Izvor: Blic, 14.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možemo u svet ako ispunjavamo obaveze
Možemo u svet ako ispunjavamo obaveze
BEOGRAD - Sjedinjene Američke Države su još u vreme mog boravka u Vašingtonu, početkom godine, poslale jasnu poruku da mogu da zamisle da se Miloševiću sudi u našoj zemlji. Sada je na nama da donesemo zakon o saradnji sa Tribunalom, nakon čega bismo radili na poštovanju svih njegovih stavki. Prema nacrtu tog zakona, saradnja će podrazumevati izručenje, ali i postupak koji se mora poštovati pri izručenju, kao i mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da ti ljudi podnesu žalbu, a takođe će i naši državni organi odlučivati o tome. Saradnju sa Haškim sudom ne treba povezivati samo sa Miloševićem. To je mnogo složenije nego što izgleda i zato su nam neophodni pravni okviri - rekao je u intervjuu za 'Blic' Goran Svilanović, savezni ministar spoljnih poslova i lider GSS. Da li su mogući novi pritisci uoči donatorske konferencije?
- Ne radi se o tome hoće li biti novih pritisaka, već da li mi hoćemo našu zemlju da integrišemo u njeno okruženje. Ako želimo, moramo ispunjavati međunarodne obaveze. Građani ove zemlje ne mogu ni da pomisle da bi ih neko ponovo mogao uvući u izolaciju i konfrontaciju sa celim svetom. Trudimo se da donatorsku konferenciju zakažemo za jun ili jul. Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus radi dosta u nastojanju da se to realizuje. Nama je važno da na toj konferenciji budu prihvaćene ključne stvari za našu zemlju, da se dobiju sredstva za pokretanje velikih projekata koji bi stanje u našoj zemlji pokrenuli sa mrtve tačke. Moramo tačno da definišemo šta hoćemo i da tražimo strateške partnere, a za to su potrebna dva ključna uslova - stabilnost u regionu i članstvo u Svetskoj banci. Što se tiče prvog uslova, maksimalno se trudimo da stabilizujemo stanje u regionu, ali to ne zavisi samo od nas. Kad je reč o drugom uslovu, ovih dana se završava dogovor o stend-baj aranžmanu sa MMF, nakon toga sledi razgovor o reprogramiranju ili otpisivanju dela duga. Ukoliko postignemo dogovor sa Pariskim klubom o otpisu dela duga, onda ćemo kao deo tog paketa dogovoriti i članstvo u Svetskoj banci. Nadam se da će ceo ovaj proces biti gotov do jula. Naravno, sve ovo je povezano sa našom saradnjom sa Haškim sudom, ali i saradnjom sa susedima. Niko u svetu nije spreman da kaže: 'Ne morate ništa da ispunite, daćemo vam pare'.
Da li je Komisija za istinu i pomirenje, koju je nedavno formirao predsednik Koštunica, ono za šta ste se i vi zalagali?
- Ja sam zadovoljan da je taj korak napravljen. Komisija je deo procesa, koji podrazumeva i izradu zakona o saradnji sa Haškim sudom. Ako se saradnja ostvari na način kako je to sada definisano Nacrtom zakona, onda će i ova komisija imati profil koji joj je sada dat. U suprotnom, Komisija bi morala da radi nešto drugo. Još nije završen postupak imenovanja ambasadora, uključujući i ambasadora u Zagrebu.
- Što se mene tiče, već sam odlučio ko bi trebalo da bude naš diplomatski predstavnik u Hrvatskoj, ali ne želim njegovo ime da iznosim u javnost, pre nego što se dogovorimo u DOS. Na jednom od prvih sastanaka DOS trebalo bi da se dogovorimo o imenovanju bar još osam ambasadora, među njima i ambasadora u Zagrebu, nakon čega bi to bilo usvojeno na sednici Savezne vlade. Predsednik Albanije Redžep Mejdani izjavio je da Albanci s Kosmeta neće 'pod srpski kišobran'.
- Nama je važno da se poštuje Rezolucija 1244 SB UN, koja podrazumeva povratak izbeglica i organizovanje izbora. U pripremi za te izbore treba ispuniti nekoliko uslova - da u izradi pravnih okvira imamo svog predstavnika, što nam je omogućeno, da se obezbedi učešće svih građana, posebno Srba, s tim što bi ih naša vlada pozvala da učestvuju na izborima i na povratak onih koji žele da se vrate na Kosmet. U međuvremenu razgovaramo o otvaranju kancelarije Unmika u Beogradu. Iz izjava nekih predstavnika DOS stiče se utisak da su odnosi u koaliciji u kritičnoj fazi.
- Ti odnosi su mnogo bolji nego što to izgleda u medijima. Ja učestvujem na svim sastancima DOS na kojima se raspravlja o ključnim temama i mogu da kažem da se svi lideri potpuno slažu u vezi sa ključnim pitanjima po ovu zemlju. Međutim, postoje problemi u odnosu sa medijima, jer se daju izjave koje kod ljudi izazivaju nedomice. Ali njih ne daju uvek lideri stranaka, već njihovi saradnici. Ja nastojim da GSS držim podalje od takve vrste polemike. Predstavnici vlasti treba da budu otvoreni prema medijima, ali ne da bi ogovarali druge, već da bi rekli šta su do sada uradili, šta nisu, ili s čim uopšte ne mogu da izađu na kraj. Sve češće se pominju novi izbori.
- Na nivou političke teorije, normalno bi bilo da se održe savezni izbori, ukoliko uspemo da očuvamo federaciju i redefinišemo odnose u njoj. Takođe bi bilo logično da se raspišu izbori u Srbiji ukoliko se zajednička država ne sačuva. Međutim, mislim da bi bila greška raspisivati izbore za novi srpski parlament do kraja ove godine, pošto bi to moglo da zaustavi proces reformi. Ova vlada ima veliku podršku u parlamentu i treba je pustiti da radi. Što se tiče predsedničkih izbora u Srbiji - o tom po tom. L. Begenišić
