Izvor: Politika, 29.Avg.2014, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalni saveti kao partijske ekspoziture
Na delu je ne samo politizacija nacionalnih saveta nego čak njihovo stavljanje u funkciju ličnog interesa jednog čoveka ili manje grupe ljudi, kaže Meho Omerović, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava
Nisu stranke jedini vlasnik pameti nad temama koje su u nadležnosti nacionalnih saveta, a to su, da podsetim, isključivo obrazovanje, pismo, jezik, informisanje. Nije smisao ni svrha nacionalnih saveta da se bave dnevno-političkim stvarima, dolivanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ulja na vatru, vraćanjem retorikom u devedesete godine prošlog veka, kaže za „Politiku” Meho Omerović, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava komentarišući ekstremističke istupe Sulejmana Ugljanina, predsednika Stranke demokratske akcije, koji ovih dana najavljuje da će biti nosilac liste za predstojeće izbore za Bošnjačko nacionalno veće. Ugljanin, kome je posle formiranja vlade u aprilu ove godine prvi put posle više godina izmakla fotelja u Nemanjinoj, svoje kandidovanje za BNV obrazlaže višedecenijskim terorom države prema Bošnjacima i nerešenim pitanjem Bošnjaka i Sandžaka.
U izbornu trku pred glasanje za nacionalne savete zakazano za 26. oktobar, uključio se i Savez vojvođanskih Mađara. Ova partija će, kako je najavio njen lider Ištvan Pastor, početi konsultacije u vezi sa sastavljanjem jedinstvene liste sa kojom će ta stranka izaći na predstojeće izbore. Koliko ova partija ozbiljno shvata predstojeće izbore najbolje govori podatak da će na njenoj listi biti predstavnici tradicionalnih crkava, civilnog društva i intelektualaca. Prema Pastorovim rečima narednih dana će početi sastavljanje liste i programa, a zatim će uslediti i konsultacije. Lista koju predvodi SVM nosiće naziv „Nacionalno jedinstvo”.
Međutim, iako plediraju na „nacionalno jedinstvo” u SVM nisu bili raspoloženi da komentarišu tvrdnje Demokratske stranke vojvođanskih Mađara koja je ovih dana saopštila da još nije bilo stvarne rehabilitacija vojvođanskih, mađarskih žrtava Titovog totalitarnog režima. „To bi bilo kao da komentarišemo saopštenje ribolovačkog društva”, poručuje nezvanično jedan funkcioner SVM-a koja je prethodnih godina vodila glavnu reč u Nacionalnom savetu mađarske manjine.
Baš onako kako je SDA bila „glavnokomandujući” u Nacionalnom savetu Bošnjaka. Kada je 11. maja 1991. godine u dubokoj ilegali osnovano Muslimansko, kasnije Bošnjačko, nacionalno veće Sandžaka, (datum se inače obeležava kao nacionalni praznik bošnjačke manjine kao Dan zastave), za predsednika tog veća izabran je Ugljanin. SDA kojom rukovodi već 24 godine u rezultate svog delovanja upisuje kako osnivanje BNV tako i organizovanje referenduma o političkoj i teritorijalnoj autonomiji Sandžaka u oktobru 1991. godine.
Bošnjačko nacionalno veće je, da podsetimo, desetak godina postojalo kao od države nepriznata druga adresa čelnika SDA sa Ugljaninom na čelu. Osim Ugljanina u rukovodstvu veća bili su čelni ljudi SDA. Ni elektronski izbori za BNV 2003. godine nisu promenili situaciju. Ugljanin je na toj funkciji, uz ostale funkcije koje je obavljao, predsednik SDA, predsednik opštine Novi Pazar, poslanik, ministar bez portfelja, bio predsednik i BNV sve do 2010. godine, kada je mesto ustupio dotadašnjem predsedniku Izvršnog odbora veća Esadu Džudževiću, odnosno sadašnjem Džudži. Uoči ovih izbora tvrdi da je veće kojim rukovodi poslednjih godina uspelo da se znatno depolitizuje i departizuje.
Međutim, ne dele svi ovo mišljenje. Naprotiv. Prema rečima Meha Omerovića politizacije i pokušaji da se saveti nacionalnih manjina stave pod komandu jedne političke partije su realnost u Srbiji.
„Ideja o savetima nije da oni postaju ekspoziture ili isturena odeljenja određenih političkih partija. Mi na delu imamo ne samo politizaciju i stavljanje nacionalnih saveta u funkciju jedne političke partije nego čak njihovo stavljanje u funkciju ličnog interesa jednog čoveka ili manje grupe ljudi. Oni monopolizuju nešto što je Ustav i zakon propisao kao nacionalnu instituciju”, kategoričan je Omerović koji dodaje da je prethodnih godina bilo i mnogo zloupotreba novca iz budžeta namenjenog ovim savetima.
On je uveren da će se ipak posle izbora 26. oktobra situacija donekle promeniti jer će, posle izmene zakona, izbore voditi Republička izborna komisija. Izbori će, kako kaže, dovesti do jasnijeg obrazovanja, provere i kontrole finansijskih sredstava, a siguran je, i da će pripadnici nacionalnih manjina glasati za one ljude koji nisu iz stranaka.
I Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam kao jednu od osnovnih mana ovih saveta vidi njihovu politizaciju, ali i netransparentnost u radu i nedovoljnu vezu većine nacionalnih saveta sa etničkom grupom koju zastupaju zbog elitističkog ponašanja izabranih članova saveta.
„Nisu problem samo stranke nacionalnih manjina koje gledaju da uzurpiraju nacionalne savete i da ih stave u svoju funkciju. I neke druge stranke građanskog tipa trudile su se da neke od tih nacionalnih saveta stave pod kontrolu kako bi im oni bili izvor glasova”, objašnjava Popov.
On podseća na slučaj kada su novinari lista „Mađar soa” protestovali zbog prenošenja osnivačkih prava lista na Nacionalni savet Mađara. Oni nisu želeli da se pretvore u partijski organ jer je, kako kaže, savetom praktično rukovodila SVM.
Popov je mišljenja da je sa primenom zakona donetog 2009. godine trebalo ići postupno. Uz sve to, jedan broj odredbi našao se i na Ustavnom sudu jer su protivne najvišem pravnom aktu. Jedna od ključni stvari koje je osporio Ustavni sud je, podseća Popov, prenošenje osnivačkih prava pojedinih institucija na nacionalne savete.
„Problem nastaje kada se ukidaju neka prava, To je posebno osetljivo kada je reč o nacionalnim manjinama. Pošto je to neki vid manjinske samouprave trebalo je ići postepeno u primeni zakona i onda bi se našlo rešenje i za departizaciju saveta”, ubeđen je Popov.
J. Cerovina, S. Bakračević
objavljeno: 29.08.2014.
.jpg)
