Izvor: Politika, 09.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mostovi i metro večite predizborne teme
Za poslednjih sedam godina u Beogradu rekonstruisan samo jedan most, dok obnova ostalih i izgradnja novih, iako obećana, nije započeta. Ipak, zbog uspeha u obnovi prestonica Srbije je 2006. u Kanu proglašena za „Grad budućnosti južne Evrope”
Da su stranke koje čine beogradsku vlast ostvarile ono što su obećavale u protekle četiri godine most na Adi Ciganliji i bar još jedan preko Dunava bili bi gotovi (čime bi se smanjile sadašnje saobraćajne gužve), bageri bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uveliko krčili prvu trasu „lakog” metroa, a tržni centar „Staklenac” na Trgu Republike bio bi srušen još pre dve godine i na tom mestu bilo bi otvoreno gradilište za Gradsku galeriju.
Da je bilo po najavama, pančevački i most „Gazela” bili bi obnovljeni i sigurniji za saobraćaj, a rekonstrukcija Južnog bulevara konačno završena. U vodu su pali i planovi o nastavku izgradnje obilaznice oko Beograda, ali i još mnoga obećanja u vezi sa rešavanjem komunalnih problema koji muče Beograđane.
U kampanji pred lokalne izbore 2004. godine kandidati za gradonačelnika Beograda iz DS-a, DSS-a i G17 plus, koje vladaju u glavnom gradu, gotovo su se zavetovali biračima da će ostvariti mnogo toga. Spisak onoga što su obećavali, a posle izbora i zaista uradili je prilično kratak, kao, izgleda, i njihovo pamćenje budući da se veći deo tadašnjih predizbornih tema, kao što su izgradnja mostova i metroa, ponavlja i u ovoj kampanji.
– U naredne četiri godine u Beogradu se mora izgraditi most Čukarica – Novi Beograd i započeti izgradnja prve linije metroa– rekao avgusta 2004. godine Nenad Bogdanović, tada kandidat Demokratske stranke za prvog čoveka glavnog grada. Tom prilikom je istakao da će Beograd, ukoliko on bude izabran na tu funkciju, u naredne dve godine kompletno rešiti probleme komunalne i putne infrastrukture, kao i da će sve beogradske škole biti obnovljene u skladu sa evropskim standardima.
Ni Bogdanovićevi protivkandidati nisu bili manje ambiciozni.
Tako je kandidat za gradonačelnika G17 plus Branka Bošnjak u predizbornoj kampanji obećala da će, ukoliko je Beograđani izaberu, izgraditi 5.000 stanova koji će moći da se kupe po povoljnim cenama, a da će od novca predviđenog za izgradnju jednog mosta podići– dva!
Beograđanima je mnogo obećavao i Zoran Drakulić koga je za gradonačelnika kandidovao DSS. Između ostalog, rešavanje problema Paripovačkog potoka u Žarkovu, bržu legalizaciju bespravno podignutih objekata na Čukarici, rekonstrukciju Sportskog centra „25. maj”.
Rešavanje lokalnih, opštinskih problema nudio je Dragan Kojadinović ispred SPO-a, koji je kampanju započeo na Avali obećavajući da će podići novi toranj ako pobedi na izborima.
– Trudiću se da obnovim bioskop „Voždovac” koji je pretvoren u poslovni prostor – rekao je Kojadinović. Bioskop „Voždovac”ni dan-danas ne radi, a u međuvremenu je prodat novom vlasniku „Beograd filma” koji je kupio 14 bioskopa u Beogradu. Srpski pokret obnove nije osvojio mandate u beogradskom parlamentu, ali je izgradnja Avalskog tornja počela početkom 2007. godine, a završetak radova se najavljuje za kraj ove.
Kampanja pred izbore za gradonačelnika u septembru 2004. godine ostaće zapamćena po tome što su partijski čelnici uglavnom izbegavali urbane zone grada pokušavajući da što više glasova osvoje u predgrađu.
Rekordni broj naselja i sela na obodima Beograda obišao je tadašnji, ali i aktuelni kandidat Srpske radikalne stranke na ovim lokalnim izborima Aleksandar Vučić. Uspeo je da stigne u čak 180 naselja, a tom prilikom žiteljima Resnika i Ostružnice obećao je da će moći da legalizuju izgrađene objekte po najnižoj ceni od pet evra po kvadratu.
– Ako postanem gradonačelnik, glavnu železničku stanicu izmestiću u Prokop. Ovom problematikom ću se prvo pozabaviti ako osvojim većinu glasova – poručivao je tada Vučić.
Sličnu sudbinu doživeli su i veliki gradski projekti čije ostvarenje je najčešće predmet spora oko nadležnosti i finansiranja republičke i gradske vlasti.
Obilaznica oko Beograda duga 47 kilometara gradi se sa prekidima punih 18 godina. Da bi izbegli prozivke zbog davanja neodgovornih obećanja, predstavnici aktuelne demokratske vlasti, ali i republički ministri vešto su izbegavali da prognoziraju datum njenog konačnog završetka. U javnosti se moglo čuti da je najveći problem taj što je za preostalih oko 30 kilometra puta potrebno uložiti oko 390 miliona evra.
Branko Jocić, iz Nove Srbije, bivši direktor „Srbija puteva”, najavio je u avgustu 2006. godine, za „Politiku” da bi obilaznica oko prestonice mogla da bude puštena u rad 2009. godine. Posle pola godine, marta 2007. godine, na sastanku u Privrednoj komori Beograda, na kome je osim Jocića, bio i Đorđe Bobić, glavni arhitekta Beograda, jednoglasno je zaključeno da je rok za završetak obilaznice ipak pomeren na 2011. godinu.
Sa padom Vlade Srbije u vodu je„ pala” i obnova beogradskog mosta „Gazela”. Sanacija ovog mosta koja je bila hitna i pre šest godinamoraće da sačeka nov saziv skupštine, odnosno ratifikaciju kreditaod 33 miliona evra sa Evropskom investicionom bankom. Mirko Cvetković, ministar finansija, najavio je 16. jula 2007. godine da će radovi početi u oktobru iste godine i biti završeni za 18 meseci. Obnova „Gazele” još nije počela.
Čelnici Beograda i Ministarstva za kapitalne investicije dogovorili su se jula 2006. da će zajednički obnoviti i Pančevački most. Sastanak su vodili Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, i Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda.
A prošlog decembra Dragan Đilas, ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana i kandidat DS-a za gradonačelnika na ovim izborima, najavio je rekonstrukciju Pančevačkog mosta na proleće ove godine.
Zbog opaski da su neki od kapitalnih gradskih projekata „zastali” Bojan Stanojević, menadžer grada Beograda, nedavno je rekao za naš list da su u razvijenim zemljama velike kapitalne investicije u nadležnosti države, a ne lokalnih vlasti.
– To je zamena teza da Beograd treba da rekonstruiše obilaznicu, a da mu u tom poslu pomogne država. Spremni smo da pružimo pomoć republičkoj vladi u završetku obilaznice, jer smo dosad finansirali polovinu obnove Ostružničkog mosta. Takođe, iako nije u našoj nadležnosti, rekonstruisaćemo Pančevački most i sredićemo „Gazelu” – naglasio je Stanojević.
Na spisku neostvarenih obećanja još od 2006. godine je izgradnja mosta preko Ade Ciganlije, čiji je završetak prošle godine najavljivan za kraj 2009. ili početak 2010. Izgradnja još nije počela.
Ipak, aktuelna beogradska vlast može da se pohvali ostvarenjem nekoliko značajnih gradskih projekata. Na listu uspeha u protekle četiri godine može im se upisati uvođenje jedinstvenog tarifnog sistema u gradskom saobraćaju 2004. godine, kao i izgradnja saobraćajne petlje kod „Arene” koja je završena iste godine. Hala beogradska „Arena” dobila je upotrebnu dozvolu oktobra 2007. godine, a prošle godine je završeno i sređivanje Autokomande. Godinu dana ranije kompletno je rekonstruisana i Nemanjina ulica, a nedavno je u saobraćaj pušten obnovljen Stari savski most. Zbog uspeha u obnovi grada Beograd je 16. marta 2006. godine u Kanu proglašen „Gradom budućnosti južne Evrope”.
-----------------------------------------------------------
Vrtićima do glasova
Uz ponavljanje standardnih obećanja o izgradnji mostova i metroa u dosadašnjoj kampanji kandidati za gradonačelnika Beograda pokazuju i naprasnu brigu za prebukirane vrtiće, oronule škole i za položaj invalida i penzionera.
Aleksandar Vučić, kandidat radikala, prvi je pokrenuo jednu od ovih tema. Računajući na pažnju oko 4.000 beogradskih porodica, čija deca čekaju na mesto u vrtićima, Vučić je zabrinutim majkama zakazao sastanaka u Tašmajdanskom parku i obećao im da će ovaj problem biti rešen za dve do tri godine. Tom prilikom Vučić se osvrnuo i na druge socijalne probleme.
– Građani teško dolaze do lekova i mesta u bolnicama. Potrebna je oštra borba protiv korupcije i droge u školama, rešavanje saobraćajnih gužvi i položaja penzionera – rekao je kandidat radikala.
Nekoliko dana kasnije i demokrata Dragan Đilas je zaigrao na istu kartu pa je tokom obilaska Barajeva iskoristio priliku da poruči Beograđanima da će do kraja godine biti izgrađeno čak sedam vrtića.
– Očekujemo da do kraja godine na listama za čekanje bude dve hiljade dece manje. Naša ideja nije samo da se ta lista smanji, nego da je više nema– rekao je Đilas.
Iako „demokrate” za osam godina, koliko su na vlasti, nisu uspele međusobno da se dogovore da li Beogradu treba „laki” ili „teški” metro, već prvih dana kampanje kandidat Demokratske stranke odmah je prešao na stare velike predizborne teme.
– Prva linija metroa, od vrha Bulevara kralja Aleksandra do Zemuna, mogla bi da bude završena za četiri godine. U narednih godinu i po dana iz gradskog budžeta biće obezbeđena nabavka 20 kompozicija vozova za podzemnu železnicu u Beogradu –samouvereno je poručio Đilas.
Za kandidata LDP-a Biljanu Srbljanović saobraćaj je jedan od najvećih gradskih problema.
– Beogradu su potrebna alternativna saobraćajna rešenja, a govoriti o metrou je smešno. Prestonici je potrebno više mostova – naglasila je kandidatkinja Liberalno-demokratske partije.
Srbljanovićeva je istakla da će se, ako bude izabrana, zalagati za privatizaciju gradskih javnih preduzeća, ali ne svih i ne pod bilo kakvim uslovima.
I Aleksandar Popović, kandidata za gradonačelnika DSS–NS, na početku kampanje je kao glavne probleme Beograda naveo saobraćaj i nedostatak mesta za parkiranje, loše stanje mostova i naselja koja imaju probleme sa strujom, vodom i kanalizacijom, indirektno poručujući da će mu to biti prioritet, ako bude izabran na tu funkciju.
Dejan Spalović - Ivana Albunović
[objavljeno: 10/04/2008]
