Izvor: S media, 27.Maj.2010, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS neće dozvoliti da evro ode preko 103 dinara
Jučerašnjom rekordnom prodajom od 100 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu pad domaće valute je zaustavljen. Tako će današnji srednji kurs evra iznositi 102,8082 dinara ili 30 para manje nego prethodnog dana. Bankari očekuju stabilizaciju kursa i upozoravaju da ovakva situacija slabljenja domaće valute nikom nije u interesu.
Ne mislim da dinar ide ka sunovratu. U nekom trenutku uspostaviće se ravnoteža, ali na kom nivou teško da može da se predvidi - komentariše >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za „Blic” Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke”.
Uz napomenu da je iako nezahvalno prognozirati kretanje kursa, u „Banci Inteza” očekuju da će se uz aktivniju ulogu Narodne banke kurs ubrzo stabilizovati. Od početka godine centralna banka prodala je skoro milijardu evra - 976,5 miliona. Da nije bilo tih intervencija, kurs evra sigurno bi bio mnogo veći. Čupić smatra da bi centralna banka morala da spreči velike dnevne fluktuacije kursa, a ostalo je rezultat rada tržišta i stanja u privredi Srbije.
Slično misli i Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke”.
- Narodna banka može da kurs drži pod kontrolom i mislim da je odlučila da ga održava ispod 103 dinara - naglašava Carić.
Više je razloga naglog pada domaće valute poslednjih desetak dana. Trenutno dešavanje sa kursom spoj je negativnih kretanja na tržištu, ali i dejstva psihološkog faktora, smatraju bankari. Realnost je da kompanije kupuju devize i to za brojne potrebe, kao i da se svi obezbeđuju od deviznog rizika, i oni što kupuju i oni što prodaju devize.
- Osetljivost na promene kursa koji klizi naviše mnogo su veće nego kada se to dešava u suprotnom smeru. Imamo situaciju da su kada neko prodaje devize na međubankarskom deviznom tržištu korekcije u ceni jako male, a kada neko kupuje kurs jednostavno prilično ide nagore. Dešava nam se čista psihologija. Tržište jednostavno očekuje da će evro i dalje jačati i takve mehanizme je nemoguće iskontrolisati - naglašava Vladimir Čupić.
Pad vrednosti dinara, kako objašnjavaju u „Banci Inteza”, donekle je uslovljen regionalnom krizom koja je započeta u Grčkoj, a čije se posledice osećaju u celokupnoj evrozoni.
- Osim toga, veća tražnja nego ponuda deviza uslovljena je niskim izvoznim potencijalom naše privrede, kao i činjenica da je centralna banka u prethodnom periodu veoma brzo smanjivala referentnu kamatnu stopu rezultirale su sve manjim interesovanjem za dinare - ističu u „Intezi”.
Oni koji imaju devize manje su spremni da ih prodaju, to čine samo kad moraju, a to, kako objašnjavaju bankari, znači da učesnici na tržištu žele da svoju poziciju u domaćoj valuti drže krajnje oprezno.
- Ne znam da li ikome može da odgovara ovakva situacija sa domaćom valutom. Čak ni izvoznicima, jer i oni imaju kredite indeksirane u evro, pa ostvaruju negativne kursne razlike. Bojim se da bi veliko slabljenje dinara moglo da dovede do toga da građani i privreda otežano vraćaju kredite i onda bi svi bili u problemu - zaključuje Vladimir Čupić.
