Izvor: Politika, 17.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na potezu Velimir Ilić
Ministar za infrastrukturu danas treba da objasni zbog čega Vlada Srbije ne objavljuje ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa
Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić danas bi na konferenciji za novinare konačno trebalo da unese nešto svetla u potpuno iskomlikovanu priču o koncesionom ugovoru za autoput Horgoš–Požega. Posle višemesečnih optužbi i kontraoptužbi između vojvođanskih funkcionera Bojana Kostreša i Bojana Pajtića s jedne, i Ilića s druge strane, kojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su se poslednjih nedelja prihvatili i drugi akteri iz Vlade Srbije i oko nje, javnost može da bude samo zbunjena nedovoljnim i kontradiktornim informacijama koje iz različitih izvora stižu do nje.
Kako je najavljeno iz Ministarstva za infrastrukturu, Velimir Ilić će danas objašnjavati zbog čega Vlada Srbije ne objavljuje ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa i da li je potpisala saglasnost na potpunu tajnost tog ugovora.
Iz dosadašnjih izjava zvaničnika, naime, nije jasno čak ni to da li je ceo ugovor nedostupan javnosti ili samo neki delovi. Zato se očekuje da ministar koji je potpisao koncesioni ugovor otkloni najpre tu dilemu.
Prema nezvaničnim informacijama, međutim, nije ceo ugovor tajan, već su samo njegovi delovi koji se odnose na podatke o koncesionaru, konzorcijumu "FCC konstrakšn" i "Alpine Mejreder" (na način finansiranja, način realizacije takvih projekata, strukturu preduzeća i odnosa akcionara...), tretirani kao poverljivi zbog zaštite od konkurencije i neometanog rada, pa bi ministar Ilić trebalo danas da objasni zašto javnost još nije dobila zadovoljavajuće informacije o ovoj koncesiji. A reč je, pre svega, o odredbama ugovora u vezi sa visinom koncesione naknade koju koncesionar plaća državi, načinom formiranja cene putarine na budućem autoputu, zaštitom životne sredine, kaznama za prekoračenje rokova i neispunjavanje drugih obaveza iz ugovora...
Zapravo, odgovori na neka od ovih pitanja su već obelodanjeni, neka pitanja su regulisana zakonima i međunarodnim standardima, a neke stvari su poznate još od skupštinske rasprave maja 2005. godine o davanju ove koncesije.
Na primer, Mihajlo Marković, pomoćnik ministra za infrastrukturu i predsednik pregovaračke komisije za utvrđivanje sadržine ugovora o koncesiji Horgoš–Požega, pre tri i po meseca je u jednom intervjuu rekao da svi rizici finansiranja, projektovanja, izgradnje i održavanja padaju na teret koncesionara i da se država nijednim članom Ugovora nije obavezala da budžetskim sredstvima i državnom imovinom garantuje i podržava ovaj projekat ili nadoknadi štetu nastalu zbog manjeg obima saobraćaja. Marković je tada, između ostalog, objasnio i da koncesija nije obuhvatila obilaznicu oko Beograda (Vlada Srbije će u roku od dve godine da je izgradi kako bi se povezao prsten oko Beograda sa autoputem do Požege), kao i to da su kazne za eventualno kršenje ugovora za bilo koju stranu vrlo rigorozne.
Kada je reč o infrastrukturi uz autoput, Mihajlo Marković je naveo, da je predviđeno da uz autoput bude 20 pumpi i dva motela, a koncesionar je u obavezi da na tim mestima napravi priključne puteve – druga pitanja, kako je rekao, nisu u njegovoj nadležnosti.
Poznato je i da je koncesija data na 25 godina i da izgradnja autoputa mora da se završi do 2012. godine.
A prema Odluci Vlade Srbije o davanju koncesije (objavljenoj u Službenom glasniku od 20. septembra 2005. godine), visina naknade za korišćenje autoputa utvrđivaće se po tarifama za odgovarajuće kategorije vozila u Srbiji i biće usklađena sa preporukama Evropske unije i visinom putarina susednih zemalja. "Visina naknade, kao i tarifni sistem podležu odobrenju vlade, kao i svaka promena tog sistema", piše, pored ostalog, u odluci vlade prema kojoj je morao biti pisan i koncesioni ugovor.
Pošto se, dakle, neke stvari iz ugovora znaju, malo je čudno (bilo ko to da je izjavio) kada kažu da je ceo ugovor strogo poverljiv. Očigledno je, stoga, potrebna kompletna i adekvatna prezentacija svih podataka od značaja za stručnu javnost i sve građane Srbije. U Ministarstvu za infrastrukturu nezvanično nam je rečeno da su već spremili brošuru o koncesiji sa svim pravnim, finansijskim i tehničkim detaljima, koja je trebalo da bude objavljena uz saglasnost koncesionara. To je, kako kažu, vlada i htela da odobri, ali su onda neki ministri tražili da se objavi ceo ugovor (neki mediji preneli su nezvanične izvore po kojima je to tražio potpredsednik Božidar Đelić, ali do njega juče nismo uspeli da dođemo radi potvrde ili demantija ove informacije), na šta koncesionar ne pristaje, pa se ceo slučaj izrodio u još jednu političku aferu.
U ovom slučaju još ne možemo reći i političko-korupcionašku, upravo zato što nema dovoljno podataka da bi se o tome sudilo, ali i upravo zato ceo ovaj posao je trenutno pod sumnjom. Otklanjanju podozrivosti, naravno, ne doprinosi ni sam ministar Ilić kada, umesto da objašnjava posao sa špansko-austrijskim konzorcijumom, poteže pitanje gde je nestao ugovor o prodaji "Sartida" ili pod kojim uslovima je B92 zakupio zgradu u Novom Beogradu.
– Izgleda da tu postoji neka potreba da se nešto skrije, neki nelegitimni interes (videćemo i čiji, kad to bude objavljeno). Gospodin ministar, dakle javni službenik koji treba da štiti naše interese, dozvolio je sebi, na moje veliko čuđenje, da kaže da je autorsko pravo nekog finansijskog eksperta iznad Ustava Srbije... Ako se takvim argumentima brane, u čoveku se zaista rađa sumnja – ocenjuje sociolog Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.
Prema njegovim rečima, i priča o "Sartidu" i B92 deluje na isti način.
–Hajde da pričamo o "Sartidu", kada je priča o "Sartidu". Dajte da pričamo o ovoj koncesiji kad je priča o koncesiji. Sve u svoje vreme. To ne znači, naravno, da treba ostaviti na miru i ugovor o "Sartidu" i o zgradi B92 ili bilo šta drugo što je ministar pomenuo, ali to su posebni slučajevi. Kad pričamo o slučaju A nemojte da nam bacate u oči priču o slučaju B, C ili D. Neka se sve to pogleda, neka se vidi o čemu se radi, da nema tu nečeg "trulog", ali za ovu stvar ne može da prestane interes javnosti zato što je još neko negde, eventualno, nešto krao. Mora ovo da se razjasni – kaže Nikolić, dodajući da je upravo zbog mnogo afera do sada, zbog mnogo korupcije, teško poverovati da se ovde štiti autorsko pravo nekog finansijskog stručnjaka.
Vlada je tu da bude dobar domaćin u ime svih nas, podseća on, što znači i da koncesija za autoput mora da bude ugovorena u najboljem interesu države Srbije i svih njenih građana – da se put što kvalitetnije uradi i da što sigurnije i jeftinije putujemo njime.
– Plašim se da kod nas niko ne uzima u obzir iskustvo okolnih zemalja. Svako ko je putovao u ili kroz Mađarsku, na primer, seća se da je svojevremeno koncesiju na autoputevima od naše granice do Budimpešte držala neka, čini mi se, francuska kompanija – i bilo je užasno skupo. Tu je koncesionar, na neki način, prevario mađarsku državu i ona je kasnije raskinula te ugovore. Jer, nije bio postignut cilj Mađarske i njenih građana kad su vozači krenuli da putuju lokalnim drumovima da se izlažu velikim problemima i nesrećama, zbog toga što je koncesionar odlučio da tu zaradi velike pare. Posle je Mađarska dozvolila da se kupe one markice za nekoliko dana i odjednom je to postalo vrlo jeftino – prenosi Nikolić iskustva severnog suseda.
Biljana Baković
--------------------------------------------------------------------------
Kompanija "Alpine Mejreder": Objavljivanje ugovora bi bilo štetno
Vlada Srbije bi ukoliko to želi ili pak mora trebalo da objasni nepoznanice u vezi sa sadržajem koncesionog ugovora o izgradnji autoputa Horgoš–Požega – rekla je juče Karin Keglevič, portparol austrijske građevinske kompanije "Alpine Mejreder", kojoj je u saradnji sa španskim građevinskim koncernom "FCC konstrakšn", poverena izgradnja pomenute saobraćajnice. Ona je pri tom podsetila da u ugovoru postoji odredba o poverljivosti dokumenta, kao i da na tome niko posebno nije insistirao. Poverljivost podataka pri takvim ugovorima podrazumeva se i samim tim što su ga potpisale obe strane mi tu ne vidimo nikakav problem, niti razloge za sumnju, rekla je Karin Keglevič.
Ona nije mogla da odgovori na pitanje da li je kompanija "Alpine Mejreder" upoznata sa činjenicom da je poverljivost dotičnog ugovora u suprotnosti sa domaćim zakonima o dostupnosti informacijama od javnog značaja. Prema njenom mišljenju, odgovor na to treba potražiti u Vladi Srbije.
Karin Keglevič je ponovila stav da bi objavljivanjem sadržaja koncesionog ugovora, koncesionari pretrpeli štetu, ali nam pri tom nije odgovorila na pitanje na koji način bi ta kompanija bila oštećena, kao ni da li bi takav potez Vlade Srbije, povukao njihov zahtev za odštetu. Ona je razgovor završila porukom da je kompanija "Alpine Mejreder" fer partner i da će poštovati interese ostalih učesnika u poslu.
Inače, na Internet prezentaciji "Alpine Mejreder", druge po veličini austrijske građevinske kompanije, juče smo pronašli podatak da je konzorcijum "FCC konstrakšn – Alpine Mejrered", na tenderu pobedio sa ponudom od 1,1 milijardi evra. To je nov podatak jer se u domaćoj javnosti do sada baratalo cifrom od 1,3 milijarde evra – prema Ministarstvu kapitalnih investicija. U pratećem tekstu navodi se i to da je potpisivanje koncesionog ugovora, 30. marta, propraćeno nizom protesta, ali da Vlada Srbije ipak nije ometena u nastojanju da sklopi posao.
M. Lakić
[objavljeno: 17.08.2007.]
