Izvor: B92, 26.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naknadna, umesto prethodne, lustracije
Beograd -- Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava obavestila je Republičku izbornu komisiju da nije u mogućnosti da obavi postupak lustracije kandidata za narodne poslanike. Ivan Andrić, funkcioner GSS-a, stranke koja je i predložila Zakon o lustraciji, kaže da je od početka zagovarao tezu da lustracija u našoj zemlji treba da bude meka, to jest da komisija prvo razgovara sa onim kod koga je neka nepravilnost uočena, a zatim, ukoliko on ne oseća moralnu potrebu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da ode s funkcije, o tome obavesti građane. Međutim, pred izbore zakazane za 28. decembar, birači će za ove podatke biti uskraćeni. Predsednik komisije Simo Radulović izjavio je za Radio B92 da lustracija nije moguća, između ostalog i zato što sve partije i koalicije još nisu predale svoje izborne liste. "Smatramo da bi sprovođenje postupka prethodne lustracije za poslanike samo s nekih lista bilo krajnje selektivno", rekao je Radulović. "Ne bih da komentarišem, ali je činjenica da komisija nema ni tehničke ni materijalne uslove da u tako kratkom roku uradi taj posao. Zbog toga smo odlučili, takođe u skladu sa zakonom, da izvršimo postupak naknadne lustracije za 250 izabranih poslanika", rekao je Radulović.
Naknadna lustracija izledaće tako što će komisija posle izbora utvrđivati da li je neko od poslanika kršio ljudska prava i o tome obaveštava javnost. Međutim, tu postoji jedan tehnički problem. "Kada se radi o neposredno izabranim funkcionerima, u ovom slučaju narodnim poslanicima, komisija nema pravni instrument da ga natera da podnese ostavku. To može samo na osnovu onoga što je komisija zaključila i obavestila javnost, pod pritiskom te javnosti učini sam poslanik", rekao je Radulović.
Ivan Andrić se slaže da je velika mana to što građani neće unapred znati da li su kandidati za poslanike istovremeno i kandidati za lustraciju. On, ipak, podseća da će zakon o lustraciji važiti narednih 10 godina i da nikad nije kasno za njegovu primenu. Kao ilustraciju za to, Andrić navodi da je takav zakon u Srbiji donet posle tri godine tranzicije, za razliku od drugih istočno-evropskih zemalja u kojima je to urađeno posle 7 i više godina od promene režima: "Mislim da vreme ne igra ključnu ulogu, čak, što duže vreme prolazi, smirenije glave se prolazi kroz sve činjenice. Da se to uradilo neposredno posle 5. oktobra, teško bi se povukla granica između lustracije i revanšizma i mislim da će biti još lakše za 2-3 meseca. Jako je važno da lustraciona komisija počne da radi".Međutim, ni 5 meseci od donošenja Zakona o lustraciji efekti rada ove komisije se ne vide. Ivan Andrić kaže da je to zato što još nije usvojen zakon o otvaranju dosijea koji je sastavni deo Zakona o lustraciji. Dok taj zakon ne bude donet, na našoj javnoj sceni još će biti prisutne ličnosti koje su kršeći i ljudska i sva druga prava, Srbiju dovele do ivice propasti. Na pitanje da li, kao učesnik u vlasti, oseća odgovornost zbog toga, Andrić odgovara: "Naravno da osećam odgovornost. Prosto, u jednom trenutku smo se našli u takvoj situaciji da je bilo važnije sa društvenog aspekta raspisati izbore, nego završiti stvari koje su ostale nedovršene. Mislim da sma uradio sve što je u mojoj maloj, ličnoj moći da pokušamo da donesemo zakon o otvaranju dosijea - na žalost, nismo uspeli".
