Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najžešći predizborni dueli
U dosadašnjem toku kampanje za parlamentarne izbore, koja upravo ulazi u završnicu i koja je potpuno zasenila nadmetanje za Skupštinu Vojvodine i lokalne parlamente jasno su se izdvojila dva politička fronta. Na jednom predizborni rat vode Srpska radikalna stranka i G17 plus, ali je onaj između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije (u koji su povremeno uskakali i njihovi koalicioni partneri) bio znatno oštriji i provokativniji. Ove dve partije, dakle, u konstantnom su sukobu, moglo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi se reći, još od raspisivanja predsedničkih izbora krajem prošle godine, jer su kao koalicioni partneri imali različito mišljenje o tome da li treba održavati te izbore dok traje borba za Kosovo. Sukob se po raspuštanju vlade nastavio optužbama narodnjaka da je DS odustao od odbrane Kosmeta, dok su demokrate tvrdile da je DSS odustao od evrointegracija.
Jedan od prvih predizbornih duela odigrao se između vicepremijera Božidara Đelića i savetnika premijera Branislava Ristivojevića. Na Đelićevu ocenu da je „premijer Vojislav Koštunica rešio da obori vladu jer je odustao od toga da vodi zemlju u EU”, Ristivojević je reagovao rečima (11. marta) da ta Đelićeva izjava ukazuje da će predizborna kampanja DS biti „najgora vid propagande”, a usput mu je spočitao zarađenih 11 miliona evra „preko noći”. Od tada gotovo da nije prošao ni dan, a da dojučerašnji koalicioni partneri nisu razmenili oštre optužbe. „Politika” podseća na najoštrije duele iz prvog dela kampanje.
Koalicije i devizni računi
Dragan Đilas, DS: Svako ko bude glasao 11. maja mora da zna da ako glasa za DSS, postoji opasnost da u stvari glasa za vlast radikala (Pres, 12. marta)
Borko Ilić, DSS: Precizan odgovor DSS-a na izjavu Đilasa jeste da je glas za DS na izborima zapravo glas za povećanje Đilasovog deviznog računa i to je tako, jer je DS u osnovi interesna grupa. Ali, kada je već otvorio tu temu, neophodno je da Đilas saopšti građanima koliko miliona evra on ima na svom računu, a posebno je važno da svedoči javnosti da li se njegov devizni račun uvećao od kada je ministar i koliko on sada miliona evra tačno ima. (Tanjug, 13. marta)
Dragan Đilas, DS: Sva moja finansijska imovina je suvlasništvo kompanije „Multikom” koju sam, pre ulaska u politiku, napravio jednom od najuspešnijih u regionu i koja u Srbiji nema ni jednog jedinog državnog klijenta. Za posao koji obavljam u Vladi Srbije, kao ministar za NIP, ne primam platu, ne vozim se službenim automobilom, ne koristim službeni telefon. Građane Srbije i državu ne koštam ni dinar. Činjenica da me napadaju ljudi koji su se prepoznali u oceni da bi evropsku tradiciju svoje stranke pregazili i pravili koaliciju sa radikalima samo da bi opstali na vlasti, ljudi koji su u 28. godini i dalje studenti, daje mi dodatnu energiju da nastavim svoj rad u interesu građana Srbije. (Beta, 14. marta)
Podela Kosova
Boris Tadić, DS: Primećujem da se pravi atmosfera: drž’te lopova. Izmišljaju se navodne primedbe, pokreću optužbe za koje nema osnova, a u međuvremenu se lansiraju planovi koji znače promenu državne strategije o KiM. Tu, pre svega, mislim na ideju funkcionalnog razdvajanja albanskog i srpskog naroda na KiM, koju je izneo ministar Samardžić, a što u krajnjoj liniji vodi podeli Kosova" Zbog toga je ovo opasan politički momenat, jer bez ikakve prethodne diskusije u vladi i institucijama sistema, ministar Samardžić iznosi ideju o funkcionalnom razdvajanju srpskog i albanskog naroda, kroz plan predložen Unmiku što de fakto vodi podeli Kosova! (Večernje novosti, 30. marta)
Slobodan Samardžić, DSS: To što Boris Tadić ne poznaje razliku između funkcionalnog odvajanja Srba i Albanaca, s jedne, i podele Kosova, s druge strane, njegov je lični problem. Ali ne treba zbog toga da unosi smutnju u državnu politiku Srbije na KiM, niti da obmanjuje javnost o onome što kao ministar za KiM radim poslednjih dana i nedelja. Boris Tadić i DS su pretvorili Kosovo u žalostan predmet izborne kampanje. Kada to učinite, onda se ponašate kao da vam je sve dopušteno, a pre svega sistematsko obmanjivanje javnosti. (Tanjug, 30. marta)
Vera i nevera
Vojislav Koštunica, DSS: Visoki zvaničnik EU Havijer Solana ponudio je svoju pomoć koaliciji Čanak, DS, G17 kako bi pobedila na izborima. Solana kao svoju pomoć nudi toj koaliciji da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju" Koalicija oko DS je, pod izgovorom da je vlada u tehničkom mandatu, sprečila potvrđivanje energetskog sporazuma sa Rusijom. A sada kada im Solana nudi Sporazum za koji ne znamo da li ruši našu državu, onda vlada nije u tehničkom mandatu. Svakoga dana neprestano pokazuju da im se apsolutno ništa ne može verovati. Sada je najvažnije da ne dozvolimo koaliciji Čanak, DS, G17 da potpišu nezavisnost Kosova. (Beta, 9. aprila)
G17 plus: Izjava lidera DSS-a Vojislava Koštunice da ne treba potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU najčvršći je dokaz da je Koštunica prihvatio radikalsku politiku samoizolacije. Koštuničina navodna borba za Kosovo zapravo nije ništa drugo do njegova borba za vlast. Očigledno je da je Kosovo za odlazećeg premijera sredstvo za opstanak na vlasti i da u toj borbi ne preza ni od podmetanja, podvala i manipulacija. (Beta, 9. aprila)
Oliver Dulić, DS: Sada je očigledno da je prethodna koaliciona vlada pala, ne zbog KiM, već zbog toga što Koštunica ne želi da Srbija što je pre moguće postane članica EU i da se u njoj prihvate evropske vrednosti. Svako ko koristi emocije da bi odgurnuo građane od Evrope je najneodgovorniji političar zato što se igra sa sudbinom ovog naroda, i direktno se zbog svoje lične frustracije kocka sa budućnošću integracija koje tek treba da dođu. (Tanjug, 10. aprila)
Nato marinac i „avireks” jakna
Dragan Šutanovac, DS: Mislim da ono što se dešavalo u Beogradu povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, kao i na KiM, nije slučajno i da je koordinirano i rukovođeno iz Beograda i u najvećoj meri bez znanja vlade, po dogovoru ministra Samardžića i tehničkog premijera. (Blic, 31. marta)
Branislav Ristivojević, DSS: Dragan Šutanovac je izneo bezobzirne i lažne optužbe da su predsednik vlade i ministar Samardžić stajali iza nereda u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici. Te lažne optužbe su potpuno identične sa optužbama koje stižu od NATO-a. Šutanovac je imao cilj da pošalje srpske vojnike u Avganistan i Irak kako bi ginuli umesto američkih vojnika. Pošto mu to nije uspelo sada se pridružuje optužbama NATO na račun predsednika vlade i ministra Samardžića. To je prvi ministar odbrane u istoriji Srbije koji za račun strane vojne sile, za račun NATO-a lažno optužuje sopstvenu vladu. Ovakvim ponašanjem bi se pre reklo da je Šutanovac NATO-marinac, a ne ministar odbrane Srbije. (saopštenje, 31. marta)
Dragan Šutanovac, DS: Branislav Ristivojević je obmanuo javnost kada me je optužio da želim da pošaljem srpske vojnike u Avganistan. Upravo je prošla Vlada Srbije, u kojoj je većinu imao DSS, donela zaključak kojim se izražava spremnost da se srpski vojnici pošalju u mirovne misije u Liban i Avganistan" (Tanjug, 1. aprila)
Branislav Ristivojević, DSS: Svojom današnjom izjavom, tehnički ministar odbrane Dragan Šutanovac, potpuno potvrđuje naše uverenje da je on u osnovi NATO-marinac. Juče je klevetao i cinkario NATO-u svoju sopstvenu vladu da je organizovala nerede u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici. A danas bez imalo stida direktno laže građane da je prethodna vlada donela odluku da šalje srpske trupe u Irak i Avganistan. Zna dobro Šutanovac da je bilo reči o slanju jednog lekara u Avganistan, a da su i tu odluku DSS i NS zaustavili u parlamentu. (saopštenje, 1. aprila)
Dragan Šutanovac, DS: Manjinska vlada, koju je vodio Koštunica, donela je odluku po kojoj je u Avganistan trebalo da ode do 30 pripadnika Ministarstva odbrane. Ta ista vlada donela je odluku za sletanje prva dva američka aviona na aerodrome u Srbiji posle dugog niza godina, odluku o formiranju kancelarije NATO u Beogradu, učinila je toliko koraka u zbližavanju sa NATO pre nego što sam ja postao ministar odbrane, da je zaista neprimereno da na taj način pokušavaju da moje ime i ugled uvuku u blato"(O optužbi da je NATO- marinac) to je krajnje maliciozno, posebno kada Ristivojević u američkoj „avireks” pilotskoj jakni kaže da sam ja „ NATO-marinac”. Ima li nešto smešnije i neprincipijelnije. (Večernje novosti, 4. aprila)
Cinkarenje
Dragan Šutanovac, DS: Siguran sam da je bolje što smo bili u vladi, jer smo videli šta je DSS sve spreman da uradi Srbiji. Ubeđen sam da smo sprečili krucijalne stvari: dalji prekid odnosa sa EU i očigledan scenario da u širem regionu Kosova dođe do sukoba koji bi eskalirali i od Kosova napravili Bejrut s nesagledivim posledicama" Pozivam generalnog sekretara vlade Dejana Mihajlova da objavi stenograme sa sednice vlade od 21. februara na kojoj nam je Velimir Ilić najavio šta će se dešavati tog popodneva u Beogradu, pominjući napade na američku ambasadu, „B 92” i Čedomira Jovanovića. (Večernje novosti, 4. aprila)
Andreja Mladenović, DSS: Dragan Šutanovac svojim izjavama u potpunosti potvrđuje da je on prvi ministar odbrane Srbije koji je zapravo po svom mentalnom sklopu i karakteru NATO-marinac. Sitna cinkarenja, lažne dojave i podmetanja, kojima se bavi Šutanovac, realno ne prevazilaze domet prosečnog NATO-marinca. Sva ova lažna cinkarenja tehničkog ministra odbrane imaju za cilj da se klevetanjem sopstvene vlade i sopstvene zemlje dobiju pohvale od komande NATO-marinaca. (Tanjug, 4. aprila)
-----------------------------------------------------------
Na bojištu radikala i G17 plus
Na drugom frontu, mnogo mirnijem nego onom na kojem vojuju DS i DSS, ogledali su se radikali i G17 plus. Tu su se razmenjivale generalne optužbe o krivici za nazadovanje Srbije u periodu do 2000. godine i u bližoj prošlosti – od 2000. godine. Konkretnije optužbe odnosile su se na to ko je protivpravno uvećao bankovni konto, a ko je nemoralno stekao ogromne stanove. Njihovo prepucavanje najčešće je bilo u formi pitanja.
Tako je poslednjih dana marta SRS pitao „čelnike režima u Srbiji”, Dinkića i Božidara Đelića, „gde su sakrili desetine miliona evra koje su opljačkali od građana Srbije”.
„Ponovo pitamo Dinkića: koliko je miliona evra kao proviziju dobio od svojih prijatelja Hamovića i Lazarevića, zato što je državni novac držao u ’Euro Aksis’ banci u Moskvi, koliko je novca građana Srbije opljačkao u aferi ’Nacionalna štedionica’, koliku je proviziju dobio za ugovoreni posao u Senti sa Japan-tobakom”, naveli su radikali.
G 17 plus je opet, sredinom aprila javno postavio pitanje generalnom sekretaru Vlade Srbije Dejanu Mihajlovu o stanovima koje su lideri SRS-a uoči bombardovanja NATO-a dobili od Vlade Srbije, a potom i objavili njegov odgovor, u kome je pisalo da je Tomislavu Nikoliću dodeljen stan od 186,74 metara kvadratnih, Aleksandru Vučiću od 117,48 metara kvadratnih, a Draganu Todoroviću od 163 metra kvadratna, u Beogradu. G17 plus je pozvao Nikolića, Vučića i Todorovića „da ako imaju imalo morala odmah vrate stanove koje su dobili od države”, jer bi tako „konačno na delu i ličnim primerom pokazali pravdoljubivost i poštenje na koje se stalno pozivaju”.
-----------------------------------------------------------
Varnice između LSV-a i LDP-a
Aleksandar Marton, LSV: Čedomir Jovanović je „ranih devedesetih godina bio u ekstremno desnom delu političkog spektra u Srbiji”, a Nikola Samardžić je svojevremeno pisao „za vrlo desni list ’Pogledi’ i zalagao se za zajedničku državu svih Srba”, a njegovi stavovi se „nisu razlikovali od prezimenjaka i potpredsednika DSS-a Slobodana Samardžića”. (Tribina u Novom Sadu, 22. marta)
LDP: Reč je o neistinama i izmišljotinama. LSV napada LDP na isti način na koji to čine i mafijaški mediji, Koštuničini analitičari i novinari, Milošević i JUL. U istom trenutku dok instruirani huligani pale i demoliraju naše prostorije i privatne stanove, narodnjačka koalicija i pojedine strukture u Srpskoj pravoslavnoj crkvi optužuju nas za izdaju i prete likvidacijama, LSV se pridružuje tim napadima. (saopštenje, 23. marta)
Zoran Ostojić, LDP: Napadi LSV-a na LDP deo su koalicionog sporazuma između Nenada Čanka i Borisa Tadića. (Politika, 26. marta)
Nenad Čanak, LSV: Obelodanjivanje nacionalističke prošlosti današnjih liberala „nije nikakav napad na LDP”, već samo odgovor na optužbe da je LSV podrškom Borisu Tadiću na predsedničkim izborima „skrenuo sa proevropskog kursa”. „Ako se neko stidi svoje prošlosti, to je njegov problem. Ja dozvoljavam da neko zaista i može da promeni svoja ubeđenja, ali on ne može posle da mi deli lekcije”. (Politika, 26. marta)
[objavljeno: 26/04/2008]
