Izvor: Politika, 14.Mar.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li EU da bude garant zajednice srpskih opština
Milovan Drecun: Očekujemo da zajednica srpskih opština bude povezana sa EU, na primer, prekoregionalne saradnje.- Ognjen Pribićević: EU nije država i mogla bi da pruži samo političke, a ne i pravne garancije za SZO.- Laslo Varga: Ako dođe do dogovora treba ga pretočiti u zakon u Narodnoj skupštini, ali i u neki zakon koji bi usvojio kosovski parlament
Predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić, bez obzira na razlike u tumačenju rezultata nedavnih briselskih razgovora, jedinstveni su u stavu da bi Evropska unija trebalo da bude garant eventualnog sporazuma o zajednici srpskih opština. U Platformi o KiM, nastaloj u Predsedništvu Srbije, izričito se traži za politička, teritorijalna i druga prava nacionalnih zajednica na čitavom području pokrajine „uspostavljanje čvrstih pravnih i političkih garancija na nivou pokrajine i međunarodne zajednice”. Za autonomnu zajednicu srpskih opština zahteva se, pored „prava zajamčenih ustavom pokrajine”, čak i „javna deklaracija predstavnika međunarodne zajednice uključenih u proces” rešavanja odnosa Beograda i Prištine. Premijer je, objašnjavajući stavove iz platforme, naglasio da su za zajednicu srpskih opština „neophodne međunarodne garancije”, a predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun bio je određeniji rekavši da će o zajednici srpskih opština prvenstveno voditi računa EU.
„Ta zajednica će u jednom delu biti suštinski vezana za EU, u drugom delu za Beograd, ali pod zakonskim okvirom koji je uspostavila Priština, samo u jednom delu”, rekao je Drecun.
Na pitanje novinara „Politike” kakve garancije od EU očekuju državne institucije, Drecun je rekao da je to još živ proces, da se o tome razgovara. „Ali ako se radi pod pokroviteljstvom EU, mi svakako tražimo određene međunarodne garancije da će Priština poštovati to što eventualno bude dogovoreno, znači da se kao garant realizacije tog sporazuma svakako pojavi EU”, naveo je Drecun i istakao da se očekuje da zajednica srpskih opština bude na neki način povezana sa EU, „prekoregionalne saradnje, a možda i neke druge”, kako bi se ojačala srpska zajednica preko direktnih kontakata sa EU.
O tome da li bi i na koji način EU mogla da bude garant SZO postoje različita mišljenja. Tako, Ognjen Pribićević iz Instituta društvenih nauka, smatra, s obzirom na to da EU nije država, da bi ona mogla da pruži samo političke garancije za srpsku zajednicu opština (SZO).
„EU može da pruži političku, ne pravnu podršku takvom sporazumu, koji bi bio na nivou standarda koji postoji u drugim evropskim zemljama, poput Tirola, gde Evropa to podržava u jednom vrednosnom smislu”, kazao je on i podsetio da su u slučaju ove regije garanti funkcionisanja sistema u Južnom Tirolu Italija i Austrija, ali ne i EU.
EU može da pruža samo dobre usluge, kao medijator i posrednik. Ona pogotovu ne može da bude garant statusa SZO ako se zna da ni Srbija ni Kosovo nisu njene članice. A, da jesu, ona bi, prema Pribićevićevom mišljenju, mogla da bude neka vrsta garanta, jer bi se onda standardi koji važe u EU morali primenjivati i u ovom slučaju.
Kada se pominju garanti za srpsku zajednicu na Kosovu moguće je da se misli i na slučajeve iz istorije, kada su, posle Prvog svetskog rata, velike sile bile garanti nekih sporazuma, poput Trijanonskog.
Zamenik predsednika skupštinskog odbora za evropske integracije Laslo Varga smatra da EU može da bude garant sporazuma, kao što je bila i u prethodnim slučajevima. „Ali, mislim da bi bilo mnogo celishodnije, ako dođe do nekog dogovora, da se to pretoči i u neki zakon u našoj Narodnoj skupštini, a najverovatnije i u neki zakon u kosovskom parlamentu, jer teško je primenjivati bilo koji dogovor ako ne postoji unutrašnja pravna norma. To se videlo na primeru prethodnih dogovora koji su sklapani za vreme prethodne vlade”, kazao je Varga.
Da potpisi međunarodnih predstavnika ne moraju baš mnogo da znače, potvrđuje slučaj Državne zajednice Srbija i Crna Gora.Beogradski sporazum, kojim je ukinuta Jugoslavija i stvorena ova zajednica, iz marta 2002, potpisao je, pored čelnika obe republike, i Havijer Solana, visoki predstavnik EU, što nije pomoglo ovoj zajednici da opstane.
B. Mitrinović, B. Čpajak
objavljeno: 14.03.2013.
