Izvor: Politika, 15.Jul.2010, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muftija obnavlja ideju partizanskog pokreta
ZAVNOS iz 1943. godine nije predviđao da Sandžak bude autonomna oblast, kaže istoričar Čedomir Antić. Čiplić: Srbija je građanska država, nema konstitutivnih naroda
Samo dan pošto je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava produžilo rok za formiranje nacionalnog saveta Bošnjaka, muftija Muamer Zukorlić zaoštrio je svoje zahteve upućene predstavnicima države Srbije tražeći da se bošnjački narod „uvede” u republički Ustav kao konstitutivni. Ministar Svetozar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Čiplić odgovara da u Srbiji, koja je građanska država, nema konstitutivnih naroda i da je ideja o autonomiji Sandžaka i posebnoj poziciji bilo koje nacionalne manjine protivna ustavnom poretku Srbije.
Od predsednika Borisa Tadića juče nismo mogli da dobijemo komentar povodom poslednjih zbivanja u Novom Pazaru pošto je bio u Briselu, kao ni od ministara Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića, koji su posebno na meti kritika glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji. U Vladi Srbije kažu da nikakav zvaničan zahtev od muftije Zukorlića još nije stigao. Problemi o kojima je reč, kako kažu, u nadležnosti su ministra Čiplića i ništa se neće raditi bez njega, a uključiće se i premijer Mirko Cvetković, ukoliko se proceni da je to potrebno.
Predsednik Zukorlićevog (nepriznatog) Bošnjačkog nacionalnog veća profesor dr Mevlud Dudić kazao je za „Politiku” da još nije upućen zvaničan zahtev predsedniku Srbije i vladi za pregovore o statusu Bošnjaka i Sandžaka. „Taj zahtev se priprema i biće vrlo brzo, danas ili sutra upućen”, kaže Dudić uz napomenu da su hteli da prvo o sadržaju deklaracije, koju je prekjuče usvojio Bošnjački nacionalni sabor i svojim zahtevima, obaveste medije.
Ministar Čiplić je juče naveo, kako prenosi Tanjug, da su kritike koje je Zukorlić uputio njegovom ministarstvu uobičajene, a krajnja svrha i namera te priče, a pomalo, kako je rekao, i predstave, jeste borba verskog lidera za ličnu političku poziciju i promociju.
U strankama Ugljanina i Ljajića u Novom Pazaru teško je naći sagovornika o istupima verskog vođe muslimana. „To što je Zukorlić govorio sigurno ne doprinosi stabilizaciji prilika u Sandžaku i vodi u još dublje podele među Bošnjacima”, kažu neki od čelnika Sandžačke demokratske partije, uz molbu da im se ne pominje ime i funkcija, jer „Zukorlićeve pristalice znaju i da presretnu i prebiju”. U ovoj stranci smatraju da je „Zukorlić izgubio kompas” i međunarodnu podršku i to ilustruju činjenicom da ni turski premijer Erdogan prilikom posete ovom gradu pre par dana, nije pokazao interesovanje da se sretne sa njim.
Uzdržani u ocenama Zukorlićevih nastupa su i čelnici političkih partija koje okupljaju Srbe u Novom Pazaru. „To je međubošnjački problem, neka se oni bave time”, najčešći je odgovor koji se može čuti od političara Srba u Novom Pazaru.
Muftija i njegov BNV su, radi podsticaja za rešavanje statusa „regije Sandžak” kroz proces decentralizacije Srbije, formirali odbor za obnovu Narodnog veća Sandžaka (nekadašnje Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Sandžaka), a formiran je i poseban odbor „u cilju internacionalizacije pitanja diskriminacije nad Bošnjacima u Srbiji”.
ZAVNOS je formiran 20. novembra 1943. godine u Pljevljima i u znak sećanja na taj datum dosadašnji saziv Bošnjačkog nacionalnog veća sa Sulejmanom Ugljaninom na čelu je taj dan slavilo kao nacionalni praznik Bošnjaka – Dan Sandžaka. ZAVNOS i neka vrsta komunističko-partizanske autonomije ukinuti su 29. marta 1945. godine. Odluka o ukidanju doneta je u Novom Pazaru u zgradi u kojoj se do sada nalazio Ugljaninov BNV.
Objašnjavajući ulogu i značaj nekadašnjeg ZAVNOS-a, istoričar Čedomir Antić, iz Naprednog kluba, kaže da njegovo formiranje nije značilo da je Sandžak bio predviđen da bude autonomna oblast ili republika, zato što kao takav nije predstavljen ni na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu, kada je otprilike određen broj republika Jugoslavije. Pored toga, kako kaže, u to vreme u oblasti Novog Pazara srpski narod je bio u većini i čitava ideja stvaranja nekakve sandžačke posebnosti bila je u stvari zamisao crnogorskih partizanskih komandanata i komunista da pored Boke Kotorske priključe novoj crnogorskoj federalnoj jedinici i oblast Novog Pazara.
„Od te ideje je partizanski pokret odustao i sada je vrlo interesantno da jedan verski velikodostojnik obnavlja tradiciju koja se može nazvati pre svega komunističkom. Međutim, ono što u ovom trenutku želi muslimanski nacionalizam u oblasti Novog Pazara jeste da se stvore osnove za političku emancipaciju otcepljenja od Republike Srbije, to je jasno”, ocenjuje Antić navodeći da se obnovom „nekakve tradicije autonomije iz Drugog svetskog rata” zapravo želi određeni kontakt sa jugoslavenskom državom kakva je na nedemokratski način uspostavljena 1974. godine, što onda vodi ka Badinterovoj komisiji iz 1991, a ta komisija je izdala stav da se država, kakvu je stvorio Josip Broz zajedno sa Edvardom Kardeljom, raspala sama od sebe bez obzira na volju većine njenih građana.
„To je cilj. I to je problem. Jer, postoje autonomisti i indipendisti i u Španiji ili Britaniji, ali nigde zemlje članice Saveta bezbednosti UN ne prave grupu za pomoć takvoj oblasti, kakvu je formiralo nekoliko ambasada kod nas. I ovo je zaista ozbiljna stvar. To mislim zato što vidim orkestraciju – ukidanje Republike Srpske, stvaranje nezavisnog Kosova u koji bi bile integrisane oblasti u kojima živi srpski narod a koje još nisu integrisane u Kosovo, poseban odnos prema tri siromašne opštine na jugu Srbije u kojima u većem broju žive Albanci. Ja vidim da je to način slabljenja države Srbije i njenog budućeg ukidanja”, napominje Antić.
Na isto se svodi i zahtev za konstitutivnošću bošnjačkog naroda. To bi, objašnjava Antić, podrazumevalo da suverenitet nad Republikom Srbijom nema samo srpski narod ili građani Srbije nego da ima srpski narod zajedno sa još nekim narodima ili narodom, i to bi podrazumevalo da taj narod može u perspektivi da se otcepi.
----------------------------------------------------------------------
Konstitutivni narodi
Konstitutivnost tri naroda postoji u Bosni i Hercegovini, ali je ona uspostavljena na osnovu činjenice da u BiH nema etničke većine. Međutim, tako nešto nije primenjeno na Crnu Goru, iako je u njoj srpski narod bio ne samo većinski nego u apsolutnoj većini. U Hrvatskoj je Srbima konstitutivnost priznata 1867. godine, potvrđena i posle Drugog svetskog rata, ali je Franjo Tuđman ukinuo na Vidovdan 1990. godine, napominje Čedomir Antić. I Belgija je država konstitutivnih naroda, a i Švajcarska ima te elemente, ali one imaju jednu prednost – imaju veliku političku i demokratsku tradiciju, za razliku od BiH koja je, posle srednjeg veka, prvi put dobila državnost posle Drugog svetskog rata, u jednom nedemokratskom režimu kao narodna republika.
----------------------------------------------------------
Poturak: Potreban dijalog
Narodni poslanik Munir Poturak (SDP) za „Politiku” kaže da je pod hitno potreban dijalog političkih predstavnika bošnjačkog naroda i države Srbije kako bi se rešile i neke važnije stvari od onih koje muftija traži. „Možda su svi ovi njegovi zahtevi upućeni iz nekog revolta, više zbog trenutka u kojem možda želi da se naglasi problematika Sandžaka, i to treba razjasniti. Problem konstituisanja nacionalnog saveta Bošnjaka je samo povod da se neke stvari istaknu, a razlozi su mnogo veći i mislim da je ključna stvar, koja možda i stoji iza svih ovih zahteva, ekonomska situacija na tom prostoru, koja je dramatična”, ističe Poturak.
-----------------------------------------------------------
Džudžević: Zukorlić postaje nervozan
Ističući da je najvažnije u svemu ovome to što je ministarstvo dalo novi rok za konsultacije za pravljenje demokratske većine u novom sazivu nacionalnog saveta Bošnjaka, Esad Džudžević, narodni poslanik iz Ugljaninove koalicije Lista za Sandžak, dodaje da je sve drugo što se dešava posledica te činjenice – „da postoje uslovi za pravljenje regularne demokratske većine”, zbog čega „gospodin Zukorlić postaje očigledno veoma nervozan”: „Fenomen Zukorlića, bez obzira ko ga generira, da li neko od tajnih službi u ovoj zemlji, da li neko od stranih službi, nastaje onog trenutka kad su se definitivno počeli stvarati uslovi da Sandžak, na jedan zakonit, ustavan način reguliše i svoju poziciju i svoja prava i ekonomski razvoj”.
--------------------------------------------------------
Murić: Produbljivanje sukoba i podela među Bošnjacima
Najgore je to što produbljivanje sukoba i podela među Bošnjacima i „vatreni” govori Zukorlića vode i ovaj narod i čitav kraj u izolaciju, kaže za „Politiku” predsednik Stranke za Sandžak Fevzija Murić. I on smatra da Zukorlić gubi podršku međunarodne zajednice, jer sem Erdogana, prilikom dolaska u Novi Pazar posetu muftiji u planu nije imala ni ambasadorka SAD Meri Vorlik pre desetak dana.
S. Bakračević, B. Baković
objavljeno: 16.07.2010.
.jpg)
