Izvor: Politika, 03.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napadi i odbrana statuta Vojvodine
„Politika” objavljuje najosporavanije odredbe nacrta budućeg pokrajinskog najvišeg zakonskog akta, na osnovu kojih neki kritičari tvrde da je to osnov za novu republiku u Srbiji, a drugi da nudi nedovoljan stepen autonomije, kao i objašnjenja autora
Skupštini Vojvodine juče je upućen Predlog statuta pokrajine o kome bi poslanici trebalo da se izjasne 14. oktobra. Desetodnevna javna rasprava o predloženom tekstu upravo je završena i predlagač, odnosno vladajuća većina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u pokrajinskom parlamentu, u konačnu verziju je uvrstio 68 od pristiglih 135 primedbi. Kako je juče rekao koordinator radne grupe Dragoslav Petrović (DS) usvojene izmene su mahom jezičke prirode, a promene su izvršene u polovini od 70 članova.
U međuvremenu, nacrt, koji se pojavio pre dve nedelje, izazvao je oštre reakcije opozicionih stranaka iz desnog političkog spektra, koje bi se mogle svesti na ocenu da ovakav statut znači uvod u stvaranje nove republike u Srbiji. Druga grupa kritičara bila je na sasvim suprotnom stanovištu i smatrala da ni ovim statutom Vojvodina neće dobiti dovoljan stepen autonomije.
Predstavnici predlagača (Za evropsku Vojvodinu, Mađarska koalicija, SPS–PUPS–PVRER i LSV–Zajedno za Vojvodinu), pak, ističu da su predloženim tekstom nastojali da maksimalno iskoriste nadležnosti koje su novim Ustavom Srbije date autonomnim pokrajinama, te da je ovaj predlog u potpunosti usaglašen sa najvišim pravnim aktom države.
Međutim, juče je poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je takođe članica vladajuće koalicije, saopštila da nije među predlagačima zato što je toj stranci utvrđeni predlog dostavljen tek juče ujutro, bez mogućnosti da na bilo koji način interveniše u konačnom tekstu.
A u upravo završenu javnu raspravu o predloženom statutu uključili su se i pojedini stručnjaci za ustavno pravo, kao i nevladine organizacije.
Poslednju reč o novom vojvođanskom statutu ima Skupština Srbije, koja „daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine”, većinom glasova svih narodnih poslanika. Republički parlament, međutim, nema određen rok u kome bi morao da donese odluku o predloženom statutu pokrajine.
REŠENJA IZ NACRTA KOJA SU IZAZVALA NAJVIŠE PRIMEDABA
1. Stepen autonomije
Kritike:
– Brojnim rešenjima predstavlja uvod u stvaranje države u državi (DSS, NS, SRS)
– Nacrt statuta se ogrešio o obe ključne odrednice autonomije iz Ustava Republike Srbije – da je autonomna pokrajina sastavni deo državne teritorije Srbije i da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven. Nacrt statuta AP Vojvodine osamostaljuje severnu pokrajinu od Srbije u svojim odredbama o teritoriji, službenom jeziku i pismu, glavnom gradu i međunarodnopravnom subjektivitetu Vojvodine (profesor Beogradskog univerziteta Ratko Marković).
– To je samo vrsta ukrasne autonomije Vojvodine i pokušaj da se u meri u kojoj Ustav dozvoljava zadrži koliko-toliko pozitivan odnos, više retorički nego faktički, prema autonomiji Vojvodine (profesor Novosadskog univerziteta Jovan Komšić).
– Ovaj tekst statuta ne razlikuje se puno od prethodnih statuta Vojvodine. Suština je u tome da se Vojvodini vrati zakonodavna, izvršna i sudska vlast (potpredsednik Skupštine Srbije iz LDP-a Judita Popović).
Objašnjenja:
– Predloženi statut je presek političke realnosti u Srbiji, omeđen rešenjima Ustava iz 2006. godine. Ovaj statut ne može da bude iznad ustavnih odredaba, ali istovremeno se ne može ići ni ispod ovlašćenja koja su pokrajini Ustavom data, niti bi pokrajinsko rukovodstvo bilo spremno da tako nešto prihvati (predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši).
– Nacrt teksta dokazuje da nije separatistički, kako tvrdi opozicija, jer ne predviđa nikakva državna obeležja. Vojvodina neće imati svoju policiju, vojsku, diplomatska predstavništva, centralnu banku i monetu, već samo ona ovlašćenja koja predviđa Ustav Srbije (Dušan Bajatović, SPS).
2. Evropska regija, integrisana u evropski sistem regiona (član 1)
Kritike:
– Takva definicija ne postoji u Ustavu Srbije. Sve dok Srbija ne bude integrisana u EU, ni jedan njen deo ne može biti integrisan (lider DSS-a Vojislav Koštunica).
– Ustav takvu kategoriju ne poznaje. To ne može biti jednostrana odluka propisana statutom, već odluku o tome može doneti isključivo država Srbija. Takav koncept nije u skladu ni sa konceptom Evropske unije, jer je u slučaju EU reč o zajednici evropskih država, a ne, kako piše u nacrtu, evropskih regiona (Ratko Marković).
Objašnjenje:
– U ovom trenutku Vojvodina ima sa pet drugih regija u Evropi formalizovanu saradnju i to niko nije osporavao, a, osim toga, član je asocijacije mreže regija Evrope u koju su uključene regije 33 zemlje, što znači da nisu sve iz EU nego i iz neke druge regije koje ispunjavaju određene uslove. U okviru Skupštine evropskih regija Vojvodina je godinama stalni član. Gotovo sve države u Evropi, osim dva izuzetka, su konstituisane ili kao federalne ili sa izraženom regionalnom organizacijom. Smatramo da je ovo orijentacija koja je i u skladu sa Ustavom i sa opredeljenjem građana i, što je najvažnije, sa interesima države Srbije, da se harmonizuje na način na koji se to čini u Evropi i tako doprinese njenoj stabilnosti (Dragoslav Petrović, DS).
3. Osnivanje predstavništava i međunarodni ugovori (član 16)
Kritike:
– Vojvodina ne može da osniva predstavništva u inostranstvu, niti da potpisuje međudržavne ugovore, jer bi za to morala da ima međunarodnopravni subjektivitet, koji ima samo Republika Srbija (Vojislav Koštunica).
– Osnivanje predstavništava Vojvodine u inostranstvu je prvi korak ka formiranju nove države na teritoriji Srbije (SRS).
Objašnjenja:
– Novi statut omogućava ravnomerniji i snažniji razvoj regija u Vojvodini, ali i neke mehanizme koji će značiti da možemo brže i efikasnije da konkurišemo u fondovima EU i to je suština odredaba koje se odnose na međunarodnu i regionalnu saradnju. Vojvodini sada nije potrebno predstavljanje u sedištu evropskih institucija, ali će svakako biti kad Srbija bude članica EU (predsednik Pokrajinskog izvršnog veća Bojan Pajtić, DS).
– Pravo da Vojvodina ima svoja predstavništva u inostranstvu ne predstavlja obeležje državnosti, jer je ta mogućnost data i svakom preduzeću ili komori (Aleksandar Popov, direktor NVO centar za regionalizam).
4. Definisanje teritorije i referendum o njenoj promeni (član 3)
Kritike:
– Teritorija autonomne pokrajine utvrđuje se isključivo Zakonom o teritorijalnoj organizaciji (DSS, Ratko Marković).
– Davanje mogućnosti da se samo na tom delu teritorije Srbije građani referendumom izjasne o pojedinim pitanjima koja bi mogla da budu i separatističkog karaktera jasno pokazuje da se sledi već oprobani plan razbijanja Jugoslavije (SRS).
Objašnjenje:
– To piše u Ustavu, član 182. stav 4. Ustavna norma je jača od svakog zakona. Zakon o teritorijalnoj organizaciji utvrđuje koje su opštine deo pokrajine, koje su katastarske granice deo koje opštine, a ovde govorimo o menjanju teritorije (ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić).
5. Pokrajinske skupštinske odluke sa značajem zakona (član 19)
Kritike:
– To je zadiranje u zakonodavnu nadležnost, koju ima isključivo Srbija (Vojislav Koštunica).
– Odredba koja daje pravo Skupštini AP Vojvodine da pokrajinskom skupštinskom odlukom supstituiše zakon je neustavna, jer vršilac statutarne vlasti nema pravni kapacitet da to propiše (Ratko Marković).
Objašnjenje:
Ako neko misli da mi možemo realizovati politiku koju su nam država i Ustav (član 179) preneli, a da nemamo obavezujuće odluke, neka kaže kako. Smatrali smo da ako preuzimamo odgovornost oko, recimo, Bačkog kanala, naše odluke moraju biti obavezujuće na našoj teritoriji i u toj oblasti. Da li treba reći da imaju zakonsku snagu stvar je kolateralnog odnosa prema tome, ali one moraju biti obavezujuće, i to još jednom ističem, u okviru Ustava i samo na teritoriji Vojvodine u onim oblastima koje su na nas prenesene (Dragoslav Petrović, DS).
6. Predlaganje mreže sudova u Vojvodini i kandidata za pravosudne organe (član 34)
Kritike:
– Predložena rešenja su u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Srbije, koji kod uređenja ove grane državne vlasti ne predviđa nikakvu nadležnost AP Vojvodine, a ovakav nacrt statuta predstavlja pokušaj da se indirektno, na neustavan način oduzmu ingerencije Skupštine Srbije (bivši ministar pravde Zoran Stojković, DSS).
– Skupština Vojvodine ne može da predlaže kandidate sa svoje teritorije za sudije Visokog saveta pravosuđa i Ustavnog suda, pošto je to već regulisano republičkim zakonom (Grupa građana „Maja Gojković”).
Objašnjenje:
– Ovim se ni na koji način ne narušava jedinstvo sudske vlasti na čitavoj teritoriji Srbije, jer Nacrt statuta predviđa isključivo inicijalno pravo za predlaganje mreže sudova na teritoriji Vojvodine, a konačnu odluku donosi republička skupština. U Nacrtu statuta se navodi da Skupština Vojvodine predlaže samo člana Visokog saveta sudstva, člana Državnog veća tužilaca i kandidata za sudiju Ustavnog suda. Ove predstavnike Vojvodine u pravosudnim institucijama predviđa i sam Ustav Srbije (LSV).
7. Primena latiničnog pisma srpskog jezika (član 26)
Kritike:
– U suprotnosti je sa Ustavom, jer najviši pravni akt propisuje da je u službenoj upotrebi na teritoriji Srbije srpski jezik i ćirilično pismo (Ratko Marković).
Objašnjenje:
– Mi imamo dva zakona koja uređuju službenu upotrebnu jezika i pisma, a u samom Ustavu je predviđeno da se ta materija može urediti i drugačije zakonom. Statut se poziva na zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma. Taj zakon je donet pre novog Ustava, ali dok god ne bude donet nov, taj je na snazi (Svetozar Čiplić).
8. Vlada AP Vojvodine (član 47)
Kritike:
– Pravno je moguće, ali je neobično da se prvi put najviši izvršni organ pokrajine naziva vlada (Vojislav Koštunica).
– Uvođenje tog termina je prvi korak ka formiranju nove države na teritoriji Srbije (SRS).
Objašnjenja:
– Ime ne označava državnost, reč je o neznanju (Svetozar Čiplić, Aleksandar Popov).
– Reč je o modernom rešenju, jer pokrajina ima pravo da samoorganizuje svoje institucije u okviru onoga što je njena nadležnost i da ih nazove kako želi (Bojan Pajtić).
9. Ljudska i manjinska prava (više članova)
Kritike:
– Najveći nedostatak ponuđenog teksta je što ne sadrži garantovana poslanička mesta za pripadnike nacionalnih manjina u pokrajinskom parlamentu. Tu mogućnost daje i Ustav Srbije članovima 100. i 180. S druge strane, predlagači su predvideli formiranje saveta nacionalnih zajednica unutar Skupštine Vojvodine, iako nacionalni saveti manjina pripadaju isključivo republičkom sistemu (Andraš Agošton, lider DSVM-a).
– Osnivanje saveta nacionalnih zajednica zahteva od poslanika da se nacionalno izjašnjavaju, što je protivustavno (Grupa građana „Maja Gojković”).
– Način na koji je predviđeno ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava (Vojvodina se postavlja kao pokrajina nacionalnih zajednica) u Vojvodinu posredno uvodi konstitutivnost nacije, a samim tim i elemente državnosti same pokrajine (Vojislav Koštunica).
Objašnjenja:
– Važna stavka Nacrta statuta je brisanje pojma nacionalnih manjina, jer su u predlogu tog akta sve nacionalne zajednice na teritoriji pokrajine ravnopravne. Ne smemo da dopustimo da se ostatak privrednog šarenila, multietničke i multikulturalne zajednice razbijaju i da se stanovništvo deli na prvorazredne i drugorazredne građane (predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, SVM).
– Formiranjem saveta nacionalnih zajednica, skupštinskog tela čije mišljenje će biti neophodno za usvajanje odluka iz oblasti obrazovanja, kulture, upotrebe i zaštite jezika i pisma, naša tradicionalno tolerantna, multinacionalna, mnogojezička, verski mešovita sredina, biće potvrđeni visoki standardi našeg zajedničkog življenja (Bojan Pajtić).
10. Prihodi, imovina, razvojna banka (nekoliko članova)
Kritika:
– Odredbe o prihodima Vojvodine, o imovini i razvojnoj banci nisu u skladu sa Ustavom Srbije. Osnivanje razvojne banke Vojvodine je protivustavno, jer je bankarski sistem u nadležnosti Republike (Vojislav Koštunica).
Objašnjenje:
– Uvođenje institucije razvojne banke Vojvodine znači poboljšanje pozicija u privredi. Statut predviđa sopstvenu imovinu Vojvodine i implementira sredstva koja su predviđena Ustavom Srbije u sistem i obezbeđuje da ona budu usmerena u razvoj infrastrukture, nova radna mesta i razvoj privrede (Bojan Pajtić).
11. Decentralizacija (nekoliko članova)
Kritike:
– Potrebna je suštinska decentralizacija državne uprave, ali ne kroz proširivanje nadležnosti pokrajine i dupliranje državnog aparata, već širenjem nadležnosti lokalnih samouprava (GG „Maja Gojković”).
– Decentralizacija države ne bi smela da se završi samo na izmeštanju centra odlučivanja iz Beograda u Novi Sad, nego da se i dalje širi i približava građanima koji žive u Vojvodini (Judita Popović).
– Obrazloženje predlagača Nacrta statuta da uvođenje upravnih okruga ujedno znači i decentralizaciju Vojvodine naprosto ne stoji, jer upravni okruzi znače dekoncentraciju ali ne i decentralizaciju vlasti. Prema tome, odmah iza toga može da stoji sumnja da je to nagodba predlagača da se zaokruže opštine koje su na severu Bačke (Aleksandar Popov).
Objašnjenje:
– Slažem se da puna decentralizacija u ovoj državi nije izvršena i da je potrebno da dođe do lokalnih samouprava. Ali to nije predmet Statuta AP Vojvodine. Ustav reguliše kako se ostvaruje lokalna samouprava i na koji način treba dalje vršiti decentralizaciju. Naš pokušaj da svedemo neke naše nadležnosti do regiona govori o tome da mislimo da rasteretimo i Novi Sad (Dragoslav Petrović, DS).
12. Stalna mešovita delegacija (član 28)
Kritike:
– Predložena stalna mešovita delegacija, kao posrednik između republičkih i pokrajinskih organa, izjednačava Vojvodinu sa Srbijom kao da su u pitanju dve države (GG „Maja Gojković”).
– Takva koordinaciona tela Ustav Srbije ne poznaje i ona su prevaziđena, a mogu biti uspostavljena samo najvišim pravnim aktom (Ratko Marković) .
Objašnjenje:
– Mi smo to dali samo kao mogućnost da se može osnovati stalna komisija koja će koordinirati zajednički rad i nadgledati način ostvarivanja prenetih nadležnosti na nas. Mi ne možemo narediti republičkim organima kako se to može uraditi, ali smo mogli da iskažemo spremnost da najdirektnije sarađujemo sa organima Srbije i otvorili manevarski prostor da se to može učiniti (Dragoslav Petrović, DS).
Priredile: Biljana Baković - Aleksandra Isakov
[objavljeno: 04/10/2008]
.jpg)
