Izvor: B92, 19.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na snazi vizne olakšice za Italiju
Beograd -- Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo da je Sporazum o viznim olakšicama između Srbije i Italije stupio na snagu.
U skladu sa odredbama ovog Sporazuma, Ambasada Italije u Beogradu izdavaće besplatne vize sledećim kategorijama državljana Srbije: studentima i pratiocima koji idu na studijsko putovanje ili učestvuju u programima kulturne razmene, članovima folklornih grupa koji nastupaju na kulturnim manifestacijama, učesnicima u programima razmene između >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pobratimljenih gradova.
Besplatne vize će dobijati i učesnici sportskih ekipa koji učestvuju na manifestacijama na poziv Olimpijskog komiteta ili italijanskih sportskih federacija i osobama koje odlaze u Italiju radi lečenja.
Besplatne vize sa rokom trajanja do tri meseca italijanska Ambasada izdavaće i državljanima Srbije koji su članovi zvaničnih delegacija ili putuju u Italiju radi pregovora i konsultacija između dve zemlje, kao i radi učešća na međunarodnim skupovima koji se održavaju u Italiji.
Ambasada Italije može izdati vize za više putovanja u trajanju do pet godina za građane Srbije iz sveta biznisa i privrede koji često putuju u Italiju radi posla i koji poseduju neophodne garancije.
Takođe, Sporazum predviđa izdavanje besplatnih višekratnih viza u trajanju do godinu dana za državljane Srbije koji su predstavnici nauke, kulture i univerziteta, kao i studentima i istraživačima koji putuju iz studijskih razloga.
U skladu sa principima reciprociteta i nadležni organi Srbije će besplatno izdavati italijanskim državljanima boravišne vize dugog trajanja.
Miščevićeva: Dobra runda o vizama
Obe strane, Srbija i EU, ocenile su jučerašnju tehničku rundu pregovora o olakšicama za dobijanje viza kao veoma dobru.
To je druga tehnička runda pregovora Srbije i Evropske unije o viznim olakšicama i readmisiji. "Gotovo 90 odsto sadržine oba sporazuma je prihvaćeno. Ostao je jedan mali deo, koji se odnosi na neke od razlika u odnosu na zakonsku regulativu i konzularna pravila koja postoje u EU, vezano za vizne olakšice", kaže za B92 direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruženje EU Tanja Miščević.
Ona kaže da će, kada je reč o readmisiji, neka pitanja biti rešavana tek pošto sve ostale države zapadnog Balkana završe pregovore.
"Tu, pre svega, mislim na situaciju i stanje u odnosu na bivše državljane SFRJ koji u međuvremenu nisu stekli nijedno drugo državljanstvo, a ilegalno borave na teritoriji država-članica EU", kaže ona.
Tanja Miščević objašnjava da Srbiju čeka još jedna runda pregovora, koja će najverovatnije biti održana početkom marta.
"I to će biti konačna runda, kada ćemo se u potpunosti dogovoriti i o svim preostalim elementima sporazuma, a zatim i potpisati tekst sporazuma, jer je u cilju i nama i Evropskoj komisiji da sporazum što pre stupi na snagu i da se i olakšice primenjuju što pre za većinu naših građana", kaže ona.
Pregovorima je prethodila odluka Saveta EU 13. novembra 2006, kojom je Evropska komisija ovlašćena da pregovara o zaključenju Sporazuma o viznim olakšicama i Jedinstvenom sporazumu o readmisiji s državama zapadnog Balkana.
Zemlje Dejtonskog sporazuma i put ka EU
Sve zemlje takozvanog Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. zvanično završen rat u Bosni i Hercegovini, danas su na putu ka Evropskoj uniji. Ipak, Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, na tom putu su imale različite prepreke i dostignuća.
Na okruglom stolu koji su, na temu "Evropske integracije dejtonskih zemalja", organizovali Evropski pokret u Srbiji i Igmanska inicijativa, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruženje EU Tanja Miščević rekla je da će do kraja marta sve zemlje zapadnog Balkana potpisati sporazume o viznim olakšicama i readmisiji.
Potpredsednica Sabora Republike Hrvatske Vesna Pusić smatra da je u Hrvatskoj i regionu ranije vladala atmosfera da je dobro da zemlja uđe u Evropsku uniju, a susedi ne. Ona, međutim, kaže da zahvaljujući političkom sazrevanju, takvih ideja više nema.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević smatra da je atmosfera u regionu sada bolja. "Utakmica je uglavnom fer i bez zadnjih misli. Mislim da se shvata da ćemo pre u Evropsku uniju ako niko ne zaostaje previše", kaže on.
Tanja Miščević kaže da sve dejtonske zemlje, sem Hrvatske, paralelno pregovaraju o sporazumima o viznim olakšicama i readmisiji i da su svi otprilike na istom nivou, drugoj rundi pregovora.
Šreder: Više senzibiliteta
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder izjavio je da tokom nemačkog predsedavanja Evropskoj uniji Nemačka treba da insistira na nastavku pregovora sa Srbijom o potpisivanju Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji sa EU, ali da je preduslov za to da nova vlada u Srbiji s više senzibiliteta pristupi saradnji s Haškim tribunalom.
"Takođe, ni Haški tribunal ne treba da preforsira novu vladu i treba da joj ostavi nešto prostora za delovanje po tom pitanju. Ubeđen sam da će Nemačka uvek činiti napore da podstakne i potpomogne evropsku integraciju Srbije, onako kako smo to činili do 2005. i kasnije", ocenio je Šreder za Blic.
Prema njegovim rečima, neodložno je nastaviti pregovore jer će ta demonstracija dobre volje Evropske unije prema novoj vladi biti najbolji dokaz da je Srbija poželjna u Evropskoj uniji, ali vreme ulaska zavisi od načina i brzine izvođenja reformi.
"Ne bi bilo celishodno davati prognoze jer je za te reforme potrebno vreme. Jedna stvar mora biti jasna svima u Srbiji, a to je da između realne evropske perspektive i spremnosti investitora da više ulažu u Srbiju postoji veliki stepen povezanosti", dodao je bivši kancelar Nemačke.
Gerhard Šreder je izjavio da Srbija mora da ispuni sve uslove kako bi pregovori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju bili nastavljeni, uključujući saradnju s Haškim tribunalom.
U predavanju na beogradskom Fakultetu političkih nauka, na temu "Globalizacija i perspektive mirnog razvoja", on je rekao da Srbiji ne smeju biti postavljani dodatni uslovi za članstvo u Evropskoj uniji i naveo da su demokratski procesi, nezavisno sudstvo, poštovanje ljudskih prava i dominantnost politike nad vojskom, kriterijumi jednaki za sve.
Predavanju su prisustvovali ambasador Nemačke Andreas Cobel, dekan FPN-a Milan Podunavac i profesori tog fakulteta i studenti.
.jpg)
