Izvor: Politika, 04.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nalogodavac ubistava neistomišljenika
U obrazloženju presude za atentat u Budvi i ubistvo Stambolića navodi se da je Legija po nalogu Miloševića organizovao grupu koja je izvršila zločine Iznoseći završne reči u postupku protiv okrivljenih za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj atentata na Vuka Drašković, Mioljub Vitorović, zamenik specijalnog tužioca, u julu prošle godine rekao je i da je na optuženičkoj klupi bivši režim Slobodana Miloševića.
– Ovo nije običan kriminalni slučaj – rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je tada Vitorović. – Ova optužnica nije samo optužnica protiv kriminala. Svima je jasno, i najširoj javnosti, da je reč o predmetu protiv nekadašnjeg vrha državnog režima. Ovo nije politički stav. Ova optužnica nije politička optužnica. To što je ona protiv okrivljenih Slobodana Miloševića, Radomira Markovića, Milorada Ulemeka, Nebojše Pavkovića i drugih ne daje joj politički tretman, ali ona je, ponavljam, dokazana optužnica protiv samog vrha ranijeg državnog režima. Naravno da je organizator svih organizatora bio Slobodan Milošević, ali ovde se sudi onom delu organizacije koji je namenjen za ubistva, organizatoru grupe za ubistva.
Vitorović je u završnoj reči ocenio da su pucnji u Ivana Stambolića i Vuka Draškovića pucnji u pravo na drugačije mišljenje.
Optužnica je teretila Miloševića da je tokom i sve do 25. avgusta 2000. godine u Beogradu, u više navrata, druge osobe iz niskih pobuda podstrekavao da izvrše krivično delo ubistva.
– Procenjujući da novo i pojačano političko angažovanje Vuka Draškovića i Ivana Stambolića može da ugrozi njegovu buduću vlast i političku moć, Milošević je u neophodnost njihove likvidacije najpre ubedio Milorada Ulemeka Legiju, tadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije – navodi se u optužnici. – Posle toga je, u nekoliko telefonskih i neposrednih razgovora, od Radomira Markovića, tada načelnika Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije, i Nebojše Pavkovića, tada načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, zahtevao da u ovoj nameri Ulemeku pruže pomoć. To je samo po sebi podrazumevalo nezakonitu upotrebu materijalnih i drugih sredstava i kadrovskih potencijala oba državna organa. Prilikom jednog od razgovora sa obojicom, a i kasnije u telefonskim kontaktima, Milošević je insistirao da Pavković obezbedi vojni helikopter, kojim će se Legijini ljudi, po završenom zadatku u Budvi, prebaciti u Srbiju. Istovetan zahtev i iz istih razloga kao i u prethodnom slučaju, nešto kasnije, u istom vremenskom periodu, Milošević je ispostavio ponovo Radomiru Markoviću radi likvidacije Ivana Stambolića, piše u optužnici.
S obzirom na to da se Milošević u vreme kada je podignuta optužnica za ova dva dela (23. septembar 2003. godine) nalazio u pritvoru Haškog tribunala, postupak u odnosu na njega je razdvojen. Iako je tužilac tražio da se Milošević isporuči sudskim organima u Srbiji, kako bi odgovarao za ova dva krivična dela, Haški tribunal je to odbio. S obzirom na to da je i umro u pritvoru u Holandiji, Milošević praktično nije ni odgovarao za dvostruki zločin.
Obrazlažući presudu koju je donelo, sudsko veće, međutim, nije moglo a da ne pomene Miloševića. Opisujući činjenično stanje koje je utvrđeno tokom dokaznog postupka, sudija Dragoljub Albijanić je rekao da je prvooptuženi Ulemek, po Miloševićevom nalogu, organizovao kriminalnu grupu koja je izvršila zločine. Ime nekadašnjeg predsednika SRJ, tokom obrazlaganja presude, pomenuto je još nekoliko puta. Pored ostalog i onda kada je navedeno da je od Radomira Markovića zatražio da Ulemeku i članovima njegove grupe pomogne u izvršenju krivičnih dela.
--------------------------------------------------------------------------
Uhapšen zbog zloupotrebe položaja
Slobodan Milošević uhapšen je 1. aprila 2001. godine zbog zloupotrebe službenog položaja "teške" 1,8 milijardi dinara i oko 200 miliona nemačkih maraka na štetu saveznog i republičkog budžeta. Saslušan je istoga dana u pritvorskoj jedinici beogradskog Centralnog zatvora. Pored Miloševića, postupak je vođen i protiv Mihalja Kertesa, Nikole Šainovića i Jovana Zebića.
Nekadašnji predsednik SRJ sumnjičio se da je, koristeći svoj autoritet kao predsednik države, podstrekavao tadašnjeg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa da formira poseban fond dinarskih i deviznih sredstava koja su prikupljena od carinskih prekršaja.
Bez saglasnosti Okružnog suda, Milošević je 28. juna 2001. godine iz Centralnog zatvora izručen Haškom tribunalu.
--------------------------------------------------------------------------
Osuda smene tužioca
Stranka G17 plus juče je najoštrije osudila odluku da se zameniku specijalnog tužioca za organizovani kriminal Mioljubu Vitoroviću ne produži mandat i zatražila da bude ponovo izabran na tu funkciju.
Ta stranka je, pored zahteva da se Vitorović ponovo izabere na mesto zamenika specijalnog tužioca za organizovani kriminal, zatražila i da Vlada Srbije nagradi Mioljuba Vitorovića za dosadašnji rad na tom mestu.
I Demokratska stranka osudila je juče odluku da se zameniku specijalnog tužioca za organizovani kriminal Mioljubu Vitoroviću ne produži mandat, navodeći u saopštenju da je zato odgovoran republički javni tužilac.
U saopštenju se navodi ocena DS da Vlada "političkim trgovinama sa Socijalističkom partijom Srbije obezbeđuje sebi opstanak na vlasti, što dovodi do urušavanja poretka, a ne doprinosi približavanju Srbije Evropskoj uniji".
Smena zamenika specijalnog tužioca Mioljuba Vitorovića posledica je obećanja koje su ministar policije Dragan Jočić i šef BIA Rade Bulatović dali prvooptuženom za ubistvo premijera Zorana Đinđića Miloradu Ulemeku Legiji, saopštile su juče Liberalno demokratska partija i Građanski savez Srbije.
M. Derikonjić
[objavljeno: 04.07.2006.]
