Izvor: Politika, 21.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Tadić da prestigne Nikolića
Iako su pre prvog kruga gotovo svi bili složni u oceni da kandidat DS-a važi za favorita u drugom, sada se niko ne usuđuje da prognozira rezultat, procenjujući da će predsednik biti izabran u fotofinišu
Podršku Vojislava Koštunice u drugom krugu predsedničkim izbora, od koje, kako se ocenjuje, zavisi ko će biti sledeći predsednik Srbije, više šanse ima da dobije Boris Tadić nego Tomislav Nikolić. Izvori „Politike” u vladajućoj koaliciji tvrde da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << premijer spreman da „zalegne” za predsednika ako ovaj pristane na dogovor o paket aranžmanu u kome se nalaze sporazum sa Rusijom u vezi sa NIS-om, lokalni i pokrajinski izbori. Isti izvor tvrdi da bi, ako pregovori DS i DSS proteknu dobro, upravo vicepremijer Božidar Đelić, koji namerava da stavi svoj potpis na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, istim penkalom trebalo da overi i sporazum sa Rusima.
Podrška u drugom krugu, međutim, bila bi povezana sa dogovorom stranaka na vlasti o nastupu na lokalnim i pokrajinskim izborima i podeli osvojenih mesta, što bi bilo overeno koalicionim ugovorom. Ako se DS i DSS usaglase o ovim pitanjima, a naš izvor smatra da je vrlo verovatno da će se upravo to dogoditi u narednih nekoliko dana pošto se smire strasti posle prvog kruga, procenjivalo bi se da li bi bilo svrsishodnije da Koštuničina podrška bude javna ili „tiha”.
To je, ukratko scenario po kome bi kandidat radikala Tomislav Nikolić i treći put zaredom mogao da izgubi izbore na kojima je još jednom pobedio u prvom krugu.
Međutim, oni koji misle da bi suva matematika mogla da poremeti stranačke računice tvrde da je Nikolić ovaj put najbliže tome da kapitalizuje svoj izborni rezultat. Razlog je, neočekivano velika izlaznost u prvom krugu, oko 61 odsto, koja je umanjila mogućnost velikih turbulencija i manipulacije glasovima u drugom krugu. Naime, šanse da Tadić ovoga puta uradi nešto kao što je u drugom krugu 2004. godine, kada je udvostručio broj svojih glasača, i tako „dobio” Nikolića u finišu, ovog puta bitno su smanjene.
Iako se ni najhrabriji analitičari više ne usuđuju da prognoziraju kolika bi izlaznost mogla da bude u drugom krugu, jer su ovaj put i najtačniji „promašili” za desetak odsto, spekuliše se da bi polarizacija stavova i izbor između onoga što se proglašava za „dve Srbije” mogao još da poveća izlaznost u drugom krugu. Ali ako se barata rezultatima iz prvog kruga, jasno je da Nikolić ima veći rezervoar glasova koji mu može doneti pobedu nego što ga ima aktuelni predsednik. Nikolićevih 1.610.000 glasača iz prvog kruga, sa izlaznošću od 61 odsto do pobede treba da se uveća za oko 400.000 glasova. Tadića, koji je osvojio oko 1. 460.000 glasova, od pobede deli još oko 600.000 glasova.
Potrebne glasove, kako sada stvari stoje, Nikolić može da traži najverovatnije samo na dva mesta, kod simpatizera Milutina Mrkonjića i Velimira Ilića. Među Ilićevim glasačima (koje su u prvom krugu činili, osim pristalica Nove Srbije i oni opredeljeni za DSS, ali i SDA Sulejmana Ugljanina i simpatizeri SPO-a) nalazi se pozamašan procenat onih koji će uprkos pozivu stranačkih lidera da podrže Tadića glasati za Nikolića. Na to, kako je juče rekao i generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić, ova stranka već računa.
„Ako Koštuničin izbor bude režimski kandidat, siguran sam da će većina njegovih birača, koji podržavaju njegovu politiku prema Kosovu i EU, podržati Tomislava Nikolića”, rekao je Vučić.
Da bi stranačke pristalice mogle da iznenade svojom neposlušnošću u drugom krugu smatra i analitičar Đorđe Vukadinović.
„Ne mislim da će, ako Velja Ilić kaže, pa čak i ako Koštunica kaže 'Glasajte za ovog', ti glasači automatski poslušati. Mislim da je prilično neizvesno i nejasno kome će se carstvu oni na kraju privoleti”, ocenio je Vukadinović.
Tadić dodatne glasove može da crpi iz DSS-a, dela Ilićevih glasača, stranaka manjina čiji su kandidati ispali posle prvog kruga i možda Čedomira Jovanovića. Njegova jučerašnja procena da će u drugom krugu doći do dva miliona glasova, iz te perspektive deluje prilično optimistično.
„Videćete, sigurno ćemo pobediti u drugom krugu, jer u prvom je bila velika disperzija glasova. Nikada ovoliko glasova nismo osvojili na izborima. Oko jedne evropske ideje okupili smo oko milion i po ljudi, a okupiće se više od dva miliona – to je naš cilj”, rekao je Tadić.
Međutim, većina analitičara ipak očekuje da će drugi krug i pobednika rešiti glasovi apstinenata i to u fotofinišu. I malo ko se usuđuje da prognozira kome bi oni koji obično ne glasaju mogli da se priklone.
„Ono što je preostalo od glasova, ideološki i politički gledano, barem na prvi pogled deluje kao da pre može da završi kod Nikolića, nego kod Tadića”, dodaje Vukadinović a prenose agencije.
A da kandidati računaju na podršku „sa strane” jasno je bilo i juče, koliko i proteklih dana. Za razliku od kampanje pred prvi krug izbora podrška evropskih zvaničnika demokratskom kandidatu od juče je mnogo obzirnija.
Iz Brisela je juče stigla poruka da EU veruje da „Srbija može nastaviti da ide evropskim putem” a Havijer Solana je dodao da „taj napredak može biti i ubrzan”.
Ovako „neadresiranu” podršku iz Brisela radikali su protumačili kao znak da se u „Evropskoj uniji i Savetu Evrope već razmišlja” o Tomislavu Nikoliću kao novom predsedniku Srbije, a Vučić je rekao da izjave evropskih zvaničnika ne znače podršku kandidatu Demokratske stranke Borisu Tadiću.
Međutim, Vučić bi među objektivnim posmatračima teško našao nekoga ko bi se složio sa njegovom ocenom. Izbegavanje zvaničnika EU da podršku pred drugi krug upute direktno Tadiću naime, pre bi mogla da znači da su u Briselu konačno shvatili da onaj deo birača od kojih aktuelnom predsedniku zavisi produžetak mandata ne ceni previše lepe želje evropskih zvaničnika.
Međutim, podrška „spoljnih igrača” kako ih naziva analitičar Zoran Stoiljković, Tadiću bi mogla da donese prednost. Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU ili početak pregovora o bezviznom režimu mogli bi da budu adut Tadića na koji Nikolić nema odgovor. Pa ipak, Stoiljković naglašava da će ishod izbora do kraja biti neizvestan, da će pobednika određivati „fotofiniš”, zbog čega će i u drugom krugu biti ponovljen veliki odziv, jer je to „neka vrsta plebiscita za ovakvu ili onakvu budućnost Srbije”.
Istu ocenu, da su izbori u Srbiji neka vrsta referenduma za jednu ili drugu Srbiju, smatra i dobar deo stranih medija. Ova vrsta polarizacije, međutim, ne samo što utiče na glasače da izlaze u većem broju na birališta već stvara uslove za prljavu kampanju, kakva se, sudeći prema jučerašnjim reakcijama, očekuje u drugom krugu.
Da će arsenal na obe strane biti raznovrstan pokazuje i jučerašnja Vučićeva izjava koji je samo dan posle prvog kruga jasno rekao šta može da se očekuje.
Generalni sekretar SRS je „upozorio” potpredsednika vlade Božidara Đelića, ministra ekonomije Mlađana Dinkića i guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića da se, kako je rekao, ne igraju sa srpskim tržištem i da ne plaše građane, jer će za to odgovarati.
Dragana Matović
--------------------------------------------------------------------------
Kreditni rejting ostaje isti
Kreditni rejting Srbije neće biti menjan zbog ishoda prvog kruga predsedničkih izbora, saopštila je agencija „Standard end purs”, dodajući ipak da bi pobeda Tomislava Nikolića u drugom krugu predstavljala rizik za integraciju Srbije u EU i odnos stranih ulagača prema njoj.
„Rizik je naročito veliki zbog toga što su strana ulaganja ključna za finansiranje trenutnog budžetskog deficita Srbije... Nikolićeva pobeda povećala bi pritisak na rejting u vreme kada bi Kosovo moglo da proglasi nezavisnost. Glavni faktor za rejting biće odgovor koalicione vlade na deklaraciju o nezavisnosti i na proces integracija u EU”, zaključuje ova američka agencija, jedna od tri koje zemljama i kompanijama daju kreditne rejtinge, odnosno ocenjuju njihovu sposobnost da vraćaju preuzeti novac.
Od tih rejtinga zavisi pod kojim uslovima države mogu da se zadužuju, pa je novac skuplji ako je ocena niža. Trenutni rejting Srbije je BB–, peti na skali koju primenjuje „Standard end purs”, a znači da je stanje u ekonomiji „osetljivo”.
S. R.
[objavljeno: 22/01/2008.]
