Izvor: Politika, 16.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši interesi
U krajnjem ishodu, najviši državni interes je vezan za kvalitet života građana u stabilnoj i demokratskoj državi
Srbija razvrstana na izborima, trenutno se okupila oko odgovora na pitanje šta učiniti kada Priština proglasi nezavisnost. Saglasnost nije apsolutna, pa poziv Tomislava Nikolića na zajedničke velike demonstracije ostaje bez odgovora Borisa Tadića i Vojislava Koštunice. Od glasnog poziva radikala jedinstvo mnogo više krhkijim čini pitanje „A šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ako nam za deset dana ponude da potpišemo Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji". Konačno, jedinstvo potpuno ugrožava partijsko tumačenje rezultata predsedničkih izbora, naročito ono koje zaboravlja da je demokratija vladavina većine, koja – makar veća i za samo jedan glas – ima mandat da sprovodi politiku koju je zastupala na izborima.
I dok su političari počeli postizbornu podelu izbornog plena, u Institutu društvenih nauka u Beogradu sociolozi, politikolozi, ekonomisti, filozofi i pravnici raspravljali su šta je stvarno nacionalni i državni interes Srbije danas, a kao povod im nisu poslužili izbori već zbornik radova 13 autora pod nazivom „Nacionalni i državni interes moderne Srbije”. Gost iz Zagreba, profesor Žarko Puhovski rekao je da Srbija ima knjigu koju susedne zemlje nemaju.
Ipak, verovatno bi se mnogi Srbi odmah menjali sa okolnim zemljama, jer u njima postoji saglasje oko državnih i nacionalnih interesa. Slovenci, Hrvati i bosanski muslimani su hteli svoje države u Titovim granicama, Albanci Kosovo, a Srbi i da sačuvaju Jugoslaviju i da granicu pomere do Karlobaga i Karlovca i da naprave federaciju od četiri republike ... Raštrkanost Srba slabila je njihovo jedinstvo, koliko je ostale činio homogenim život na „zaokruženoj" teritoriji.
Dragica Vujadinović, profesorka Pravnog fakulteta, kaže da su okolne zemlje u prednosti, jer nemaju tako drastično i suštinski otvoreno teritorijalno pitanje. Srbija je zemlja bez granica, suštinski još od smrti Josipa Broza Tita, što postaje sasvim očigledno od 1991. godine. Danas Srbija ne zna da li će ikada vratiti svoje carinike i pograničnu policiju na planine iznad Dečana i crkve Bogorodice Ljeviške odakle ih je povukla 1999. godine.
„U prednosti su okolne zemlje i zato što nema suštinskog protivljenja polovine biračkog tela i rascepljenosti političkih elita oko pitanja evropske budućnosti i uključivanja u međunarodnu zajednicu", kaže Dragica Vujadinović.
O toj rascepljenosti profesor Vojin Dimitrijević kaže da kada su počele da se raspršuju socijalističko-nacionalističke magle u Srbiji 2000. godine, pitanje evropskih integracija moralo je da se racionalno postavi kao pitanje njenog nacionalnog, odnosno državnog interesa. „Neslaganja u srpskoj političkoj eliti u stvari se vrte oko odgovora na ovo pitanje. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, postoji jaka podrška učlanjenju u EU, ali se ona mora uzeti s nekoliko zrnaca soli. Prvo, ova je podrška možda široka, ali je i plitka (kao nekada podrška Anti Markoviću), pa zato može da se poništi svakim jačim emocionalnim doživljajem. Drugo, predstava o EU pretežno počiva na pretpostavci da sam čin učlanjenja donosi velike ekonomske prednosti, ali da s tim u vezi ne treba preduzeti velika socijalna ili mentalna prilagođavanja. Treće, u Srbiji postoji jak antizapadni resentiman, koji nalikuje na lošu percepciju Austrije i drugih zapadnih sila u 19. veku. Loše osećanje prema Zapadu naročito je pojačano nerazumnom oružanom intervencijom NATO 1999. godine. Zato je danas možda politički teško suprotstavljati se EU, ali nije teško biti protivnik evroatlantskih integracija, jer one obuhvataju i učlanjenje u NATO. To je utoliko lakše kada se poveže sa sudbinom Kosova i Metohije, oko koje se sada prelama cela diskusija o nacionalnom interesu Srbije. Onaj ko uspe da stav prema EU poveže s Kosovom i napuštanje Kosova predstavi kao cenu pristupanja Uniji ima jake šanse da oslabi proevropska raspoloženja u Srbiji", zaključak je Dimitrijevića.
Kako onda Dragica Vujadinović vidi državni interes Srbije. „Državni interes Srbije je da se osim podrazumevanog bavljenja pitanjima teritorije i suvereniteta, primarno i istovremeno gradi poredak na principima ustavne demokratije, kao i institucionalni mehanizmi s maksimalnom brigom o manjinama i o svim građanima (posebno onim ugroženim društvenim slojevima – starima, ženama, mladima, deci, nezaposlenima, gubitnicima tranzicije), da se odlučno dela u pravcu integracije u EU, da se završe obaveze prema Hagu... U državnom interesu je da zemlja ne ide opet u izolaciju i novi krug mraka i teškog zaostajanja za svetom i okruženjem... U krajnjem ishodu, najviši državni interes je vezan za kvalitet života građana u stabilnoj i demokratskoj državi”.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 17/02/2008]
