Izvor: B92, 05.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacrt ustava: ko čini srpski narod?
Beograd -- Vlada Srbije je u petak neočekivano usvojila Nacrt ustava i odmah ga uputila nadležnom skupštinskom odboru.
Nacrt ustava, nije prošao javnu raspravu, niti je bilo prethodnih informacija o rešenjima koje predviđa. Zapravo, tekst Nacrta je objavljen tek juče, posle sednice Vlade na kojoj je i usvojen.
Član prethodne Ustavne komisije Srđan Sikimić ističe da je po važećoj proceduri za promenu Ustava predviđeno da vlada može skupštini da dostavi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predlog, a ne Nacrt ustava i ocenjuje da je ovo samo političko-marketinški potez vladajuće koalicije u vreme izborne kampanje.
Sikimić smatra da predloženi Nacrt ne može voditi demokratizaciji društva i kao jednu od spornih tačaka navodi definiciju da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive: "Ovo je jedna formulacija, koja predstavlja korak nazad, čak i u odnosu na postojeće rešenje Preambule, jer otvara čitav niz pitanja, od kojih je najkarakterističnije da li srpski narod ne čine građani i da li su svi drugi narodi samo građani".
Sikimić navodi i da je, i pored stalnih kritika postojeće, predviđena još čvršća procedura za promenu ustava. On ističe i moguće posledice formulacija iz Nacrta da se postojeće pokrajine mogu ukidati i spajati u postupku predviđenom za promenu ustava: "Ako se ovakva formulacija u delu ukidanja zadrži, onda to znači ne samo kontradiktornost sa konstatacijom da postoje autonomne pokrajine, već otvara mogućnost za brisanje bilo kakve ustavne garancije za postojanje bilo koje autonomne pokrajine, pa i dve postojeće", rekao je Sikimić.
Iako je u prvobitnom predlogu DSS-a bila predviđena podela Srbije na šest regiona, u Nacrtu Ustava pominju se samo dve autonomne pokrajine i lokalna samouprava.
Član prethodne Ustavne Komisije Mile Isakov za B92 kaže da ovo faktičko odustajanje od regionalizacije može da se tumači na različite načine. I Isakov napominje da je sa Nacrtom ustava upoznat samo iz medija, ali kaže da bi doslovno poštovanje principa decentralizacije - ukoliko to Nacrt ustava predviđa - mogao da nadomesti odsustvo principa regionalizacije Srbije. Isakov dodaje da je od ranije bilo jasno da će sa konceptom regionalizacije biti problema: "Srbija teško prihvata taj evropski princip, ali ako se počne primenjivati princip decentralizacije dosledno, on će svojom suštinom voditi ka regionalizaciji, ka stvaranju i formiranju regiona koji su se svuda u Evropi pokazali kao najefikasniji oblik organizovanja jedne države".
U Nacrtu, između ostalog stoji da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, kao i da su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
Predloženim nacrtom reguliše se i razrešenje predsednika Republike, po kojem postupak za smenu pokreće republička Skupština glasovima najmanje 150 narodnih poslanika, a razrešava ga Ustavni sud. Po Nacrtu ustava, izručenje državljanina Srbije "dopušteno je samo ako ga nalažu međunarodne obaveze Srbije", preneo je novinarima u petak premijer Vojislav Koštunica.
Nacrtom se predviđa da je Srbija svetovna država, verske zajednice su odvojene od države i ni jedna religija ne može biti uspostavljena kao državna ili obavezna. Prema nacrtu ustava, u Srbiji nema smrtne kazne i zabranjeno je kloniranje ljudskih bića, a definisana su i dopunska prava uhapšenog lica, trajanje pritvora, prava okrivljenog, pravo na pravično suđenje i pravna sigurnost u kaznenom pravu.
