Izvor: S media, 07.Sep.2010, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na put sa zdravstvenom knjižicom
R Z Z O pokušava da iskoreni naplatu neophodne medicinske pomoći van prebivališta. Osiguranje mora da važi u čitavoj zemlji, a ne samo u matičnoj filijali.
Izmenom Pravilnika o pružanju zdravstvene zaštite van mesta stanovanja, koja će se u utorak naći pred članovima Upravnog odbora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, trebalo bi da se iskoreni naplata neophodne medicinske pomoći u zdravstvenim ustanovama izvan matične filijale osiguranja. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Iako je zakonom o zdravstvenoj zaštiti hitna medicinska pomoć zagarantovana čak i onima koji ne plaćaju zdravstveno osiguranje, u praksi se, u R Z Z O kažu naročito u poslednje dve godine, dešavalo da ni zdravstvena knjižica praktično "ne važi van mesta stanovanja". Naime, neke zdravstvene ustanove, tumačile su zakon onako kako njima odgovara i pacijentima iz "tuđe" filijale osiguranja naplaćivale preglede, koji možda nisu bili hitni, ali su bili neophodni. Tako su obezbeđivale sebi dodatni prihod.
U R Z Z O kažu da su rešili da takvu praksu iskorene, i to preciziranjem pravilnika o pružanju zdravstvene zaštite van mesta stanovanja.
- Taj pravilnik nije menjan gotovo pune tri decenije - kaže Svetlana Vukajlović, direktor R Z Z O. - Ustanove ga različito tumače i tako smo praktično došli do jednog apsurda: iako su osiguranici istog fonda pacijenti imaju više prava kada se razbole u inostranstvu, nego kada iz Beograda otputuju u unutrašnjost i tamo im zatreba medicinska pomoć. Bilo je situacija da su u tom slučaju pacijenti bili prinuđeni da plate lečenje. To nema nikakvog smisla, jer fond je jedan i zdravstvena knjižica mora da važi u čitavoj zemlji.
Iako bi se po logici da svako želi najbolje za svoje zdravlje, pomislilo da su veliki zdravstveni centri u kojima su koncentrisani najbolji kadrovi i oprema, zapravo zarađivali na pacijentima koji dolaze iz manjih sredina, "spornih" situacija bilo je, čini se, više u manjim centrima.
Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti svako se leči na teritoriji svoje filijale osiguranja, osim kada se upućuje na viši nivo zdravstvene zaštite. Ali, to ne znači da pacijent kojem pozli u Leskovcu, treba da čeka na pregled dok se ne vrati, recimo u Beograd.
- Kada tokom puta dođe do pogoršanja bolesti, ili nekog drugog stanja koje nije hitno, ali zahteva medicinsku pomoć, osiguranik mora da dobije uslugu u najbližem Domu zdravlja - objašnjava Svetlana Vukajlović. - Ako su potrebne analize i snimanja doktor mora da da uput i to se, takođe, obavlja na zdravstvenu knjižicu, bez plaćanja iz džepa pacijenta.
B. Radivojević
