Izvor: Blic, 29.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša sramota
Naša sramota
Među deset hiljada ljudi i barem 30 svetskih lidera prekjuče u Aušvicu nije bilo nijednog visokog funkcionera iz Srbije i Crne Gore. Time smo se svrstali u onu malu grupu zemalja koja nije odala poštu žrtvama Holokausta na mestu jedne od najvećih fabrika smrti za vreme Drugog svetskog rata. Ono što je bilo važno Vladimiru Putinu (Rusija), Žaku Šraku (Francuska), Horstu Keleru (Nemačka) ili Diku Čejniju (SAD) očigledno nije bilo dovoljno bitno našim državnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zvaničnicima.
Predsednik SCG Svetozar Marović, koji se našao na listi pozvanih poljskog predsednika Aleksandra Kvašnjevskog, nije otišao na godišnjicu oslobađanja Aušvica iz 'privatnih razloga'. Njega je na komemoraciji trebalo da zameni ministar odbrane Prvoslav Davinić koji, takođe, nije uspeo da stigne zbog 'kvara na avionu'.
Iako neki to pokušavaju da opravdaju 'višom silom' mesta opravdanju nema. Posebno ako znamo da nam takav peh nije prvi. Pre samo mesec dana, kada je cela Evropa utihnula na tri minuta odajući počast žrtvama cunamija, u našoj zemlji o tome nije bilo ni reči. Mi smo ćutali sa nedelju dana zakašnjenja.
Kao da naši zvaničnici veoma često zaboravljaju da u takvim situacijama ne predstavljaju sebe i svoju porodicu već sve nas, kojima zbog svega ovoga nije preostalo ništa sem sramote.
