Izvor: B92, 08.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Na Kosovu ugrožene manjine"
Vašington -- UNMIK i privremene institucije na Kosovu uglavnom su poštovali ljudska prava u 2006, ali je problema bilo u više oblasti.
Stejt department je u izveštaju o poštovanju ljudskih prava ocenio da je problema bilo pre svega u poštovanju prava manjina. U delu godišnjeg izveštaja koji se odnosi na Kosovo, kao najozbiljniji slučajevi ističu se politički i etnički motivisana ubistva, nasilje, diskriminacija i netrpeljivost prema Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i manjinama uopšte.
Ocenjuje se, međutim, da su se, i pored otpora Albanaca prema SPC kao simbolu sprskog nacionalizma, odnosi SPC i albanske zajednice poboljšali pošto su se kosovski zvaničnici i politički lideri nekoliko puta stastali s predstanvicima SPC.
U izveštaju se navodi da na Kosovu nije ostvaren pomak u povratku interno raseljenih. Ocenjuje se da se prošle godine malo raseljenih vratilo zbog nesigurne situacije usled utvrđivanja statusa Kosova i malih mogućnosti za zaposlenje, nedovoljne bezbednosti i nerešenih imovinskih pitanja.
Prema podacima koje je krajem decembra prošle godine objavio UNHCR, na Kosovo se 2006. vratilo 1.608 pripadnika manjina. Trideset jedan odsto bili su Srbi, a 54 odsto Romi. Procenat Srba povratnika je opao u odnosu na 2005, kada su oni činili 35 odsto povratnika.
Na Kosovu je obnovljeno 97 odsto kuća oštećenih i uništenih u nasilju marta 2004. godine, ali osim uspešnih primera u mestima Klina i Istok, lokalne strategije za povratak donele su minimalne rezultate, navodi se u izveštaju na sajtu Stejt departmenta.
U 2006. nije bilo politički motivisanih nestanaka osoba, ali se o sudbini više hiljada nestalih iz vremena sukoba 1999. i dalje ne zna.
U izveštaju se govori i o slučajevima trgovine ljudima, posebno ženama i devojkama radi seksualne eksploatacije, o zloupotrebi dece, diskriminaciji žena, osoba s hendikepom i homoseksualaca i o stradanjima od neeksplodiranih mina.
Kosovo je izvor, tranzitno područje, ali i destinacija trgovine ljudima. Žrtve su žene i deca koja uglavnom dolaze iz istočne Evrope, Balkana i zemalja SSSR-a. Njih sa Kosova prebacuju u Makedoniju, Albaniju i zemlje zapadne Evrope, navodi se u izveštaju. Neke žrtve su stigle iz centralne Srbije ili preko njene teritorije, a u trgovini ljudima često sarađuju pripadnici kriminalnih grupa kosovskih Srba i Albanaca.
Kao ozbiljna kršenja ljudskih prava na Kosovu Stejt department u izveštaju izdvaja i korupciju, manjkavosti u sudskim i pretkrivičnim postupcima i radu pravosudnih organa uopšte, uključujući uplitanje vlasti u rad sudstva.
Vlasti na Kosovu generalno poštuju slobodu govora i medija, ali je tokom prošle godina zabeleženo više pretnji medijima, navodi se u izveštaju.
Suroi: Beograd neće brinuti o Srbima nakon statusa
Predsednik Reformisticke partije ORA i član pregovaračke ekipe Kosova Veton Suroi izjavio je da šest meseci nakon utvrđivanja statusa "niko u Beogradu neće razbijati glavu o kosovskim Srbima".
Na prijemu za žene-novinare povodom Međunarodnog dana žena 8. marta, Suroi je kazao da će biti potrebno mnogo vremena i mnogo aktivnosti da se Srbi sa severa Kosova uključe u društveni život i kosovske institucije.
Suroi je rekao da je zahtev kosovske strane da službeni jezici na Kosovu budu i bošnjački, turski i romski jezik u sredinama gde žive pripadnici tih zajednica, naišao na neodobravanje delegacije Beograda.
