Izvor: Politika, 15.Sep.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muftija – čovek sa političkom agendom
Miljenko Dereta: U ovom trenutku nema pravih pokazatelja koji bi govorili da su Bošnjaci na bilo koji način diskriminisani Dr Neven Cvetićanin: To je strategija da se postave maksimalistički ciljevi, kako bi se dobili neki realno ostvarivi interesi
Muftija Muamer Zukorlić očigledno zna kako da drži pažnju javnosti. Ne prođe mesec-dva a on nekim novim potezom, izjavom ili deklaracijom (u poslednjem slučaju sa dve deklaracije) skrene svetla medijskih reflektora na sebe. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Preimenovanje Svebošnjačkog sabora Sandžaka, koji je pod njegovom kontrolom, u Narodno veće Sandžaka kao „najviše predstavničko telo građana Sandžaka”, pa deklaracija o diskriminaciji Bošnjaka u Srbiji, kao i svi raniji potezi, ocenjuju analitičari, služe ispunjavanju muftijinih političkih ciljeva.
Zukorlić i njegov univerzitet u Novom Pazaru imaju sve moguće privilegije u ovom društvu, ali očigledno to njemu nije dovoljno, primećuje Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa.
„On je čovek sa političkom agendom, a protiv njega se ne vodi prava politička borba. Jedini koji dole pokušavaju da normalizuju situaciju su pojedine nevladine organizacije koje pokušavaju da objasne koje su krajnje posledice takve politike”, kaže on za „Politiku”.
I dok su nereagovanja zvaničnika države Srbije na poteze muftije Zukorlića očigledna, NVO nisu ćutale. Zbog toga su na meti Zukorlića, kaže, šesnaest istaknutih nevladinih organizacija i pojedinaca iz civilnog sektora, koji su upozorili da se protiv njihovih kolega u Sandžaku vodi hajka.
Prema njihovoj oceni „dodatni povod za napade predstavlja činjenica da civilni sektor u Sandžaku gotovo u potpunosti predvode žene”, te da „mediji pod kontrolom Zukorlića već mesecima vode bespoštednu kampanju protiv predstavnica civilnog sektora optužujući ih, između ostalog, za izdaju, nepatriotsko ponašanje i ugrožavanje vere”.
„Ovakve optužbe u sredini poput Sandžaka imaju dodatnu težinu i u velikoj meri ugrožavaju normalan život i rad organizacija civilnog društva i njihovih aktivistkinja i aktivista. Tekstovi vrve od govora mržnje prema ženama, uvreda, kleveta i nacionalističke i fundamentalističke histerije”, navodi se u saopštenju koje potpisuju, između ostalih, Miljenko Dereta, Marijana Pajvančić, Centar za praktičnu politiku, Komitet pravnika za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost, Gej-strejt alijansa.
Zašto Zukorlić radi sve ovo poslednjih meseci? Dereta smatra da „on prepoznaje slabost i neodlučnost naše države da se na pravi način suoči s problemom i da počne da ga rešava na efikasan način”. Navodeći šta i kako bi država trebalo da postupi u „slučaju Zukorlić”, Dereta ističe da, pre svega, treba da organizuje izbore za nacionalni savet Bošnjaka, koji su bili gotovo zakazani, pa su u poslednjem trenutku iz apsolutno nerazumljivih razloga otkazani.
„Drugo, potrebno je aktivno prisustvo u Sandžaku gde se objašnjava politika i gde se kroz razgovor sa ovim ekstremizmom postižu neki pomaci i dolazi do nekih zajednički definisanih interesa. Mislim da je realna snaga Zukorlića u Sandžaku mnogo manja nego što je mediji prikazuju i da se u velikoj meri njegova podrška bazira na strahu Bošnjaka od njegovih ekstremista i od posledica koje bi mogli da imaju ukoliko se izjasne na drugačiji način. I na tome ova država treba da radi – da, prvo, organizuje politički život dole onako kakav on treba da bude i, drugo, da umanji taj strah”, ukazuje Dereta.
Dr Neven Cvetićanin, iz Instituta društvenih nauka, ocenjuje da najnovijim potezima (i deklaracijama, ali i akcijama poput one u kojoj su njegovi ljudi počeli da ograđuju tobože njihovu vakufsku zemlju predviđenu za dečji vrtić) Zukorlić želi da drži situaciju u Novom Pazaru napetom.
„Muamer Zukorlić postupa poput trenera košarkaškog tima koji nastoji da drži tenziju među svojim igračima kako bi uz pomoć političkog adrenalina uspeo da ostvari svoje ciljeve. On svim pratećim akcijama situaciju u Sandžaku neprestano i uvek iznova ekstremizuje i, ukoliko se mogu shvatiti politički apeli i konstituisanje organa bošnjačkog dela stanovništva koje predstavlja Zukorlić – što je potpuno legitimno, bez obzira na to da li je istinito ili nije – svakako se protivi pravilima pravne države da neko žicom ograđuje zemlju i da tvrdi da je njegova. To je negacija pravne države i to je ponašanje kao na Divljem zapadu. Zapravo je na delu borba ko će biti glavni šerif u Sandžaku, budući da ne treba zaboraviti da svoje pristalice tu imaju i Ljajić i Ugljanin”, istakao je Cvetićanin i dodao da je istovremeno reč i o pozicioniranju pred izbore novoosnovane bošnjačke stranke koja gravitira muftiji.
U svemu onome što muftija zamera Beogradu i državi Srbiji možda se i mogu naći neki realni osnovi. Ili je ipak reč o specifičnim predizbornim aktivnostima?
„Istorijski gledano, to je uvek bila teritorija na kojoj su vladale tenzije. Međutim, meni se čini da zaista u ovom trenutku nema pravih pokazatelja koji bi govorili da su Bošnjaci na bilo koji način diskriminisani. Koliko ja znam, njihovo prisustvo u institucijama države je vrlo veliko, i u Sandžaku i na republičkom nivou. Prema tome, to je naprosto jedna bitka za vlast. Njihovi politički lideri su se svi preselili u Beograd i u praznom prostoru u Sandžaku Zukorlić hara zato što sedi tamo i zato što se predstavlja kao neko ko štiti interese stanovništva koje dole živi”, ističe Dereta.
Cvetićanin ocenjuje da je muftija savršeno svestan da zahtev za autonomiju Sandžaka nema podršku niti međunarodnih faktora, niti je realan s obzirom na neko realno društveno-političko stanje. „To je naprosto strategija da se postave maksimalistički ciljevi, kako bi se dobili neki realno ostvarivi interesi. Sve što država može da uradi jeste da ne da povoda muftiji za nove akcije, uz napor da uspostavi poverenje i partnerstvo sa onim političarima poput Ljajića i Ugljanina, koji nisu skloni dodatnom ekstremizovanju situacije”, kaže Cvetićanin.
B. Baković
objavljeno: 16.09.2011
