Izvor: Politika, 04.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narodnjaci protiv potvrđivanja SSP-a
Mogućnost kompromisa sa EU – zaključak o Srbiji kao onaj o Gruziji, kojim se garantuje teritorijalni integritet te zemlje, Palma traži prekid pregovora sa DSS-NS, a proevropski blok osudio stav narodnjaka
Zaključak pravne analize Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, koju su uradili stručnjaci narodnjačke koalicije, glasi da „u postojećem obliku” SSP, ali ni prateći Privremeni sporazum, „ne mogu biti potvrđeni” u Skupštini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije. Kompromis sa EU koji bi bio prihvatljiv za DSS–NS, a koji bi, prema želji koalicije okupljene oko socijalista sa kojom narodnjaci pregovaraju o vladi, omogućio usvajanje SSP-a, jeste, u najkraćem, da EU potvrdi da je Kosovo sastavni deo Srbije.
Zvaničnici EU, ali i srpski političari-zagovornici potpisivanja SSP-a i posle jednostranog proglašenja nezavisnosti južne pokrajine i priznanja te nezavisnosti od većine članica EU, uvek su isticali da Unija, kao organizacija država, nema nadležnost da priznaje ili ne priznaje neku državu, već da je to isključivo na državama-članicama, ali u ovoj pravnoj analizi navodi se suprotan primer.
„Prema svojim osnivačkim aktima i međunarodnim ugovorima koje zaključuje, EU poštuje teritorijalni integritet i suverenitet međunarodno priznatih država kao jedan od osnovnih principa međunarodnih odnosa. Saglasno tome, Savet EU, na svom 2.870 zasedanju posvećenom spoljnoj politici Unije održanom 26. i 27. maja ove godine, povodom situacije u Gruziji zaključio je da ’Savet ponovo potvrđuje svoju potpunu posvećenost principu suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Gruzije u njenim međunarodno priznatim granicama, potvrđenim u Rezoluciji SB UN 1808 od 15. aprila 2008. godine’ (tačka 3. Zaključaka Saveta EU o Gruziji od 26. i 27. maja 2008)”, navodi se u ovoj analizi.
Eksperti koalicije Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija zaključili su da „SSP i Privremeni sporazum potpisani u Luksemburgu 29. aprila 2008. godine, nisu saglasni međunarodnom pravu, i posebno, Bečkoj konvenciji”, da „ovi sporazumi sadrže bitne nedostatke koji ih čine pravno nevažećim” i da je „sasvim sigurno da se bez ponovnog angažovanja ugovornih strana ti nedostaci ne mogu otkloniti”.
Na osnovu izvedene analize oni su zaključili da „u trenutku potvrđivanja SSP-a u Skupštini Srbije mora postojati potpuna saglasnost volja ugovornih strana oko teksta sporazuma”, kao i da Sporazum „mora biti u potpunosti usaglašen sa Ustavom Srbije”, što sada, kako se navodi u analizi, nije slučaj.
Da li je ovakva analiza prihvatljiva za koaliciju Socijalistička partija Srbije – Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Jedinstvena Srbija, a to je jedan od preduslova za potpisivanje koalicionog sporazuma o formiranju republičke vlade sa radikalima i narodnjacima, predstavnici koalicije će saopštiti za nekoliko dana, a lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma već juče je izjavio za B92 da će zbog ovakvog stava DSS-a i NS-a danas predložiti svojim koalicionim partnerima da prekinu razgovore sa radikalima i narodnjacima.
Ova analiza je prosleđena juče i koaliciji oko socijalista i Srpskoj radikalnoj stranci. Gotovo je sigurno da radikali neće imati ništa protiv ovakvih zaključaka, a to potvrđuje i jučerašnja izjava potpredsednika stranke Dragana Todorovića, koji je rekao da je stav radikala jasan – SSP je štetan za Srbiju. Sumnje u mogućnost nastavka pregovora o vladi između pomenutih političkih aktera posle ove pravne analize, međutim, unosi različitost u stavovima unutar koalicije oko SPS-a. Dragan Marković Palma insistira na tome da se SSP ratifikuje (iako Palma nije i za saradnju sa Haškim tribunalom, a to je jedan od uslova za početak primene i Privremenog sporazuma i SSP-a), a lider socijalista Ivica Dačić je zvanično tražio samo da se SSP ne poništava (što je bilo jedno od predizbornih obećanja DSS–NS).
Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, rekao je krajem prošlog meseca, posle sastanka sa narodnjacima i socijalistima, da neće biti „nekog grubog, brutalnog poništavanja” SSP-a. Nikolić je rekao da će nova vlada pregovarati o SSP-u i tražiti da se ubaci amandman sa rečenicom da je Kosovo u Srbiji.
U pravnoj analizi SSP-a, narodnjaci nigde ne govore o mogućnosti ili nameri da ponište SSP.
SPS će „u narednih dan, dva” sa svojim koalicionim partnerima razmatrati ovaj „papir” koji im je stigao od DSS–NS, rekao je Dačić juče agenciji Beta.
Podsećanja radi, radikali, narodnjaci i koalicija okupljena oko SPS-a potpisali su polovinom maja sporazum o principima za formiranje nacionalne vlade Srbije. U tački četiri navodi se, između ostalog, da će Srbija „kao celovita država sa svojom pokrajinom KiM nastaviti evropske integracije i harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU”.
Juče je portparol DSS-a Andreja Mladenović u emisiji B92 rekao da postoji očigledna mogućnost kompromisa sa EU, koju je pokazala sama EU donoseći pomenuti zaključak o Gruziji, kojim se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Gruzije onakav kakav je u ovom trenutku.
Odgovarajući na pitanje kakvu reakciju na izveštaj eksperata DSS-a očekuje od potencijalnih partnera za formiranje parlamentarne većine, radikal Dragan Todorović je kazao da veruje da će sve parlamentarne stranke i politički činioci u zemlji insistirati na interesima Srbije.
„To znači – poštovanje Ustava, zakona, parlamentarnih rezolucija, koje apsolutno eleminišu mogućnost da bilo ko iz Srbije, na bilo kakav, neposredan ili posredan način, pristaje na nezavisnost Kosova i Metohije”, naglasio je on.
I dok su socijalisti juče reagovali s oprezom, objavljivanje DSS-ove pravne analize SSP-a izazvalo je osude iz vodećih stranaka liste Za evropsku Srbiju. Funkcioner Demokratske stranke Božidar Đelić izjavio je da „takozvana pravna analiza” SSP-a govori da je DSS–NS neodgovorna koalicija koja želi da poništi taj sporazum i uvede zemlju u samoizolaciju. Đelić je agenciji Beta rekao da su DSS–NS dve i po godine učestvovali u kreiranju samog sporazuma, a da su tek sada našli za shodno da rade pravnu analizu, podsetivši da su u novembru i decembru prošle godine svi ministri iz redova DSS-a i NS-a dali pozitivno mišljenje na tekst sporazuma.
Đelić je dodao da bi „bilo kakva ideja da je moguće ponovo pregovarati značila da bi došlo do kompletnog zastoja evropskih integracija, da bi godinama Srbija bila na stranputici”.
Njegova stranka je izdala i saopštenje u kome se navodi, između ostalog, da su Koštunica i DSS „definitivno potvrdili svoje antievropsko opredeljenje i spremnost da po svaku cenu, pa i cenu izolacije i ekonomskog propadanja Srbije, ponište SSP sa EU”.
A stranka G17 plus ocenila je da je DSS „takozvanom pravnom analizom” SSP-a pokazao da „i dalje uporno zagovara iracionalnu antievropsku politiku”. DSS je, piše u saopštenju G17 plus, „još jednom pokazala da njena retrogradna politika podrazumeva nedvosmisleno protivljenje evropskim integracijama i ekonomskom jačanju”.
Profesor Pravnog fakulteta „Union” u Beogradu Bogoljub Milosavljević rekao je juče da su ocene iznete u ovoj pravnoj analizi SSP-a „političke, a nikako pravne prirode, jer u SSP nema nikakvih izričitih odredaba, niti naznaka o statusu ili nezavisnosti Kosova”.
Profesor međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Milan Paunović nije juče želeo da komentariše ocenu ekspertskog tima DSS-a da su SSP i Privremeni sporazum sa EU pravno nevažeći, rekavši Tanjugu da ostaje pri stavu koji je ranije izneo o SSP-u. On je, naime, ranije skrenuo pažnju da je EU kršila ugovor, odnosno član 135. tog ugovora, koji se odnosi na Rezoluciju 1244 i status Kosova, kakav je postojao u tom trenutku, a koji je posle parafiranja bila dužna da poštuje.
„U međunarodnom pravu se od ugovornih strana očekuje da ne preduzimaju nikakve korake kojima krše ugovorne odredbe koje su parafirali ili potpisali, bez obzira što ugovor nije stupio na snagu. To je prećutno pravilo, najmanje što se očekuje”, rekao je Paunović.
B. Baković
-----------------------------------------------------------
Konačna odluka na Ustavnom sudu
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju naše zemlje Evropskoj uniji, koji je odlazeća vlada usvojila u krnjem sastavu, bez prisustva ministara iz DSS-a i NS-a, trebalo bi da, pre nego što se o njemu, kada bude konstituisana, izjasni Narodna skupština Srbije, prođe kroz skupštinski Odbor za evropske integracije i Zakonodavni odbor. Međutim, bez obzira na to da li će na sednicama ovih odbora dobiti podršku ili ne, konačnu reč o ratifikaciji sporazuma daće poslanici na plenarnoj sednici parlamenta. Do sada se nikada nije dogodilo da Zakonodavni odbor utvrdi da neki zakonski predlog nije u skladu sa Ustavom, a da ga parlament usvoji. Ukoliko bi se ovog puta to ipak dogodilo onda bi, prema Ustavu, na zahtev najmanje trećine poslanika (84) Ustavni sud bio dužan da u roku od sedam dana oceni ustavnost akta koji je izglasan, a ukazom predsednika Srbije još nije proglašen. Ukoliko bi zakon bio proglašen pre odluke suda, Ustavni sud bi nastavio da postupa prema zahtevu, u skladu sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona. Ukoliko bi Ustavni sud doneo odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, ova odluka bi stupila na snagu danom proglašenja zakona.
M. Č.
[objavljeno: 05/06/2008]
.jpg)
