Izvor: Blic, 08.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naš dan
Naš dan
Drage moje, napokon je došao i naš dan. Od partnera, kolega s posla, od rukovodstva firme, od prijatelja dobile smo sitnicu kupljenu u radnjama 'Sve za 85 dinara', cvetić sa sve saksijom ili neku drugu džidžabidžu za koju nije trebalo brdo para...
I sada bi trebalo da se smatramo sretnicama. E pa, ja, drage moje, hoću da primam poklone i nekim drugim danima. Ali, eto, muškarci me se sete samo tog čuvenog 8. marta. Kao i većine vas, uostalom. Jeste, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zahvaljujući ženama koje su pre mnogo godina marširale svetskim metropolama, dobile smo pravo glasa, pravo da radimo i zarađujemo (i još mnogo drugih prava), ali opet nismo zadovoljne. Počele smo i da govorimo o jednakosti polova, ali svaka od nas uživa kad im pripadnik 'jačeg pola' pridrži kaput, otvori vrata od restorana ili ustupi mesto u gradskom autobusu. Gde je onda tu jednakost?
I onda zaključim da ovo u stvari nije naš dan, već dan koji otvara staru ranu muško-ženskih odnosa, emancipacije, mesta i uloge savremene balkanske žene... Ovo je samo dan kad se sve nadamo nekom poklonu i ništa više. Time bi kao trebalo svi da se iskupimo što, izgovarajući se brzim načinom života, jedni drugima ne poklanjamo dovoljno pažnje ostalim danima. Muškarci nemaju svoj dan, bar ne zvaničan kao mi. Možda zato i živimo u ubeđenju da su svi ostali dani u godini njihovi - muški. Ali, mi njima svih tih dana ne kupujemo poklone. Sve me to podseća na začarani krug...
