Izvor: NoviMagazin.rs, 31.Jul.2019, 09:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: “Wishful thinking” politika
Jedino što deluje stabilno na političkoj sceni Srbije danas jeste razjedinjenost opozicije i vlast koja izgleda kao potporni, ne baš bitan, zidić Aleksandra Vučića.
Prvi proizvode kakofoniju licitirajući željama kao argumentima, ne priznajući ni ono što je očigledno, nejasnog stava o Kosovu i EU, pri čemu je tu čitava paleta novih političkih stranaka starih političara kojima većina birača nikako da pogodi ime. Drugi, oni iz “potpornog zidića” nikako da prepričaju >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << poruke svoga lidera kako valja – ili imaju instrukcije da stvaraju zabunu jer čudno deluje da je on veoma snažno za EU, a oni mahom ne, ili on smatra da su napadi na njega očekivana stvar i da postoje službe koje se time bave, a ne javnost – a oni, baš suprotno... na sva zvona udariše.
I tako redom: opozicija je za najširu demokratiju, ali ne oprašta drugačiji stav (npr. o bojkotu ili učešću u radu parlamenta); vlast je za najširu demokratiju, ali svaku i, najmanju kritiku dočekuje kao subverzivnu antisrpsku zaveru stranih plaćenika i/ili psihopata... I to uz retoriku ulice.
Od toga što se Vučiću ne priznaje nijedan uspeh, kao što je monetarna stabilnost, pad nezaposlenosti, stabilnost kursa, vidljivi napori da reši kosovski čvor i odlučnije krene ka EU, uspostavljanje veza na najvišem nivou sa svetom, izgradnja infrastrukture ili privlačenje DSI ... samo gubi opozicija. Wishful thinking umesto činjenica je vrhunski argument. Čak su i neke kritike za koje je bilo mesta i bile su baš poželjne, postale nebitne zbog takvih argumenata.
Iz vlasti prema opoziciji stižu manje-više samo uvrede i optužbe, bez ikakvog uvažavanja. A bivalo je da su i te kako u pravu. Mediji! RRA! Nova tajkunizacija! Netransparentnost mnogih transakcija koja budi sumnje na korupcije. Bahatosti! Nekompetentnosti!... Bilo šta od ovoga da ja vlast ozbiljno saslušala i bar probala da reši – bilo bi bolje za vlast. Mnogo bolje!
Tako je to između jake vlasti i slabe opozicije. Unutar jake vlasti postoji onaj metež koji prave gladne pirane, sve vri i ništa nije jasno. Ne samo da niko ne dira “glavu porodice” nego se pred njim izgleda i ne glođu. U opoziciji se međusobni sukobi i ne kriju – pun ih je Tviter; mali ring – vidljiv malom, ali dovoljnom krugu ljudi. Vidljiv i medijima koji su se specijalizirali u zloupotrebi Tvitera.
Misli li neko kako pridobiti nekog od onih milion, milion i po ljudi koji su u zemlji, a svakako neće glasati (kod nas glasa obično oko 3,5 miliona, s tendencijom smanjenja zbog depopulacije). Bojkot tih odavno je na snazi – šta god da ko kaže i traži. Ako se i sada neće popraviti ni vlast ni opozicija opet će, kao i obično, izaći oni koji su već opredeljeni i biće deja vu. A verujem da bi bilo drugačije da opozicija jasno zna šta hoće jer može bolje i da pritom ne negira i ono što se dobro radi, a da vlast pristojno sasluša sve i objasni šta i zašto radi, a ne da bagateliše sve primedbe i teroriše medijskim neukusom. I jedni i drugi bi imali više poštovalaca.
