Izvor: B92, 13.Nov.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Načelna rasprava o javnim nabavkama
Beograd -- Skupština Srbije završila je večeras rad, a sutra bi trebalo da nastavi načelnu raspravu o zakonu o javnim nabavkama.
Deo poslanika opozicije kritikovao je predloženi zakon o javnim nabavkama, dok je Liberalno-demokratska partija najavila da će ga podržati. Rasprava u načelu o tom predlogu zakona počela je u popodnevnom delu sednice bez obrazlaganja predstavnika vlade, što je kritikovala Srpska radikalna stranka.
Rasprava je počela bez obrazloženja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predstavnika vlade, a poslanici Srpske radikalne stranke kritikovali su što sednici ne prisustvuje ministarka finansija Diana Dragutinović, već ministar dijaspore Srđan Srećković.
Tokom prepodnevnog dela sednice, raspravljalo se o Zakonima o javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca.
Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović obavestila je poslanike da je ministarka finansija sprečena da danas prisustvuje sednici, jer je ceo dan na sastanku sa predstavnicima MMF-a.
Vesna Pešić rekla je da će LDP glasati za ovaj propis, jer je to jedan od undamentalnih zakona u borbi protiv korupcije, kao i za napredovanje EU.
Ona je istakla da preko dve milijarde evra godišnje odlazi na javne nabavke zbog čega treba uspostaviti efikasnu kontrolu potrosnje sredstava građana.
Pešić je ocenila da postoji velika mogućnost uštede novca ako je proces detaljno regulisan, ali je ukazala da je procedura veoma komplikovana i da nema pravnog i institucionalnog okvira za njegovo sprovođenje.
Zakon resava proceduru između naručioca i prodavca, ali ne i šta i zašto se naručuje, rekla je Pešić, dodajući da posebno treba regulisati potrošnju sredstava za potrebe vojske i policije.
Jorgovanka Tabaković (SNS) istakla je da poslanička grupa Napred Srbijo neće podržati zakon, jer on priča o konkurenciji, a podstiče diskriminaciju, govori o proceduri, a ne o suštini, jer ne predviđa realizaciju ušteda, veću javnost i kontrolu trošenja sredstava.
Ona je istakla da su najveći naručioci velika javna preduzeća, ali se postavlja pitanje da li su narudžbe opravdane, da li država adekvatno kažnjava one koji krše zakon i da li obezbeđuje kontrolu.
Tabakovićeva je ocenila da BIA, MUP i vojska treba da imaju poseban tretman i ne budu u sistemu javnih nabavki, ali da redovno podnose izveštaj Ministarstvu finansija i Skupštini.
Dejan Radenković rekao je da će poslanička grupa SPS-JS podržati predlog zakona o javnim nabavkama, jer se zalaže za sistemsku kontrolu potrošnje državnog novca kao i odlucnost vlade da se izbori sa korupcijom.
On je ocenio da se ovim propisom uvodi niz mera kojima će biti regulisana ova važna oblast, u skladu sa normama EU.
Bojan Mladenović (SRS) istakao je da je zakon manjkav i loš i da ima dosta propusta zbog čega su radikali podneli veliki broj amandmana.
Bitno je da tenderi budu javni, nabavljanje ekonomično, a otvaranje ponuda javno, rekao je on ali je izrazio sumnju da vlada ima iskrene namere da to sprovede.
On je naveo da zakonom treba izbeći malverzacije koje su do sada vršene u javnim nabavkama, navodeći niz primera i nepravilnosti od nameštanja tendera politički podobnim pojedincima, do davanja mita.
I ovom prilikom SRS (poslanik Marina Raguš) zatražila je od vlade odgovore i objašnjenja povodom implementacije misije Euleks.
Ona je navela da radikali "raspolažu podacima da se vodi teska diplomatska borba oko Euleksa, ali i da EU vrši pritisak na Srbiju da prizna Kosovo i Metohiju", što je, prema njenim rečima, i razlog za odlaganje sednice SB UN.
"Ukoliko se desi da naša delegacija poklekne pred uslovima EU, mi u ovom parlamentu nemamo šta da tražimo" zaključila je Raguš.
Rasprava o pravosudnim zakonima
Tokom današnje rasprave u Skupštini predstavnici vladajuće kolacije istakli su da predloženi Zakoni o javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca minimalizuju uticaj vlasti na rad i izbor nosilaca tužilačke funkcije.
Poslanik DSS-a Jovan Palalić istakao je da tužilaštva predstavljaju "perjanicu u borbi protiv kriminala i krupcije, koja je u Srbiji nasušna potreba".
On je naglasio da većina odredbi predloga zakona sadrži dobra rešenja, koja preciziraju i temeljnije razrađuju ustavna rešenja i onog što Republičko javno tužilaštvo predstavlja.
"Izvršna vlast ima potrebu da se aktivno uključi u gonjenje počinilaca krivičnih dela i zbog toga je dobro rešenje po kome vlada predlaže skupštini kandidate za tužioce", ocenio je Palalić.
On je, međutim, naveo da se odredbe zakona kojima se uređuje položaj tužioca ne mogu posmatrati odvojeno od Predloga zakona o sedištima i područijima sudova i tužilaštva, koji je „najsporniji" predlog u setu pravosudnih zakona.
Palalić je ocenio da će najava faktičkog reizbora tužioca, ukidanja tužilaštva u mnogim opštinama i učestvovanje Visokog saveta pravosuđa u predlaganju kandidata za Državno veće tužilaca uticati na efekte i razmere borbe protiv kriminala i korpucije.
Poslanik Liberalno-demokratske partije Nebojša Ranđelović ocenio je da je ograničavajući faktor za donošenje ovih zakona "loš Ustav" i upitao kako će se ostvariti nezavisnost i izbeći uticaj izvršne vlasti na tužioce s obzirom na ulogu Vlade u njihovom izboru.
Poslanik Srpske radikalne stranke Zoran Krasić ističe da je osnovna primedba predloženim zakonima u tome što će onaj ko vrši vlast imati "apsolutnu kontrolu" nad tužilaštvom.
Prema rečima poslanika kluba "Za evropsku Srbiju" Nenada Konstantinovića, tužioci u svom radu treba da budu samostalni, a predloženim rešenjima izvršna vlast imaće manje mogućnosti da utiče na izbor tuzioca.
U prilog toj tvrdnji, Konstantinović je naveo da je zakonima precizirano da vlada za izbor javnog tužioca može predložiti samo kandidata kojeg će predložiti struka.
"Struka daje kandidate i osim njih Vlada ne može da predloži nikog drugog Skupštini i to je dobro rešenje kojim se isključuje uticaj politike i izvršne vlasti na tužilaštvo i izbor tužioca", rekao je Konstantinović.
Poslanik SPS-a Miletić Mihajlović ocenio je da predloženi zakoni sadrže "tanka mesta" koja stranke mogu zloupotrebiti za politizaciju u izboru javnih tužilaca.
On je precizirao da je politizacija moguća kroz rešenje kojim se dopušta vladi da prilikom predlaganja tužioca, Državnom veću tužilaca može vratiti predlog ukoliko je predložen samo jedan kandidat.
Mihajlović smatra da je politizacija sporna i po pitanju prvog sastava Državnog veća tužilaca, koje će izvršiti opšti izbor tužilaca, a koje će predlagati sadašnji Visoki savet pravosuđa koji je, kako je ocenio, već "opterećen političkim stavovima".
