Izvor: B92, 25.Maj.2014, 20:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko je pobedio na evropskim izborima

Brisel -- Građani Evropske unije danas su birali poslanike za Evropski parlament.

Demohrišćani kancelarke Angele Merkel su, uprkos gubicima, pobednici današnjih izbora za Evropski parlament (EP) na koje je u Nemačkoj pozvano preko 61 milion birača, pokazuju prvi rezultati glasanja, prema kojima je, medjutim, i ekstremno desna neoancistička Nacionaldemokratska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << partija (NPD) ušla u EP.

Za demohrišćane je glasalo 36,1 odsto Nemaca, procenjuje televizija ARD, dok je za Socijaldemokratsku partiju glasalo (SPD) 27, 5 odsto, a za evroskeptički raspoloženu Alternativu za Nemačku (AfD), koja se, između ostalog, zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke, čak 6,5 odsto Nemaca.

Zeleni, koje je nekada vodio bivsis šef nemačke diplomatije Joška Fišer, dobili su oko 10 odsto glasova, Levica 7,8, a liberali, takođe bivšeg šefa nemačke diplomatije Gvide Vestervela 3,1 odsto.

NPD, o čijoj zabrani se u Nemačkoj dugo lome koplja može računati s jednim poslanikom u EP.

Na današnje izbore izašlo je 48 odsto Nemaca, što je više nego 2009. godine, kada je u Nemačkoj glasalo 43,3 odsto birača.

Pošto je Savezni ustavni sud Nemačke ukinuo član o tri odsto osvojenih glasova, kao "granicu" za ulazak u EP, računa se da će na taj način u EP ući i one partije koje dobiju najmanje 130.000 glasova ili oko jedan odsto glasova.

Od ukupno 766 poslaničkih mesta u EP, Nemačkoj pripada 99, kaže statistika.

Nemačka statistika kaže da je među nemačkim biračima stranog porekla najviše Poljaka, oko 460.000, i više od 130.000 Italijana.

Grčka: Siriza ubedljivo vodi

Stranka radikalne levice Siriza vodi na današnjim izborima za Evropski parlament u Grčkoj, dok je na drugom mestu stranka desnog centra Nova demokratija premijera Andonisa Samarasa, pokazuju prve procene po zatvaranju birališta.

Siriza Aleksisa Ciprasa, koja je u predizbornoj kampanji žestoko kritikovala mere štednje, mogla bi da osvoji izmedju 26 i 30 odsto glasova, a Nova demokratija izmedju 23 i 27 odsto glasova.

Danas je završni dan glasanja za Evropski parlament, koje je počelo 22. maja. Prvi zvanični rezultati očekuju se posle 23 časa, kada budu zatvorena birališta u Italiji.

Evropski parlament će od 22 časa da počne da objavljuje prve rezultate po izlasku sa birališta.

Slovenija: Pobeda stranke Janeza Janše

Pobednik izbora u Sloveniji za Evropski parlament je, prema rezultatima uporednih izbora, stranka Slovenskih demokrata bivšeg premijera Janeza Janše, kojoj su pripala tri mandata.

Sledi lista Nove Slovenije i Slovenske ljudske stranke (narodnjaci) sa dva mandata.

Po jednog evropskog poslanika dobile su liste Verjamem (Verujem), Socijalnih demokrata i Demokratske stranke penzionera.

Francuska: Nacionalni front pobednik

Desničarski Nacionalni front pobedio je na izborima za Evropski parlament u Francuskoj, rezultati su ankete sa birališta, što će, ukoliko oni budu potvrdjeni, biti prvi put da je jedna antiimigrantska stranka, sa politikom protiv EU, pobednik nacionalnih izbora.

Nacionalni front, na čelu sa Marin Le Pen, prvi je sa oko 25 odsto osvojenih glasova, a za njim sledi opoziciona Unija za narodni pokret (UMP) sa oko 21 odsto.

Vladajuća Socijalistička stranka našla se na trećem mestu sa svega 14 odsto osvojenih glasova, što je pad u odnosu na 16,5 koliko su osvojili na izborima 2009.

Agencija za istraživanje javnog mnjenja Ifop navodi da je procenat onih koji nisu izašli na birališta bio 59 odsto, što je znatno niže od očekivanog.

Poljska: Nerešeno u duelu evroskeptika i evrooptimista

Iz Poljske će najviše od 51 poslanika u Evropski parlament poslati glavna proevropska stranka, Gradjanska platforma premijera Donalda Tuska, i glavna evroskeptična, Pravo i Pravda bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog - po 19 poslanika.

Prema anketama na biralištima koje je odmah nakon što su zatvorena danas u 21 čas objavila televizija TVN24, u EP će ući još i pet poslanika Saveza demokratske levice, kao i partner u Tuskovoj vladi, Poljska narodna stranka, sa četiri poslanika.

Najveće iznenadjenje su četiri evroposlanika za ekstremnu marginalnu Novu desnicu, koju je njen lider Januš Korvin Mike svojim vatrenim najavama da će razbucati Evropsku uniju, a ona će ga još za to i plaćati doveo do četiri evroposlanička mandata.

Na izbore je izašlo rekordno malo, svega 22 odsto od 30 miliona registrovanih birača, ali iako će biti u različitim frakcijama EP uspeh i ukupno 28 evroposlanika od poljskog 51 osvojile su proevropske stranke.

U susednoj Slovačkoj su izbori za EP održani u subotu privukli najmanje birača u istoriji, svega 13 odsto od 4,4 miliona registrovanih birača.

Izuzetno mala izlaznost podelila je karte drugačije od očekivanja, i prema nezvaničnim rezultatima, vladajuća stranka SMER premijera Roberta Fica osvojila je 24 odsto glasova, što znači četiri od 13 slovačkih evroposlanika.

Opoziciona desnica, dve stranke slovačkih hrišćanskih demokrata, Hrišćanski demokratski pokret i Slovačka demokratska i hrišćanska unija, imaće po dva poslanika, a po jednog obe stranke koje zastupaju slovačke Madjare i još tri manje stranke centra i desnice.

Iako u različitim frakcijama EP, 13 slovačkih poslanika pripada proevropskom krilu.

U Češkoj evroizbori agencijama nisu zavredili ni to da prave prognoze na osnovu anketa na biralištima na koje je izašlo najmanje u istoriji izbora u zemlji, po procenama izbornih komisija ni 20 odsto od preko osam miliona Čeha sa pravom glasa.

Jedina anketa za češki dnevnik Mlada fronta Dnes predvidja pobedu proevropskih snaga, opozicione desnice, odnosno stranke TOP09 bivšeg šefa češke diplomatije Karela Švarcenberga, a svoje poslanike imaće i vladajući socijaldemokrati premijera Bohuslava Sobotke i Alijansa nezadovoljnih gradjana ministra finansija Andreja Babiša.

Većina od 21 poslanika koliko ima Češka ojačaće takodje redove evroentuzijasta u EP.

Konačni zvanični rezultati biće u Češkoj i Slovačkoj saopšteni odmah u 23 časa kada se zatvore poslednja birališta u Italiji, dok će u Poljskoj biti poznati tokom noći nakon prebrajanja svih glasova.

Hrvatska: Lista HDZ pobednik evroizbora

Koalicija okupljena oko opozicione Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) osvojila je pet, a vladajuća koalicija na čelu s vladajućom Socijaldemokratskom partijom (SDP) četiri od ukupno 11 hrvatskih poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu, pokazuju večeras objavljeni nezvanični rezultati Državne izborne komisije (DIP).

Prema podacima na osnovu oko 95 odsto obradjenih glasova, na današnjim izborima za hrvatske evroparlamentarce po jedan mandat osvojila je stranka Održivi razvoj (OraH) bivše SDP-ovke Mirele Holi i Savez za Hrvatsku, koalicija desno orijentisanih stranaka.

HDZ-ova koalicija osvojila je 41,29 odsto glasova, SDP-ova 29,86 odsto, ORaH 9,41, a Savez za Hrvatsku, čiji je prelazak izbornog praga iznenadjenje, sedam odsto glasova.

Na izbore je izašlo svega 25,10 odsto ili oko 874.000 birača, što je ipak više nego na prošlogodišnjim izborima za EP kada je na birališta izašlo 20,8 odsto birača.

Premijer Hrvatske i predsednik SDP-a Zoran Milanović izjavio je da rezultat vladajuće koalicije smatra podsticajem da nastavi da radi dalje.

"Nema odustajanja, idemo napred još jače, odlučnije, odgovornije. Iz ovih rezultata prihvatamo pouku i kritike", rekao je večeras Milanović.

Lider HDZ-a Tomislav Karamarko naglasio je da rezultati pokazuju uverljivu pobedu njegove koalicije.

"Naš sledeći korak je pobeda na predsedničkim izborima, a zatim i ozbiljna priprema za pobedu na parlamentarnim izborima", poručio je Karamarko.

Predsednik Ivo Josipović čestitao je izabranim poslanicima i poželio im da promovišu evropsku ideju.

"Nadam se da će Hrvatska voditi aktivnu politiku na dobrobit Evrope, ali i Hrvatske", rekao je večeras Josipović.

Ovi izbori bili su i prvi pravi test za vladu levog centra premijera Zorana Milanovića (SDP) posle dve i po godine mandata. Najjača stranka, SDP, suočena je s brojnim aferama i unutastranačkom borbom.

Na prvim izborima za EP u Hrvatskoj u aprilu prošle godine, lista HDZ-a osvojila je šest mandata, vladajuća koalicija pet, a Hrvatski laburisti jedan mandat. Tada se biralo 12 poslanika, ali je njihov mandat trajao samo godinu - od ulaska Hrvatske u EU sredinom 2013. do ovogodišnjih redovnih izbora za EP u svim državama članicama EU.

Izbori za poslanike u EP razlikuju se od drugih izbora u Hrvatskoj po preferencijalnim listama, odnosno mogućnosti da birač uz listu, glasa i za kandidata sa liste za koga veruje da bi bio najbolji evroparlamentarac.

Tako je i ovaj put na listi HDZ-a ubedljivo najviše preferencijalnih glasova osvojila predsednica desničarske Hrvatske stranke prava dr. Ante Starčević Ruža Tomašić, a na listi SDP-a uverljivo Tonino Picula, koji se unutar vladajuće stranke smatra oponentnom lidera Zorana Milanovića.

Pravo glasa na ovim izborima imalo je oko 3,8 miliona birača u Hrvatskoj i inostranstvu. U novom sazivu Evropskog parlamenta, Hrvatska će imati jednog poslanika manje nego do sada, jer se broj poslanika u EP smanjuje sa 766 na 751.

Nastavak na B92...

Akter: Ko je pobedio na evropskim izborima

Nezavisne Novine: Europski izbori najavljuju političke promjene u Hrvatskoj?