Izvor: Blic, 26.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naš rad najčešće se ne sviđa vlastima
Naš rad ne odgovara državnim „privatnicima", odnosno onima koji obavljaju javna ovlašćenja ne radi ostvarivanja opšteg, već ličnog interesa, političarima koji državne institucije smatraju organima svojih stranaka, birokratama koje smatraju da građani imaju prava onoliko koliko im vlast da, službenicima koji misle da rad u državnom organu daje više prava nego obaveza... kaže u intervjuu za „Blic nedelje" Saša Janković, zaštitnik građana.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
S kakvim se sve problemima suočavate na terenu?
– Moji saradnici vraćeni su pre izvesnog vremena s ulaznih vrata jednog ministarstva uprkos zakonskom ovlašćenju da obave neposredan uvid u sve što je u posedu organa uprave. Tek nakon što sam se obratio direktno ministru, njegovi saradnici su „shvatili" da zakon važi i za njih i da se ne možemo dogovarati o njegovom poštovanju. Problem građanina mogao je biti rešen za pet dana, umesto pet meseci, što se na kraju i desilo. Jasno nam je onda kako se organi, odnosno pojedinci u njima, ponašaju prema građanima, kada prema drugom državnom organu, za koji smatraju da nema „moć", pokazuju oholost. Problemi nastaju tamo gde oni od kojih zavisi ostvarivanje prava građana imaju šta da kriju. Tada se oglušuju o naše zahteve ili odgovaraju ono što ih nismo pitali. Veliki problem je ogroman broj neizvršenih sudskih odluka od strane organa uprave, za koje se oni trude da nađu izgovore kako „nema novca u budžetu za sprovođenje sudske presude" ili, kako nam je jedno ministarstvo otpisalo, „sudska odluka unosi dodatnu konfuziju u materiju koju je ionako loše rešio zakon"!?. Takav neprihvatljiv stav mnoge građane Srbije košta ogromnih muka – imaju pravo na papiru, a ne mogu ga ostvariti. Promena takvog neobaveznog stava organa uprave prema sudu i zakonu nam je jedan od prioriteta.
Izabrana su četiri zamenika ombudsmana, da li to znači da će ova institucija konačno početi da radi onako kako je zamišljeno?
– To je ogroman korak u konačnom konstituisanju institucije na koji smo dugo, predugo čekali – godinu dana duže nego što je to zakonom bilo predviđeno. Zakon o Zaštitniku građana propisuje da su zamenici specijalizovani za zaštitu prava deteta, prava osoba s invaliditetom, prava lica lišenih slobode, prava nacionalnih manjina i rodnu ravnopravnost.
Koliko imate zaposlenih i da li je to dovoljno za rešavanje svih problema građana?
- Ombudsmanu i njegovim zamenicima pomaže stručna služba od 64 ljudi, ali ih u ovom trenutku ima 33, od čega su četvoro državni službenici na položaju, 20 zaposlenih obavlja stručne poslove zaštite prava, a 13 administrativno-tehničke poslove. U ovom momentu ne možemo zaposliti preostale radnike jer prostor koji nam je Vlada stavila na raspolaganje to ne omogućava.
Još se niste uselili u zgradu koju je Vlada odredila za vas?
– To je realnost svih institucija za koje okoreli birokratski aparat proceni da nemaju moć, niti mogu da se žale jer su svi koji bi im mogli pomoći zauzeti nečim drugim. Takva procena, međutim, uveliko je zastarela jer javnost u Srbiji ima veliku moć, a i političari uvažavaju činjenicu da bez uspeha institucija koje sprečavaju samovolju vlasti nijedna vlast neće dugo opstati.
Napravili ste pometnju s pitanjem o broju službenih automobila kojima raspolaže Vlada?
– Mislim da smo tim postupkom, koji smo pokrenuli po sopstvenoj inicijativi, postigli značajan cilj – postalo je jasno da niko ne može koristiti državnu imovinu bez osnova i kriterijuma, kao i to da i državna imovina ima vlasnika – to su svi građani. Efekat je već postignut i u drugim oblastima. Na primer, sama Vlada zatražila je izveštaj od nadležne direkcije o službenim stanovima.
Imaju li građani poverenja u ovakve institucije?
– Nemam iluzija da građani vide ombudsmana drugačije nego druge državne funkcionere, a svestan sam i da mišljenje o funkcionerima u narodu nije pohvalno. Privatno se osećam jako loše zbog toga. Za takvu situaciju zaslužan je mali broj onih koji zloupotrebljavaju svoja prava i zanemaruju obaveze, oslanjajući se na sistem po kome se loši rotiraju na funkcijama, umesto da se odstranjuju iz javnih institucija. Jedan sam od mnogih koji se trude da takva slika o vlasti bude promenjena i da građani steknu poverenje u institucije. To će se, međutim, desiti tek onda kada se efekti zvučnih izjava i donetih zakona osete na svakodnevnim, životnim problemima.
Šta sve probaju pre nego što dođu kod vas?
– Tražeći pravdu građani najčešće probaju sve – pišu predsedniku države, predsedniku Vlade, skupštini, ombudsmanu, Narodnoj kancelariji, predsedniku opštine, šefu partije čiji su članovi, međunarodnim organizacijama, nevladinim organizacijama, medijima... Često se dešava da se više institucija istovremeno bavi istom stvari, što je naravno loše i skupo, ali razumem građane. Kada bi bili uvereni u efikasnost jednog puta, ne bi trošili i svoje i tuđe vreme, i novac poreskih obveznika pokušavajući da pokrenu sve institucije za koje znaju. U takvoj situaciji lako se zaboravi ko ima prvu i najveću odgovornost za sprovođenje zakona, a to je izvršna vlast.
Rešili 700 predmeta
Kako vam se najčešće obraćaju građani?
Do sredine oktobra poštom smo primili 779 pritužbi, primili smo 1.050 građana na razgovor i pomogli u sastavljanju pritužbi u 85 slučajeva, a 1.648 ljudi nam se obratilo telefonom.
Najveći broj pritužbi odnosi se na ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja – oko 15 odsto svih primljenih pritužbi, tj. 21 odsto od pritužbi koje su iz naše nadležnosti
Koliko ste problema rešili?
– Rešeno je oko 50 pojedinačnih slučajeva u kojima smo do sada ustanovili kršenja prava građana i preporučili i ostvarili ispravku i unapređenje rada organa vlasti. Formalno je do sada okončano preko 700 predmeta, ali najveći deo njih se, očigledno, odnosio na pritužbe van naše nadležnosti, koje smo odbacivali što brže kako tim građanima ne bismo davali lažnu nadu, već kvalitetan savet o tome na koji način i pred kojim organom mogu ostvariti zaštitu svojih prava. Imali smo i više desetina uspešnih intervencija, kojima smo sprečili usvajanje zakonskih odredbi koje bi se mogle loše da se odraze na ostvarivanje prava građana, uklanjali smo iz pravnog poretka one koji su već doneti, a pretnja su ljudskim i manjinskim slobodama i pravima. Svi građani Srbije svakodnevno imaju korist od toga.
.jpg)
