Izvor: Politika, 28.Feb.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NVO – od spomenika Rokiju do zaštite ljudskih prava
Preregistracija udruženja građana kojih je, prema dosadašnjim evidencijama, oko 45.000, traje do aprila 2011.
Spisak više od 200 nevladinih organizacija koje su poslednjih nedelja lobirale za izbor Gorana Miletića za poverenika za ravnopravnost očigledno nije impresionirao narodne poslanike, jer nisu prihvatili njihovog kandidata za ovu funkciju.
Kad već nije „upalila” snaga takvih NVO kao što su Fond za humanitarno pravo, Centar za kulturnu dekontaminaciju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fond za otvoreno društvo, Građanske inicijative, Helsinški odbora za ljudska prava, Jukom, Žene u crnom, Beogradski centar za ljudska prava, kao i najpoznatijih LGBT organizacija, ali i raznih ekoloških, humanitarnih i edukativnih udruženja, teško da će izboru Miletića pomoći njihova brojnost.
Iako na prvi pogled ova lista za podršku brojnošću ostavlja utisak, nevladinih organizacija ili udruženja građana (ili samo udruženja, po novom zakonu) ima znatno više. Od oktobra prošle godine, kada je počela preregistracija, u novi jedinstveni Registar udruženja pri Agenciji za privredne registre upisano ih je 1.130, a u Registar stranih udruženja – 31.
Nives Čulić, registrator Registra udruženja i Registra stranih udruženja, očekuje da će se do aprila sledeće godine, kada se završava rok za preregistraciju udruženja (koja su do sada bila evidentirana u nekoliko registara), upisati oko 25.000 udruženja. To, opet, ne zvuči kao ogroman broj ako se zna da ih je do sada, prema evidenciji Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva unutrašnjih poslova, bilo oko 45.000.
„Neka od njih su već ugašena, a u ovu brojku od 45.000 spadaju i verske, političke i sportske organizacije, koje neće biti upisane u naš registar”, kaže Nives Čulić.
Ocenjujući da bar četvrtina ovih organizacija više ne postoji ili nije aktivna, Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, kaže da je taj broj pokazatelj u kojoj meri su ljudi svojim aktivizmom želeli da doprinesu društvu. I logično je da ih je toliko, jer, kako objašnjava, kad kažemo udruženje građana pogrešno mislimo na velike beogradske organizacije koje se bave zakonodavnim okvirom, zaštitom ljudskih prava, preispitivanjem prošlosti, borbom protiv korupcije, ekonomskim temama i obrazovanjem", kojih je opet, veoma malo u odnosu na ukupan broj, ali su medijski najatraktivnija, pa zato i najprisutnija u javnosti.
Među ovim udruženjima koja deluju „na lokalu” su, recimo, i fudbalski klub Čoka, Udruženje uzgajivača svinja Rusko Selo (čija je misija „proizvodnja mesnatih svinja, nalaženje tržišta i zajedničko delovanje na cenu kroz kvalitet”), Čenejski salaši (misija: očuvanje tradicionalnog načina života na vojvođanskim salašima u skladu sa principima održivog razvoja), Udruženje uzgajivača koza Kanjiža (misija: obezbeđenje organski čiste hrane od kozjeg mleka za zdraviji život, obezbeđenje rada i prihoda za uzgajivače koza).
A Udruženje građana „Roki Balboa”, nadaleko poznato po podizanju statue istoimenom filmskom junaku u Žitištu, pre svega, imalo je za cilj da „kroz osnovne karakterne osobine ovog lika, kao što su upornost, istrajnost i želja za postizanje uspeha pokaže spremnost mladih ljudi Žitišta da utiču na svoje okruženje i menjaju stvari na drugačiji način”.
Podaci o ovim udruženjima su na sajtu Fonda za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine, koji je trenutno verovatno najdostupniji za podatke ovog tipa. Na njemu se nalazi baza podataka o udruženjima sa teritorije Vojvodine koja su se prijavila Fondu i kojih je 696. Većinu organizacija neprofitnog sektora u Vojvodini, kako se može naći na sajtu Fonda, čine sportska i kulturno-umetnička društva, kao i veliki broj ekoloških organizacija i organizacija osoba sa invaliditetom.
Ruža Helać, saradnik za civilni sektor u Fondu, čiji je osnivač Skupština AP Vojvodina, kaže da u 2009. nije bilo konkursa za finansiranje projekata zbog krize, a u 2008. podeljeno je 13 miliona dinara. „To je možda malo, ali i sekretarijati i druge službe takođe daju sredstva nevladinim organizacijama. Mi smo više savetodavno telo (organizujemo seminare, obuku pisanja projekata") nego što pružamo finansijsku pomoć”, kaže ona.
Koliko se ukupno novca „obrće” u civilnom sektoru nema preciznih podataka, kao što nema podataka ni o tome koliko ljudi je angažovano u civilnom sektoru – verovatno upravo zbog nepostojanja jedinstvenog registra. Ubuduće će se završni računi svih udruženja slivati u Registar finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre (do 28. februara treba da se podnesu izveštaji za 2009), a nadzor nad radom i finansijama udruženja obavljaće Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i nadležni inspekcijski organi.
Ko su donatori, sponzori ili prijatelji uglavnom može da se nađe na sajtovima (bar nekih od najpoznatijih NVO). Miljenko Dereta kaže da je nevladin sektor i do sada imao „trostruku finansijsku kontrolu, kakvu niko nema” – NVO kontrolišu donatori, tu je obavezno podnošenje finansijskih izveštaja, koji moraju da sadrže sav promet sredstava na računu, i na kraju postoji i obaveza nezavisne revizije svake godine.
-----------------------------------------------------------
Vodič za izvore finansiranja
Na sajtu Građanskih inicijativa može se naći Vodič kroz potencijalne izvore finansiranja iz decembra 2009, koji civilnom sektoru može da pomogne informacijama o tome ko, koliko i pod kojim uslovima daje pomoć za neprofitne organizacije. Tu su i ambasade, i EU, i fondovi, i fondacije, i državne institucije, republičke i pokrajinske. Tako, recimo, ambasada Japana dodeljuje ispod 10 miliona jena (oko 70.000 u 2009) po projektu iz oblasti primarne zdravstvene zaštite, osnovnog obrazovanja, životne sredine i socijalne zaštite, a ambasada SAD maksimalno 24.000 dolara za projekte iz oblasti evroatlantskih integracija i zaštite životne sredine. Balkanski fond za demokratiju daje od 5.000 do 75.000 dolara za programe regionalne saradnje i povezivanja građana sa državnom upravom. A Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije ima program za dodelu bespovratnih sredstava nevladinim organizacijama u cilju, između ostalog, podsticanja preduzetničkih aktivnosti i privlačenja stranih investicija. Minimalna suma koju ovo ministarstvo dodeljuje po zahtevu je 200.000 dinara, a maksimalna 1,5 miliona dinara.
B. Baković
[objavljeno: 01/03/2010]
