Izvor: Politika, 12.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najmlađa ministarka
Prvi put u srpskoj istoriji za ministra pravde imenovana je žena. I ne samo to. Snežana Malović (31) ostaće upamćena i kao najmlađi ministar u novoformiranoj vladi. Radila je kao advokatski pripravnik, zamenik sekretara Ministarstva pravde i lokalne samouprave, šef kabineta ministra pravde, generalni sekretar Tužilaštva za ratne zločine, državni sektar u Ministarstvu pravde".
Rođena je 10. septembra 1976. godine u Beogradu. Detinjstvo je provela u prestoničkom prigradskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naselju Železnik, a pamti ga po brižnom odnosu prema mlađem bratu koga je čuvala dok su joj roditelji bili na poslu. Događaj koji će pamtiti celog života je rođenje ćerke. Kao ključni momenat pozitivne transformacije srpskog društva pamtiće i demokratske promene 2000. godine. Otkako je izabrana za ministra pravde, priznaje, nedostaje joj slobodnog vremena. Svaki trenutak, koji se može okarakterisati kao slobodno vreme, provodi s detetom i suprugom. Uči ćerkicu da crta, piše, vodi je na balet, aikido. S obzirom na to da, kako kaže, obaveze prestižu jedna drugu, poslediplomske studije, koje je ranije upisala, namerava da nastavi kada bude imala vremena za nauku.
Na pitanje da li prati modu, odgovara: „Svakako, kao svaka moderna mlada žena. Važno je biti u trendu”. Većina ljudi s kojima sarađuje su njeni vršnjaci, a za one druge, starije od nje, kaže da će ih podmladiti. Mišljenja je da treba iskoristiti energiju mladih i mudrost starijih. Kabinet joj je najmlađi u vladi. To je, kako kaže, ambiciozan tim koji želi da menja loše stvari, a dobre učini još boljim. Kao najmlađi ministar oseća se dobro i neobično.
Voli večernje izlaske, a od muzike sluša rok, evergrin, „Bijelo dugme” i Đorđa Balaševića. Često putuje. Odlazi tamo kuda je vodi posao. Najčešće po Evropi gde analizira modele funkcionisanja pravosuđa, evropsko zakonodavstvo zbog primene evropskih standarda u procesu reforme pravosuđa. Planira da kao ministar pravde uskoro poseti Vašington, Moskvu i Brisel, zatraži i dobije podršku za reformu pravosuđa.
Trudi se da mnogo pažnje posveti bliskim ljudima. Uz šoljicu kafe najviše voli da razgovara s prijateljima, kojih ima mnogo. Oni koji je poznaju kažu da je vlast nije promenila, da je ostala mudra, „dobronamerna, pozitivna, tvrdoglava da završi započeto”.
Dok je radila kao šef kabineta ministra pravde, od 2001. do 2003. godine, preko organizacije „Naša Srbija” pokrenula je inicijativu da svi iz kabineta pomažu talentovanu decu koja su izgubila roditelje (uglavnom očeve koji su bili policajci ili vojnici) u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Jedna je od najzaslužnijih za uspeh pregovora posle kojih je Damir Sireta, optužen za ratni zločin, izručen Srbiji, a ne Hrvatskoj koja je prva podnela zahtev za izručenje.
Učestvovala je u izradi mnogih zakona, a najznačajniji su oni o organizovanom kriminalu, ratnim zločinima i Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Ima velike zasluge da Specijalni sud u tehničkom smislu bude ono što jeste, naš brend i prozor u svet.
Želja joj je da pravosuđe bude potpuno nezavisno, efikasno, odgovorno i da deluje u interesu građana Srbije. Na novom radnom mestu predstoji joj veliki posao, nastavak započetih reformi u okviru kojih je planirano usvajanje 26 pravosudnih zakona. Najavila je novo vrednovanje i primenu objektivnih kriterijuma u ocenjivanju rada sudija i tužilaca.
Govori engleski i nemački.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 13.07.2008]
