Izvor: Blic, 10.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možete izgurati dobru nagodbu oko Kosova
Možete izgurati dobru nagodbu oko Kosova
Ukoliko državna zajednica ne funkcioniše, najbolje je da se Srbija i Crna Gora mirno i prijateljski razdvoje. U tom slučaju, Srbija bi brže napredovala ka EU jer ima kompetentne ljude i veliki administrativni kapacitet za razliku od Crne Gore - ocenila je za 'Blic' Džudi Bat, ekspert Instituta za bezbednosne studije EU i autorka nedavno objavljene studije o Srbiji.
- Crna Gora je mala zemlja i pregovaranje o oko 80.000 strana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tekovine EU i zakonskih akata koje treba uskladiti jeste ogroman posao. Pitanje je da li su crnogorske institucije spremne da preuzmu veliku odgovornost u ime nezavisne države. Još važnije je pitanje da li i koliko brzo, ukoliko dođe do referenduma, crnogorski političari mogu da se udruže i rade u novoj stvarnosti i ubede građane da će nova država funkcionisati u njihovu korist.
Predstavnici crnogorske vlasti često kao argument iznose slučaj Andore u korist propagiranja nezavisnosti.
- Budimo realni, Crna Gora nije Andora. Veoma male zemlje su bogate, a to Crna Gora nije. Ukoliko postane nezavisna, čeka je mnogo posla. EU je spremna da pomogne, ali je pitanje koliko pomoći može da se pruži tako malom i krhkom entitetu. Čak je i Slovačka, koja je znatno veća od Crne Gore, nakon razdvajanja od Češke izgubila pet godina pod vlašću Vladimira Mečijara. To je bio period snalaženja i suočavanja sa realnošću šta znači biti nezavisna država i šta treba raditi.
Izjavili ste da je Kosovo teret Srbije koji ona teško može da nosi.
- Lako je političarima da govore o Kosovu kao srpskom Jerusalimu kada srpski budžet ne snosi troškove stabilnosti na Kosovu koju sada imamo. Svesna sam da je Kosovo veoma osetljivo pitanje puno simbolike i emocija. Ipak, smatram da je ono izgubljeno za Srbiju, ali da to ne znači da se nema o čemu pregovarati u predstojećem periodu. Potpuno je legitimno da Vlada Srbije zahteva kredibilne garancije za poštovanje prava manjina, zaštitu kulturnog nasleđa, kao i kompenzaciju za privatizovanu imovinu. Ako je Srbija zaista zainteresovana za dobrobit Srba koji tamo žive, može da forsira i izgura dobru nagodbu, a ne da slegne ramenima i produži dalje.
Kako ocenjujete plan Z4 za koji se zalaže Vuk Drašković?
- Ostavimo taj plan po strani jer je Republika Srpska Krajina bila povezana sa ratom i nasiljem, a ta epizoda je završena. Ono što bi moglo da funkcioniše na Kosovu jeste sprovođenje decentralizacije, za šta se zalaže međunarodna zajednica. Pitanje teritorijalne autonomije za delove gde živi srpska manjina vrlo je osetljivo, što pokazuje i zahtev Mađara u Vojvodini. Albanci se plaše planova o podeli jer teritorijalna autonomija može da bude prvi korak u podeli zemlje. Međutim, teritorijalna autonomija može da bude faktor stabilizacije za delove poput Mitrovice samo u slučaju da Srbija prizna postojeće granice Kosova kao međunarodne. Decentralizacija, neki vid teritorijalne autonomije za Srbe i međunarodno prisustvo koje će garantovati stabilnost mogli bi da predstavljaju ostvariv kompromis. Takođe, treba očekivati da Srbi učestvuju u političkom životu Kosova i da im to Albanci omoguće na nivou države, a ne samo opština u kojim žive.
Očekujete li da u slučaju nezavisnosti Srbi masovno počnu da napuštaju Kosovo?
- To je moguće samo ukoliko dođe do nemira poput onih martovskih. Ipak, međunarodna zajednica se u međuvremenu bolje pripremila za takvu vrstu izazova. Ivana Cvetković
