Izvor: Večernje novosti, 14.Jul.2013, 12:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nas sedam miliona, a 8.000 političara

FAKULTETSKA diploma nije obavezna, srednjoškolska je poželjna. Prethodno radno iskustvo ne igra važnu ulogu, dovoljno je znanje samo srpskog jezika, računari se ne koriste pa se poznavanje rada na istima neće proveravati. Važno je samo razlikovati zelene i crvene tastere, imati partijsku knjižicu, pažljivo slušati nadređene i sprovoditi njihova naređenja. Ovako bi mogao da glasi oglas za posao političara kada bi jedna od oko 8.000 fotelja u Srbiji, u kojima oni sede, iznenada bila upražnjena. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Toliko ljudi se zapravo, od oko 1,2 miliona članova stranaka, zaista bavi politikom. Oni su u lokalnim skupštinama, opštinskim većima, na pozicijama gradonačelnika, izglasavaju zakone u republičkom parlamentu, vode raspravu u pokrajinskom i sa čelnih pozicija u Vladi kreiraju pravac kojim zemlja ide. Iako u svojim rukama drže sudbinu sedam miliona građana, ozbiljnijeg filtera prilikom raspodele tako važnih funkcije gotovo da nema. Pogotovo na lokalnom nivou. Jedini kriterijum je zapravo pozicija koju imaju u opštinskom odboru. Otuda se u klupama mogu sresti "ve-ka" majstori, ljudi sa osnovnom školom, pa i oni koji koriste tri padeža. Čak i u Narodnoj skupštini, gde većina poslanika ima fakultetsku diplomu, tokom ove godine 40 parlamentaraca se nijednom nije obratilo građanima. Sedeli, slušali, klimali glavom i podigli platu. Upravo takve slike otvaraju pitanje da li je stranačko kadriranje jedan od razloga što je Srbija u ćorsokaku. Da li bi nam bilo bolje kada bi više školovanih i obučenih političara preuzelo "dirigentsku palicu"?U SKUPŠTINI OSAM POLITIKOLOGA INTERESE građana u Narodnoj skupštini, u ovom sazivu, brani svega osam diplomiranih političara. Više od petine mesta u zakonodavnom domu zauzeli su pravnici - 54, dok diplomu Ekonomskog fakulteta imaju 42 poslanika. Slede profesori sa 30 mesta u parlamentu, zatim inženjeri kojih je 29, a u raspravama učestvuje i 15 univerzitetskih profesora. U Velikoj sali sede i 11 lekara, 10 penzionera i tri studentkinje. Profesor Vladimir Goati kaže za "Novosti" da nije toliki problem u obrazovnom nivou političara, već u tome što su stranke preuzele državu i uspostavile "partitodespotiju": - U Norveškoj je recimo pedesetih i šezdestih godina većina ministara imala samo srednju školu, ali su imali visokoprofesionalni aparat koji je zapravo usmeravao zemlju. Međutim, kod nas se ključne odluke donose u partijama. To je posledica držanja parlamenta u zapećku kroz blanko ostavke koje su tek pre dve godine ukinute. Takođe, takav sistem je i posledica deprofesionalizacije državne uprave i uvođenja moralno-političke podobnosti. Goati, takođe, smatra da je 8.000 ljudi na političkim funkcijama previše za Srbiju i da bi bilo poželjno smanjiti taj aparat i funkcionalne rashode: - Reč je, pogotovo na lokalu, o neproduktivnom parazitskom zanimanju. Sve odluke iovako donose stranački lideri, tako da bi smanjenje donelo uštede, a ne bi ugrozilo funkcionisanje sistema. Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, međutim smatra da smanjenje ne bi previše popravilo sistem i dodaje da je bolje rešenje da se političari nateraju da rade svoj posao.U FOTELJAMA 26.000 FUNKCIONERA PREMA procenama Agencije za borbu protiv korupcije, u Srbiji trenutno postoji oko 26.000 funkcionera. Tu spadaju svi oni koji su izabrani, postavljeni i imenovani u organe republike, pokrajine, opština i gradova, ali i u javnim preduzećima, privrednim društvima i drugim ustanovama čiji je osnivač država. Imajući u vidu da se većina fotelja deli po partijskoj liniji, jasno je da od "knjižice" ne živi samo 8.000 političara. - Na lokalnom nivou odbornici primaju smešne nadoknade, a neki čak i nemaju apanažu. Ali, problem je taj što ne postoji politička odgovornost i nema dovoljne transparentnosti. Bira ih partijska oligarhija, jedino njima polažu račune i sve zavisi od toga koliko su verni. Zato se i dešava da u skupštine ulaze ljudi bez ikakve profesionalne biografije - objašnjava Stojiljković. On dodaje i da ne moraju svi da imaju dobro političko znanje da bi dobro radili taj posao: - Imate brojne slučajeve gde su ljudi odlični ekonomisti i inženjeri i njihovo znanje se i te kako može iskoristiti. Svakom se može pronaći neka uloga. Inače, osim na Fakultetu političkih nauke gde godišnje diplomu politikologa dobije manje od 100 ljudi, organizuju se i brojni seminari i letnje škole za političare. Često i partije prave interne treninge. Već 17 godina u Srbiji predavanja i obuku organizuje i fondacija "Fridrih Ebert". Kako nam je rekla koordinatorka ove organizacije Ana Manojlović, do sada je kroz njihovoe vidove edukacije prošlo oko 8.500 ljudi, odnosno oko 500 godišnje. - Fondacija je za obrazovanje političara razvila nekoliko različitih programa - ističe Manojlovićeva. - Polaznici ovih škola, seminara i kurseva su ljudi koji su aktivni na političkoj sceni i pripadnici socijaldemokratski orijentisanih partija. Pokušavamo da obuhvatimo sve nivoe znanja, pa tako imamo osnovne i edukativne kurseve. Forme su različite. Postoje jednodnevni kursevi, večernja predavanja, vikend-seminari, ali i dvosemestralne studije.

Nastavak na Večernje novosti...