Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Okt.2016, 10:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"NATO ne želi da gura Srbiju u članstvo"

Srbija nema aspiracije da se pridruži NATO, a NATO nema želju da je "gura" ka članstvu, poštujemo suvereni izbor Srbije, poručio je zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO Džejms Apaturaj.

Apaturaj je učestvovao na šestom Beogradskom bezbednosnom forumu u Beogradu, a u intervjuu za Tanjug, na pitanje šta bi bili glavni argumenti za Srbiju da se pridruži Alijansi, on kaže da nije na njemu da to procenjuje, ali podvlači da Alijansa ceni "suverene izbore svojih partnera":
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
"Srbija nema aspiracije da se pridruži NATO, a mi nemamo želju da 'guramo' Srbiju ka NATO. To nije igra 'riziko'. Mi to ne radimo. Imamo partnerski odnos, Srbija će definisati za sebe, ali i za nas, koji je pravac tog partnerstva. Poštovaćemo suvereni izbor Srbije."

Upitan da li to znači da vojna neutralnost Srbije, imajući to u vidu, nije problem, Apaturaj odgovara potvrdno.

"Naprotiv. Neutralnost Srbije je suvereni izbor, ali je veoma slična sa zemljama koje imaju i znatno dublju saradnju sa NATO", naglašava on.

Apaturaj takođe smatra da nikakav problem u procesu planiranja evropske bezbednosne politike ne predstavlja činjenica da je Srbija izuzetak u regionu, kada je reč o namerama da se pridruži Alijansi.

"Apsolutno nikakav problem ne postoji", naglašava zvaničnik NATO, uz podsećanje da su neke zemlje regiona već članice NATO, a neke partneri.

"Takođe Alijansa ima i dobre odnose sa nizom vojno neutralnih zemalja kao što su su Irska, Austrija, Švajcarska, Švedska...To apsolutno ne predstavlja problem, znamo kako da radimo dve stvari u isto vreme..", rekao je on.

Apaturaj smatra da Srbija ima praktičnu korist od saradnje sa NATO, a kao primer navodi pripreme srpskih vojnika za mirovne operacije pod rukovodstvom UN ili EU.

"Saradnja sa NATO pomaže Srbiji u njenoj saradnji sa EU ", dodaje on.

Kako je naveo, u skorijoj budućnosti sedište NATO u Briselu će posetiti i srpski premijer, a očekuje se će se tada razgovarati o političkoj situaciju u regionu, realnim izazovima, o tome šta može da se uradi.

"I sve to može da bude urađeno a da se ne izlazi iz okvira vojne neutralnosti Srbije", naglašava Apaturaj.

Upitan šta Alijansa čini da bi promenila percepciju među građanima Srbije, Apaturaj odgovara:

"Mnogo toga je urađeno, mnogo toga je tu, ali se ne vidi ili se ne vidi dovoljno. Odlazim odlučan da učinim više na tom planu kako bi ljudi u Srbiji videli da ima dosta koristi od partnerstva sa NATO."

On je podsetio da je su Srbija i NATO učinili dosta toga kao partneri, navodeći obuku srpskih vojnika za mirovne misije EU, ili projekte sa ciljem rešavanja problema viška neeksplodrane municije u šta je za poslednjih 10 godina Alijansa uložila 15 miliona evra.

Na molbu da prokomentariše kako vidi kupovinu oružja od strane Hrvatske, a imajući u vidu istorijske okolnosti i aktuelnu oštru retoriku prema susednim zemljama, Apaturaj pre svega izražava zadovoljstvo što je, sa završetkom izbornog procesa u toj zemlji, i takva retorika u opadanju i izražava očekivanje da će se tako i nastaviti.

On objašnjava da je nakon perioda stabilnosti u EU, došao je period nestabilnosti, i da postoji zabrinutost zbog poteza Rusije u pogledu Ukrajine, velikih vojnih vežbi Rusije, nuklearnih pretnji ili situacije u Gruziji.

"Svi ti izazovi su naveli saveznice u NATO da, nerado, prekinu sa smanjivanjem trškova za potrebe odbrane. I Hrvatska je jedna od takvih zemalja. Ona je pod našim pritiskom, kao i svi drugi, da ulaže više u odbranu, ali to je deo planova NATO u cilju odbrane država članica NATO", dodao je on.

Kada je reč o odnosima Srbije i Hrvatske, prema njegovim rečima, NATO "se raduje nastavku dobre saradnje".

Na pitanje o odnosima Rusije i NATO i da li se može govoriti o novom Hladnom ratu, Apaturaj kaže:

"Ne možemo da govorimo o novom hladnom ratu, i mi ga ne vidimo, ali u NATO raste zabrinutost zbog akcija Rusije, ruskih ulaganja u velike vojne vežbe, nenajvljenih vojnih vežbi na našim granicama, premeštanja raketa sa nuklearnim bojevim glavama, aneksije delova drugih zemalja", rekao je on.

Kako je dodao, i retorika, uključujući nuklearne pretnje, postaje sve više zabrinjavajuća.

"Primorani smo da reinvestiramo u unapređenje naše odbrane, da pomažemo našim partnerima koji se osećaju ugroženo u blatičkom ili crnomorskom regionu, a otvoreni smo i za razgovore ukoliko postoji zabrinutost na Zapadnom Balkanu", naglašava Apaturaj.

Komentarišući odluku Rusije da u Kalinjingrad premesti rakete Iskander, koje mogu da nose i nuklearne bojeve glave, Apaturaj kaže da to izaziva destabilizaciju u Evropi.

"Mi u NATO od Rusije želimo trasparentnost, predvidivost, smanjenje rizika i opredeljenost za sporazume o kontroli naoružanja ... Želimo otvoreni dijalog i vraćanje Rusije na put poštovanja međunarodnog zakona ", zakjučio je Apaturaj.

Visković: Male zemlje ne mogu same

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Ivo Visković ocenio je danas, na Šestom Beogradskom bezbednosnom forumu (BSF), da male zemlje mogu inicirati dijalog između suprotstavljenih sila, ali ne i same naći rešenja za globalne izazove i probleme.

"Šanse malih zemalja, između dva suprotstavljena tabora u Evropi - SAD i Rusija, nisu mnogo velike, ali situacije iz prošlosti pokazuju da mogu da odigraju važnu ulogu. Ako se setimo istorije nekadašnjeg KEBS-a, kasnijeg OEBS-a, na početku procesa ili kasnije male zemlje su odigrale veliku ulogu da se prevaziđu razlike između istoka i zapada", objasnio je on u izjavi Tanjugu.

Prema njegovim rečima danas je situacija nešto drugačija jer nema strogih blokovskih podela, ali u sukobljenom svetu, a naročito u Evropi postoji mogućnost da u nekom trenutku te male zemlje budu posrednik između suprotstavljenih strana i pomognu u nalaženju dijaloškog rešenja.

One, kako dodaje, mogu da iniciraju dijalog koji bi vodio ka rešenju, ali same ne mogu naći soluciju za velike probleme.

Takođe ni nesvrstanost, kako je ocenio na panelu pod nazivom "Koje su opcije za zemlje 'između' u sve podeljenijoj Evropi", u ovom trenutku u aktuelnim konfliktima ne može da igra ulogu.

"To su zemlje koje su i dalje aktivne, ali prvenstveno na ekonomskom planu tražeći svoje mesto pokušavajući da izađu iz siromaštva u kojem se nalazi mnogo od njih", objasnio je Visković.

On je rekao da su nekada, kada je postojala bipolarna podela, a aktuelna situacija podseća na to, imale značajnu ulogu, koju više nemaju.

Ulazak Srbije u Pokret nesvrstanih, prema njegovim rečima, nije opcija, iako bi bilo dobro da imamo saradnju s tom organizacijom, da budemo gost ili posmatrača.

"Ne treba da budemo ponovo članica jer bi to bilo u suprotnosti sa pridruživanjem EU", uveren je Visković.

Srbija je, kako je podsetio, svoju politiku definisala kao vojnu neutralnsot, i nismo apsolutno neutralni, nismo Švajcarska.

"Time imamo neku opciju da se politički i ekonomski možemo opredeliti za pridruživenje EU, ali nismo hteli da to uradimo na vojnom planu odnsono prirudživanjem NATO kao jedinom vojnopolitičkom savezu aktivnom u Evropi", istakao je Visković.

On je kazao da je moguće da Srbija zadrži svoje dobre veze sa Kinom i Rusijom i pored puta u EU.

Visković smatra da je ta neutralnsot i dobre veze sa svima dobro jer ako dođe do bipolarne podele mogućnosti konfrontacije bi porasle.

On je istakao da je prirodno imati veze sa drugim zemljama, i da to imaju i velike sile, koje imaju posebne interese i veze, i finansijski su mnogo angažovanije sa Kinom i Rusijom.

"Svaka zemlja štiti prvenstveno svoje interese, mada ulaskom u EU moramo da svoju spoljnu politiku uskladimo sa njima", zaključio je Visković.

Ker Lindzi: Spustite loptu u odnosima sa Hrvatskom

BEOGRAD, 14. oktobra 2016. (Beta) - Istraživač na Londonskoj školi ekonomije (LSE) Džejms Ker-Lindzi ocenio je danas da je pogoršanje odnosa Srbije i Hrvatske iznenađujuće i zabrinjavajuće i Srbiji je preporučio da ne odgovara na nacionalističke poteze u Hrvatskoj.

"Ne upuštajte se u tu igru jer ćete biti na gubitku", ocenio je Ker Lindzi (James Ker-Lindsay) u razgovoru sa novinarima u organizaciji portala Juropian Vestern Balkans (European Western Balkans) i Fridrih Ebert fondacije (Friedrich Ebert).

Ocenio je da Hrvatska više doprinosi nacionalističkim tenzijama u odnosima, ali da i Srbija nosi deo odgovornosti, a kao značajan primer nepotrebnog povećanja napetosti naveo je obeležavanje godišnjica vojne operacije Oluja iz 1995, koja se u Hrvatskoj slavi kao dan pobede u borbi za nezavisnost, a u Srbiji obeležava kao dan proterivanja više od 200.000 Srba.

"Oluja svake godine postaje sve značajniji događaj", rekao je Ker Lindzi, uz ocenu da je to zabrinjavajuće.

Ovaj stručnjak za Balkan rekao je da razume potrebu Srbije da se priznaju stradanja Srba i da se to obeleži, ali da nije neophodno da se organizuju višečasovni skupovi pred kamerama i da se zvaničnici utrkuju u tome ko će biti veći patriota.

"I u Zagrebu bih isto govorio. Pitao bih čemu taj trijumfalizam", rekao je ovaj stručnjak za Balkan, uz ocenu da se u Hrvatskoj Oluja ne obeležava, već slavi.

Rekao je da to suštinski pogoršava situaciju, i izrazio nadu da će sada sa novom vladom Hrvatske situacija biti bolja.

"Mada je šteta već učinjena", dodao je on.

Naveo je da je za Srbiju dodatni problem što Hrvatska može da utiče na odluke EU u vezi sa pristupanjem Srbije, odnosno da blokira Srbiju na putu ka EU, kao što je i Hrvatsku izvesno vreme blokirala Slovenija. ;

Ocenio je da se u Hrvatskoj nacionalističko ponašanje pogoršava od pristupanja EU, kao i da je i od zvaničnika u Nemačkoj, što ne bi očekivao, čuo da Hrvatska nosi veliki deo odgovornosti za pogoršanje odnosa, ali da odnosi na zapadnom Balkanu trenutno nisu u vrhu agende EU zbog problema u samoj Uniji.

Kao pozitivan primer u regionu naveo je razvoj odnosa Srbije i Albanije, ukazavši da su i na Beogradskom bezbednosnom forumu koji se održava u Beogradu premijeri Srbije i Albanije otvoreno razgovarali.

Naveo je da je svestan da ima problema, ali da je trend dobar.

Na pitanje o krizi u odnosima sa Prištinom zbog odluke kosovskih vlasti da preuzmu kontrolu nad kombinatom Trepča, Ker Lindzi je rekao da to jeste važno pitanje, ali da ne treba preuveličavati taj problem.

"Krize su deo mirovnog procesa. Uvek ima kriza", ocenio je Ker Lindzi, dodajući da je dobro da se dijalog nastavlja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...