moraju imati 18 godina. Sada će biti jedinstven registar, a i strane NVO, koje su dosad bile u sivoj zoni, ali im je rad bio tolerisan, moći će da se upišu u njega. Zakon predviđa i način zabrane NVO, iako dosad nijedna nije iskusila tu sankciju. Golubović kaže da je osnovna obaveza države da se ne upliće u ostvarivanje slobode udruživanja, odnosno da ograničenja budu minimalna. Uz sve to, predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić predlaže da civilni sektor uzme učešće u parlamentarnim odborima "jer nisam siguran da stranke jedine imaju legitimitet da donose zakone."
Ovolikoj širini Nenadić zamera što su sva udruženja obuhvaćena jednim zakonom i ribolovci koji rade u svom interesu i NVO koja radi u javnom interesu boreći se za čistoću reka.
A pare, gde su te, kako veruju kritičari NVO, silne pare koje stižu, po njima mogu da dođu samo iz inostranstva? Para nema u ovom zakonu, njima će se baviti drugi pravni spis.
Živka Vasilevska iz Centra za razvoj neprofitnog sektora kaže da je za udruženja važno da novac koji dobijaju od države bude vidljiv svima. Zato je važna kontrola budžeta. "Prošle godine udruženja su iz budžeta dobila 42 miliona evra, a ove godine 54 miliona evra, i svake godine veći je udeo u budžetu", kaže ona.
Nenadić je uveren da bi način raspodele budžetskog novca trebalo drastično da se promeni, jer se on sada uglavnom deli organizacijama koje su nastale pre devedesetih godina. "Najbolji pristup za raspodelu novca je da se finansiraju programi. Postoje neke zemlje kao što su Slovačka ili Mađarska u kojima građani jedan deo poreza mogu dati i nekom udruženju, pa se ona tamo nadmeću da dobiju taj novac."
Nenadić kaže da je u svetu običaj da se neprofitne organizacije velikim delom finansiraju prilozima pojedinaca ili firmi, a da oni onda budu oslobođeni dela poreza.
Miloš Đajić, predsednik upravnog odbora Centra za moderne veštine, misli da kod nas pre svega finansiranje udruženja nije rešeno. "Neka plaćaju porez na donacije odmah, a neka ne. Neka udruženja su na budžetu a neka uopšte ne dobijaju novac. Zato treba definisati model finansiranja koji će biti jasan. Naša ministarstva daju novac udruženjima, ali to je diskreciono pravo a treba da bude javno."
Đajić ipak vidi pomake i kaže da je država prvi put pozvala predstavnike NVO zbog podele fonda EU od 180 miliona evra za iduću godinu. "Prvi put smo počeli priču koja će se završiti partnerskim odnosom".
I kada bude ozakonjen način finansiranja NVO, za njih će važiti pravilo koje je sročio sociolog Žarko Puhovski, "guru" nevladinog sektora u Hrvatskoj: Naši nikada ne pobeđuju na izborima. Jer kada pobede i kada postanu vlast više nisu naši.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 29.07.2007.]
.jpg)
