Izvor: Blic, 18.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na sledeće izbore DOS sigurno u više kolona
Na sledeće izbore DOS sigurno u više kolona
BEOGRAD - Dominantan stav u Demokratskoj opoziciji Srbije jeste da se ne mešamo na bilo koji način u izborni proces u Crnoj Gori. Nedavno je to potvrđeno na sastanku kod predsednika SRJ Vojislava Koštunice. Zaključeno je da ćemo ispoštovati izbornu volju građana Crne Gore, izrazili smo spremnost na saradnju u vazi sa redefinisanjem odnosa u SRJ, ali bez ultimatuma i u okviru koji garantuje opstanak savezne države, rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u razgovoru za 'Blic' Vladan Batić, republički ministar pravde i lider DHSS.
Naglo interesovanje javnosti za nove izbore i republičke i savezne kao da pokazuje izvesno mirenje sa mogućnošću skorog raspada SRJ. Kako to tumačite?
- Čini mi se da je i javnom mnjenju dozlogrdilo to stalno insistiranje DPS da ne bude zajedničke države, pa je i reakcija u stilu - ako vi nećete, ne moramo ni mi - dovela ovu temu u vrh interesovanja političke javnosti. Moramo da imamo u vidu činjenicu da je, posle promena u Srbiji, pozicija crnogorskih stranaka koje se zalažu za očuvanje SRJ bitno popravljena. Istovremeno, eventualna pobeda DPS, uz podršku liberala, ne znači da će opcija stvaranja nezavisne Crne Gore dobiti podršku i na referendumu, jer je referendumsko izjašnjavanje specifično, odgovara se na jedno pitanje, a odluka ima dalekosežne posledice. Suočavanje građana sa takvim izborom može da dovede i do većinskog stava za očuvanje zajedničke države. U slučaju pobede snaga koje se zalažu za opstanak savezne države, sasvim je normalno da se održe novi savezni izbori. Ako se raspadne savezna država, postavlja se pitanje novih izbora u Srbiji. Slažem se s predsednikom Koštunicom da se u tom slučaju stvara jedna vrsta novog državnopravnog okvira, Srbija postaje samostalna država i najbolji način je da se ti politički potresi saniraju izborima. Ne mislim da treba da se izbori odmah održe, ali su oni, u spomenutom slučaju, neminovnost. Da li će DOS jedinstven dočekati nove izbore?
- DOS je namenska koalicija, koja je obavila glavni deo posla pobedom na izborima i smenjivanjem Miloševićevog režima. Naravno, potrebno je još mnogo posla da se sistem stabilizuje, ali dugoročno gledano sasvim je normalno da dođe do podela u DOS, da se profilišu stranački programi i da se ostvari glavni princip višestranačja, koji podrazumeva i stvaranje kvalitetne opozicije u parlamentu. Izvesno je da na sledeće izbore DOS neće izaći kao celina i da će izaći nekoliko stranačkih grupa samostalno. To ne znači da te grupacije ne mogu posle izbora da uđu u koaliciju.
Da li se već može govoriti o novim stranačkim blokovima i kojem je DHSS najbliža?
- Još je rano govoriti o tome, pogotovo što nisam siguran da će se do sledećih izbora stranke iz DOS grupisati prema programskim, ideološkim načelima. Verovatnije je da će i dalje dominirati interesni savezi u skladu s političkom procenom, ali će oni biti daleko više politički profilisani, nego što je sada situacija u DOS. Moguće je da to budu savezi centra, desnog centra i levog centra. Nerealno je da se ponovo zajedno nađu stranke levog i desnog centra. Da li je moguće da se stvore liderski savezi, koji će biti prepoznatljiviji po stranačkim ličnostima, nego po programskim orijentacijama?
- Moguće je grupisanje i po liniji političkog pragmatizma, gde bi liderski odnosi bili, uslovno rečeno, u prvom planu. U svakom slučaju, unutar DOS će doći do političkog pregrupisavanja. Na odnose u DOS utiče i pitanje izručenja Hagu, ne samo kad je reč o Slobodanu Miloševiću.
- Hag je jedna surova realnost, koja je mrska svima, bez obzira ko šta govori. Međutim, mi se moramo suočiti sa tom realnošću i sa svim negativnim okolnostima. Samo su dve mogućnosti pred nama - saradnja ili povratak zemlje u izolaciju. Nije suštinsko pitanje odnosa s Hagom da li je neko patriota ili ne, već da li je patriotizam dovođenje građana ove zemlje u poziciju da žive bolje, a to se može postići samo saradnjom sa svetom. Moram, međutim, da istaknem da pritisak na Beograd ne postoji i ponoviću još jednom, bez obzira što me je Karla del Ponte ranije demantovala, da smo ministar Momčilo Grubač i ja u Hagu dobili uveravanja da Hag godinu dana ne bi insistirao na izručenju, ako bismo postupak protiv Miloševića vodili u Srbiji. Pitanje izručenja biće regulisano Zakonom o saradnji s Hagom, a u skladu sa odgovarajućom procedurom. Dakle, nema automatskog izručenja, ali je ono, u krajnjoj instanci, predviđeno. Mislim da smo mi već morali ranije da reagujemo i da po našem krivičnom zakonu pokrenemo postupak protiv naših državljana za koje postoji osnovana sumnja da su počinili ratne zločine. To bi sigurno umanjilo pritiske iz inostranstva, ali i dela domaće javnosti. Takođe bi se uticalo na promenu svesti naših građana o odgovornosti pojedinih Srba u ratu, jer bez te moralne katarze, kroz koju moramo da prođemo, suočavamo se samo s delom problema u kome dominira pitanje izručenja. Koliko ste kao ministar pravde bili uključeni u proces privođenja Miloševića i da li sada, direktno ili posredno, imate neke kontakte s njim?
- Za hapšenje Miloševića saznao sam iz medija i nisam direktno bio uključen u sve to što se dešavalo. Ne mešam se ni u druge predmete i, ako ćete da mi verujete, ne znam ni ko su sudije koje vode postupke protiv drugih funkcionera SPS. Jedino sam na neki način bio konsultovan kad mi se obratio upravnik Centralnog zavora u vezi sa zahtevom Miloševića da dobije neka prava u zatvoru. Ja sam rekao da se slažem, jer je bilo reči o nekim sitnicama, kafa, čaj, tranzistor... Možda to malo odudara od 'kućnog reda', ali smatram da nova vlast treba da pokaže određenu meru humanosti da ne bi ništa ličilo na odmazdu ili represiju. Složio sam se i da se Milošević pregleda u VMA i to je sve. Kako tumačite činjenicu da država Srbija još nema republičkog javnog tužioca?
- Tu imamo malo problema, ali očekujem da i to ubrzo bude rešeno. Na sledećoj sednici Skupštine Srbije biće mnogo predloga za izbor predsednika sudova, tužilaca, sudija privrednih sudova, okružnih... Istovremeno smo krenuli u postupak donošenja zakona o sudovima i sudijama i zakona o javnom tužilaštvu, koji će omogućiti i to da se na drugi način vrši selekcija kadrova u ovoj oblasti. Koliko je DOS do sada uticao na kadrovska rešenja u pravosuđu?
- Ne bih želeo da se ovo shvati kao opravdavanje DOS-a, ali ću navesti primer da je okružne tužioce, koji su imenovani na poslednjoj sednici Skupštine, predložio zamenik republičkog tužioca koji je iz stare nomenklature. Iako, kao ministar pravde imam zakonsku mogućnost da formalno budem predlagač, nisam to učinio do sada. Sudije koji su ranije imenovani, predložio je Odbor za pravosuđe. S. Radulović
