Izvor: Blic, 26.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na teren, gospodo
Na teren, gospodo
Ovde maloletni kriminalci zverski muče i ubijaju decu mlađu od sebe, psihotični roditelji ih godinama drže zaključane ili ih bacaju u kontejnere, ne prođe nedelju dana, a da nas ne sablazni neka tragična sudbina sa asfalta. Hronike su pune jezivih opisa bespomoćnih žrtava, što maloletnih, što punoletnih, a znate li šta je zajednički imenitelj svih tih priča?
Ne onaj sudbinski, tranzicioni. Jer zbilja su beda, siromaštvo i krah svih moralnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << normi u korenu svih ljudska zala. Ali na to niko od nas ne može da utiče. Svi smo samo slamke među vihorovima.
Ono na šta možemo da utičemo su radikalni rezovi u službama za socijalno staranje. Mi ih izdržavamo. Mi možemo da ih prozivamo. Za Maradonu Lazića je kasno. Za isterivanje odgovornosti nije.
Zakon je socijalnim radnicima dao ogromna ovlašćenja. U kalu ljudske nesreće i bede, oni su bogovi. Mogu prisilno da leče psihopate i alkoholičare, mogu da uzimaju decu od roditelja i da im biraju usvojitelje, mogu da rasturaju porodice i da ih održavaju u životu.
A šta oni rade?
U Beogradu ima oko 450.000 domaćinstava. Neka je svako deseto problematično, neka svako stoto ima dete sposobno i spremno da baci u Savu druga od 11 godina, centri za socijalni rad moraju to dete da znaju u glavu, moraju da učine sve da to dete ne dođe uopšte u situaciju da postane zločinac. U gradskom i 16 opštinskih centara za socijalni rad Beograda zaposleno je 536 službenika.
Zbilja, šta oni rade?
