Izvor: Blic, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najpre datum izbora, pa deblokada Ustavnog suda
Deblokade Ustavnog suda ni posle punih godinu dana najverovatnije neće biti dok se stranke vladajuće koalicije ne dogovore o datumu predsedničkih i lokalnih izbora. Vladin Predlog zakona o Ustavnom sudu Srbije, kojim se omogućava izbor sudija i stvaranje uslova za konačno pokretanje rada tog suda, stigao je juče u skupštinsku proceduru sa zahtevom da se razmatra po hitnom postupku.
Predsednik Skupštine Oliver Dulić će u sredu, nakon povratka sa puta, zakazati sastanak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šefova poslaničkih klubova na kome bi trebalo da počnu pregovori o listi kandidata za sudije USS, saznaje „Blic". Pregovori će trajati do 20. oktobra kada bi trebalo da bude poznato ko su skupštinski kandidati za sudije. U slučaju da se sve parlamentarne stranke ne dogovore oko zajedničke liste, što je vrlo realan scenario, Dulić će od vladajuće koalicije tražiti da napravi predlog i izglasa sudije.
U vrhu DSS za „Blic" kažu da bi sudije USS najbolje bilo izabrati konsenzusom stranaka, a da bi osnovni kriterijum za njihov izbor svakako trebalo da bude stručnost. Ovakav stav DSS ukazuje na to da u ovoj stranci i dalje nisu voljni da deblokiraju rad Ustavnog suda koji bi, između ostalog, mogao i da protumači odredbe Ustavnog zakona o tome kada bi morali da budu raspisani predsednički i lokalni izbori. Ustavni sudi bi mogao da preseče Gordijev čvor nastao zbog različitih interpretacija USS od strane DS i DSS.
Prema Ustavnom zakonu izbore raspisuje predsednik Skupštine „do 31. decembra 2007, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona kojima se uređuje izbor za predsednika". Demokrate, kojima više odgovaraju izbori do kraja godine, drže se prvog dela ove odredbe i smatraju da izbori moraju biti raspisani do kraja godine. DSS, pravdajući se nerešenim statusom Kosova, smatra da je neophodno držati se drugog dela odredbe po kojem se izbori mogu održati tek nakon donošenja zakona. Sve ovo navodi na zaključak da će se dogovor o sudijama USS postići najverovatnije tek pošto se Tadić i Koštunica dogovore kada će biti izbori. Dulićeva inicijativa, pak, vid je dodatnog pritiska na Koštunicu kako bi se DSS isterao na čistinu: ako odbiju da vladajuća većina izglasa sudije, onda bi pred javnošću premijerova stranka bila označena kao krivac za blokadu USS.
Stav radikala poznat je: da bi podržali bilo kakav predlog, oni traže garancije da će od pet sudija koje predsednik Tadić izabere sa skupštinske liste kandidata, bar dvoje biti kandidati SRS.
Ustavni sud je u blokadi od oktobra prošle godine, nakon što je u penziju otišao dotadašnji predsednik Slobodan Vučetić. Prema Ustavnom zakonu, Skupština je do kraja prvog redovnog zasedanja, još 31. maja, trebalo da izabere 15 sudija USS.
Predsednik republike predlaže deset kandidata, od kojih Skupština bira pet, a Skupština takođe predlaže svojih deset kandidata, od kojih predsednik bira pet. Preostalih pet sudija imenuje Vrhovni kasacioni sud koji bira između deset kandidata koje na zajedničkoj sednici predloži Visoki savet pravosuđa i Državno veće tužilaca. Kasacioni sud još nije konstituisan, ali bi za konstituisanje Ustavnog suda bio dovoljan i izbor dve trećine, odnosno deset sudija koje bi trebalo da izaberu Skupština i predsednik.
Predsednik Tadić je predložio svoje kandidate, ali Skupština još ćuti i, kako stvari stoje tako će ostati dok ne bude postignut dogovor oko datuma izbora.
Stručnost
Iz G17 plus poručuju da ih interesuje samo stručnost kandidata. „Ni politička opredeljenost ni nacionalna pripadnost nisu važne. Predlagaćemo i birati kandidate isključivo po profesionalnom kriterijumu", kaže Suzana Grubješić, šef poslaničkog kluba G17 plus.
