Izvor: Glas javnosti, 14.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIŠTA LIČNO - MILAN MIJAILOVIĆ
Pre nekih pet godina, digla se velika buka kad je u Batajnici, beogradskom prigradskom naselju, pronađena masovna grobnica u kojoj su sahranjeni Albanci sa Kosova. Bagerima, jer je bila žurba, a i takvo je vreme bilo. Nađena je i hladnjača kojom su isti dovezeni. I nikom ništa, čitava bruka brzo je pala u zaborav, ali par meseci posle toga svako bi se štrecnuo kada bi video kamion sa sladoledom, pitajući se da li su unutra slatki smrznuti proizvodi, ili nešto drugo. Mnogo manje slatko. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
E sad, pre neki dan članovi Akcionog tima za saradnju (što ovo zvuči!) rešili malo da odmore dušu i skoknu do suncem okupane Batajnice, da baš tamo, pored svih beogradskih parkova i Ade, izvedu akciju šetnje. Pored prelepog, prašnjavog i izlokanog batajničkog druma, pretrpanog kamionima, autobusima i ponekom hladnjačom. Ipak, ti ljudi su uvek u akciji i nikad ne spavaju, pa su na oprezu i kad šetaju. I tako, siđu oni sa 73-trojke, stadoše da pripale po jednu, kad se jedan okrenu i viknu „laptop!“. Ovi drugi ga pogledaše u čudu i rekoše - valjda „eureka“ ili „Ratko“, ali ovaj ostade uporan i uporno će - „jeste vi gluvi- Rašina mašina sa sve 55 disketa, znam da ih je toliko, ne moram ni da brojim“. Ovi priđoše da se uvere, kad ono stvarno laptopče i diskete sve do jedne na broju. „Ovo nam je ljudi kao da smo Ratka pronašli, taman više da zapušimo usta onim dosadnim Rašinim advokatima koji već tri nedelje dana „ko baba o laptpovima“ pitaju gde je ta mašina i ko je maznuo prilikom hapšenja, dosadiše više“, jedan će od njih.
I tako, ljudi od akcije su međusobno raspredali kako da pasivne građane ubede u verodostojnost ove priče, koja se baš tako desila, ali nekako ne pije vodu, ni kod najnaivnijih. Šta da kažu, zašto laptop niko nije video pored stanice 20 dana, zašto Raša nije koristio ce-deove kao sav normalan svet, već prestarele diskete, kako da im poveruju da nisu slučajno malo ispregledali memoriju kompjutera i sadržaj disketa, iskopirali šta treba, pa posle malo brisali...
Ipak, ljudi od akcije složili su se da ništa ne izmisle, već da prenesu baš kako se desilo, jer ih čeka nova akcija u Malom Mokrom Lugu, a oni nemaju vremena još i da lažu. U svakom slučaju, Bil Gejts posle ovoga garant gradi fabriku u Batajnici, pošto je svestan ljubavi i poštovanja Batajničana prema kompjuterskoj tehnologiji. A vi, dragi građani, za par godina u tom naselju očekujte pronalaženje Starozavetnog kovčega, ili bar svetog Grala.
